Бергамот је биљка која припада роду Monarda, и спада у породицу Laminaceae, пореклом из Северне Америке. У нашем народу поред назива бергамот, биљка се још може наћи и под следећим именима: индијска коприва, метвуља, коњска метвица и сл. Реч је о вишегодишњој, зељастој биљци која расте у висину од 30 до 150 cm.


Цвета од караја јуна па све до краја августа. Постоји преко 50 комерцијалних сорти и хибрида, у бојама од беле, преко розе, црвене, љубичасте до тамно плаве, али постоје и врсте које се гаје искључиво ради етеричних уља, за примену у медицине и прехрамбеној индустрији.


Бергамот има дугу традицију употребе у лековите сврхе у земљи порекла, тј.код Индијанаца Северне Америке. Биљка има снажно антисептичко дејство, а користи се за лечење кожних инфекција и зарастање мањих рана.



Чај од бергамота користи се за лечење уста и грла, а нарочито код инфекција изазваних упалом десни и каријеса. Чај је ароматичног мириса који подсећа на комбинацију матичњака и нане.





Бергамот се употребљава и као зачин у воћним салатама, компотима и летњим освежавајућим напицима, мада мало горчи због високог садржаја тимола.


Због својих уља, може се користити као природна заштита од подземних штеточина у органским повртњацима. Добра је приликом садње парадајза комбиновати га са бергамотом јер се сматра да побољшава како здравље биљке парадајза тако и укус.


Бергамот је отпорна и не захтевна биљка. Крајем лета, у сушним условима може се догодити да је нападне пепелница или рђа, док младу биљку у пролеће нападају пужеви.




Божанић Моника, дипл.инг.