Не, то није јагода!


Зачинско и лековито биље, 30.06.2015.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Напокон смо дочекали сунчане дане. Кренули смо у викендице и на излете у природу. Баш ових дана док шетамо шумом сладимо се малим шумским јагодама. Њих стварно није тешко препознати. Та нискорастућа биљка шири се помоћу врежа. Њу одликује тамно црвени округли плодић који нас привлачи смештен међу тропрстим назубљеним листовима.



Лево шумска јагода, десно гајена јагода,а у средини лажна јагода с којом нису у сродству

Међутим, ближе насељу, можда наиђете на близанца шумске јагоде, који то није. То је лажна или индијска јагода (Duchesnea indica (Andr.) Focke). Да, црвени округли плодић, вреже и тропрсти листови су ту, али плод није укусан, нити сладак. Ако мало боље погледамо можемо да приметимо основне разлике.

За разлику од шумске плод лажне јагоде је округлији, а семенке су испупчене на површини плода. Такође, семенке лажне јагоде су црвене боје, док су семенке шумске и гајене јагоде жућкасте боје. Тропрсти лист лажне јагоде је тамније зелене боје од листа шумске јагоде. Ако имате среће па угледате цвет, он је жут и тада ову биљку не можете заменити са шумском јагодом која развија бели цвет. Ипак, невештом оку тај цвет може да личи на цвет пузаве петопрсте (Potentilla), у чији род неки још и данас убрајају лажну јагоду. Али, петопрста како јој и само име каже, има лист састављен од пет лиски. Да није високе стабљике и потпуно другачијих листова, можда би неко и цвет зечје стопе (род Geum) заменио цветом лажне јагоде.

Лажна јагода води порекло из умереног појаса Азије од северног Авганистана, па до Индије и југоисточне Азије. У Европу је донесена почетком 19. века, као декоративна врста првенствено за стварање зеленог прекривача тла.



Лажна јагода садржи 3,4 % шећера, 1,5 % беланчевина и 1,6 % пепела. У једном литру сока има око 60 mg витамина C. Поређења ради, гајена јагода садржи 6 % шећера и готово 10 пута више витамина C у истој количини сока. Плод има укус сличан мокром сунђеру, док неке подсећа на неукусну лубеницу. Неупућени је сматрају отровном, што није тачно, али та јагода садржи премало шећера да би била укусна и пожељна као воће.


Лево лист шумске јагоде, десно лист лажне јагоде

Њени листови могу да се припремају за јело. Сирови се користе за салате, кувани као зелено поврће, а сушени за чај. Плодови се понекад користе да додају количину џемовима од другог укуснијег воћа. Користе је и за декорацију торти, воћних салата и сладоледа. Цела биљка делује као: антикоагулант, антисептик, те за снижавање телесне температуре.

Азијска народна медицина је употребљава против тумора. Кинеска медицина користи је за брже зарастање рана. Употребљава се за третирање: стоматитиса, ларингитиса и тонзилитиса. Свежи листови могу да се изгњече и употребљавају као облог код отеклина, опекотина, екцема и убода инсеката. Текући екстракт цветова се користи за побољшање циркулације крви.

Научници је истражују због особине да зауставља ширење ХИВ вируса и неких канцерогених ћелија кроз тело. Према Бо Пенгу и његовим сарадницима (2012), фенолни екстракт ове биљке показује јака антитуморска дејства. Рад Веиченг Хуа и сарадника из 2011. године доказује деловање против оксидативног стреса на кожи. Јанг и сарадници (2008) упознају нас с делотворношћу лажне јагоде на смањену могућност ангиогенезе. Пакистански научници окупљени око Фазли Куде, 2012. године, проучавају антибактеријско и антифунгално дејство Duchesnie indice и долазе до сазнања да је биљка потенцијално корисна у борби против бактерија: Shigelle flexneri и Staphylococcusa aureausa, те против гљивице Microsporum canis. Антиканцерогена и противупална деловања лажне јагоде потврђују и многи други радови.


Пузава петопрста (Potentilla reptans) личи на цвет лажне јагоде, али су јој листови грађени од 5 прстију

Лажна јагода је коришћена за ефикасно прекривање тла јер је отпорна врста и брзо се шири врежама. Заузима простор у двориштима и на рубовима шума понекад онемогућујући развијање домаћих врста. Због тога је неки баштовани сматрају опасном инвазивном врстом и саветују њено уклањање. На острву Рејунион ову биљку сматрају јако агресивном врстом. У Немачкој је, такође, инвазивна. Према раду Ј. Литшвагера и сарадника, из 2010. године, инвазивност лажне јагоде повећава се с процентом азота у земљишту. Тако да је лажна јагода бржа у освајању тла и онемогућавању раста аутохтоних биљака баш у подручјима измењеним антропогеним деловањем (њиве и насеља).





Уклањање лажне јагоде може да буде проблем јер је чак и искусним баштованима тешко да разликују праву од лажне јагоде док немају цвет и плод, а расту заједно:
- кошење не помаже,

- обрада земљишта помаже ако се редовно обавља,

- чупање је најуспешнија метода, али и из малих комадића врежа она ће опет израсти,

- механичке препреке или оградице ће помоћи да се вреже даље не шире,

- синтетички контактни хербициди као глифосат и 2,4 диклорфеноксиоцтена киселина ће убити биљку,

- биљка може да се компостира, али само у топли систем ако већ има плодове.


Duchesnea indica се користи као декоративна врста која брзо и густо прекрива тло зеленим изданцима, а јарко црвеним плодовима обогаћује естетски угођај. Користи се и за спречавање ерозије. Примењује се често уместо травњака под дрвећем, за жардињере, за прављење букетића. Преферира влажно, засенчено подручје, али успева и на осунчаним локацијама. Подивљалу је налазимо на ивицама шума и на ливадама уз дечије паркове.

Због различитих фактора лажна јагода је ефикасни прекривач тла. Цветови су двополни, те може да дође до самоопрашивања. Шири се врежама које се испод земље гранају. Гране се даље рачвају и на свакој се образују пупољци из којих се развијају нове биљке.

Проблем те биљке је тај што она изгледом даје утисак суперукусне, суперслатке посластице и онда следи разочарање. Цела биљка је јестива, али не превише укусна. Плодови привлаче и птице. Инвазивна је и тешко ју је уништити. Примена њених плодова и листова може лако да се замени другим биљкама с нашег поднебља. Али, добро је знати.



Весна Мијат


Текст преузет са http://www.agroklub.rs/


Bookmark and Share