Линцура


Зачинско и лековито биље, 04.11.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Код нас расте на планинама источне Србије као самоникла биљка. У сличним условима се гаји и на мањим плантажама. Гаји се ради корена, углавном у Русији, Румунији, Бугарској, а ређе и код нас. За гајење захтева растресито, хумусно земљиште са доста влаге, добро оцедно. Воли благо засењена места, најбоље успева на шумским пропланцима и пашњацима, на надморској висини већој од 1500 m.


Линцура се сакупља са природних станишта, али с обзиром на њен значај и све чешћу угроженост због нерационалног сакупљања намеће се потреба за њеним гајењем. Пошто је у природи има све мање, стављена је под законску заштиту. У фази мировања подноси мраз до – 30ºC, када почињу да измрзавају вршни пупољци. Осетљива је на кисела и забарена земљишта. За гајење се бира средње растресито, плодно, слабо засењено земљиште са доста влаге и богато кречњаком.


Практичнија производња је из расада, јер код директне сетве у прве две године изузетно споро расте. Ако се гаји директном сетвом, она се обавља у јесен (септембар) или у пролеће ( март ). Сеје се у кућице 60x60 cm и са 10-15 семенки по кућици. Расад се производи у хладним лејама са могућношћу засењивања или испод дрвећа. Плантаже се подижу крајем марта, на предходно добро припремљеном земљишту. Расађује се на размак 50x50 или 60x60 cm, у јамице тако да лисна розета буде на површини тла. Неправилан положај лоше утиче на развој главног корена. Гајење на плантажи траје од 5-6 година.



Нега усева се састоји од култивирања, окопавања са плевљењем, прихрањивања, заштите и по потреби наводњавања. Због осетљивости корена на оштећења и на сабијање земљишта биљке се пажљиво негују. Ђубрење се обавља код подизања плантаже згорелим стајњаком ( 50-60 t/hа ). Заштита усева од биљних болести и штеточина врши се само код агресивијег напада.




За бербу корена линцуре најпогоднија је пета и следећа година. Тада је корен дугачак до 40 cm и тежак изнад 400g. Скупљају се само старији коренови од биљака које су већ цветале. Коренови се ваде пажљиво, а пупољци из ризома враћају у земљу. Корен биљака старих 10 година тежак је и до 5кg, са старошћу биљака повећава се величина корена а самим тим и принос. Принос је различит , зависи од услова гајења. Обично се креће од 3000 – 5000 кg/hа. Корење се опере под млазом воде да би се одстранила нечистоћа, исече по дужини пола сантиметара, а потом суши у што краћем времену и у танком слоју, на температури од 45-60ºС.


Осушена дрога је жуте боје, карактеристичног мириса, укуса најпре слатког а затим горког. У новије време се тражи сасвим бледа дрога, која се добија сушењем на 80ºС, одмах након ископавања. Однос при сушењу је 5:1. Корен је занимљив јер садржи хетерозиде горког укуса, који су њени главни лековити састојци. Неки међу њима сматрају се најгорчијим супстанцама. Горчином својих хетерозида линцура стимулише покретљивост желуца. Народна медицина линцуру препоручује и за стомачне проблеме, проблеме са циркулацијом итд. Линцура је пре кининове коре била једини лек за лечење маларије.




Оливера Гавриловић дипл.инг.


Bookmark and Share