Биолошке особине и услови успевања лаванде


Зачинско и лековито биље, 07.11.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Лаванда је биљка топлих крајева која има велике потребе за светлошћу и топлотом. Успешно се гаји и на нижим теренима од 150-300 m где производња показује задовољавајуће резултате. Засаде лаванде треба подизати на јужним незасењеним и од ветра заштићеним експозицијама. Успева на свим земљиштима, само ако у њима има довољно калцијума. Највише јој погодују лака пропостљива и кречна земљишта. Земљишта на којима успева винова лоза одговарају и лаванди, као вишегодишња врста на истом земљишту остаје више година па се не уводи у плодоред. Веома је осетљива на корове, нарочито док је млада.


Лаванда развија снажан коренов систем са великом бројем жила. Неке жиле продиру дубоко у земљу , достижући дубину и до 4 m. Корен је веома јаке усисне моћи. Надземни део се састоји од бројних стабала која достижу висину 50-80 cm. Гране у доњем делу су одрвенеле а у горњем су зељасте и завршавају се цвастима. Лишће и гране су обрасле сребрнастим маљама тако да цела биљка има сивозелену боју. Листови су наспрамно поређани на стаблу. Неке форме развијају више лишћа, неке мање.


Цветови су ситни,сакупљени у класолику цваст а распоређени у 5-9 пршљенова на врховима грана. Боја цветова може бити: бела, светлоплава, плавољубичаста па све до тамнољубичасте. Од почетка цветања до пуног цветања прође 20-25 дана а до краја цветања 30-35 дана. Углавном цветови лаванде имају плавољубичасту боју. Семе је ситно, црне боје и сјајно. Биљка је отпорна на мразеве , подноси мразеве и до -30 степени. Вегетација биљке почиње већ при температури ваздуха од 9 степени(обично је то прва половина априла). Лаванда је веома отпорна и према суши. Моћан коренов систем отпорност према ниским температурама и суши омогућују да се лаванда може успешно користити у заштити земљишта од ерозије.



Обрада земљишта за лаванду почиње по скидању предусева плитким орањем и наставља се у јесен дубоким орањем. За ђубрење лаванде најбоље дејство показао је стајњак који се употребљава пред основну обраду (30-50t/hа). Лаванда повољно реагује на минерлна земљишта у којима преовладава фосфор. Азотна ђубрива се користе за прихрањивање засада. Најбољи ефекат се постиже при комбинованом ђубрењу органским и минералним ђубривима.



Лаванда се размножава на два начина: генеративно-директном сетвом семена и вегетативно -дељењем старијих бокора, резницама, преко расада. Биљке добијене из семена испољавају фенотипске разлике па је заснивање усева преко расада знатно поузданије, посебно када је реч о семенском усеву. Може се садити у јесен или у пролеће. Примање садница засађених у јесен (октобар, новембар) је боље. Такође, биљке се већ у првој години јаче развијају и дају извесну количину цвасти. Саднице засађене у пролеће слабије се примају, а биљке не цветају у првој години. Сади се на размаку од 80-100 x 60-80 cm. За површину од једног хектара потребно је 10.000 -20.000 садница.


Нега засада подразумева окопавање, култивирање, прихрањивање као и попуњавање празних места у првој години. Међуредни простор може се култивирати, док се простор између и око биљака окопава ручно. Ове операције изводе се 2-3 пута годишње што зависи од закоровљености и структуре земљишта. Попуњавање празних места је важно јер засад више година остаје на истом земљишту а попуњавањем би требало спречити развој корова. Засад се попуњава до четврте или пете године гајења, за које се користе развијене саднице.


Сем отпорности на сушу и ниске температуре, лаванда је отпорна и на болести и штеточине. Болести које се појављују не изазивају веће штете тако да се не примењују мере заштите. На цвастима се може појавити сива плесан коју проузрокује гљива Botrytis cinerea Pers. Гљива Armillaria mellea може изазвати труљење корена, а вилина косица може довести до озбиљних штета.


Просторна изолација би требало да онемогући контаминацију страним поленом, јер је ово ентомофилна врста. Густина садње од 10.000 биљака (100x100 cm) омогућава квалитетнију негу и чишћење нетипичних биљака, које се морају избацити из семенског усева до почетка цветања (јул-август). Поред мониторинга (појава штеточина, вилина косица), досушивања, дораде, складиштења и чувања семена, за ову биљку је веома важан моменат жетве.


Неравномерно сазревање семена у усеву и појединачним биљкама захтева одређивање момената жетве. Сматра се да би жетву требало обавити 30-35 дана од фазе млечне зрелости семена. У нашим условима то је период август-септембар. Клијавост семена највиша је у првој години гајења. На слабију енергију клијања утиче чврста и слабо пропусна семењача. Жетва семена лаванде у нашим условима обавља се двофазно. Принос дорађеног семена је од 40-60 kg/hа.



Снежана Стојковић-Јевтић


Bookmark and Share