МАСОВНО ИЗУМИРАЊЕ ПЧЕЛА


Пчеларство, 23.03.2016.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Разлози за појаву масовног изумирања пчелињих друштава, које је регистровано од 2006. године, на готово свим меридијанима света, још увек нису једнозначно одређени. Оно је захватило како пчеле у кошницама тако и дивље пчеле, али су запажене сличне тенденције и у популацији дивљих бумбара. У питању су значајни полинатори, од којих зависи производња приближно 130 врста воћа и поврћа које се користе у људској исхрани. Потенцијални губици на глобалном нивоу ако се овакав тренд одумирања пчела настави су огромни. Због тога се последњих година појачавају напори на утврђивању разлога ове појаве и предузимању мера на санирању последица.

У нашој јавности се као најчешћи разлог изумирања пчела помињу пестициди. На нивоу ЕУ уведена и привремена забрана читаве једне групе инсектицида, неоникотиноида, али је потребно још истраживања која би дефинитивно потврдила или порекла утицај ових једињења на смрт пчелињих заједница. Мора се нагласити да овде није реч о класичном одумирању свих јединки у кошници, већ је реч о колапсу друштва које настаје тако што радилице напуштају кошницу, остављајући краљицу и невелико потомство. Овакво чудно понашање је веома збуњујуће за научнике.

Неоникотиноиди су постали озбиљан кандидат за главног узрочника ове појаве јер делују на центарлни нервни систем инсеката изазивајући дезорјентацију, немогућност кретања и летења. Међутим, сада су све бројније теорије које наглашавају утицај више различитих фактора на овакав сложен феномен. Ту се помињу и друге врсте пестицида, попут фунгицида, које се често користе током цветања воћака и других биљака, када су пчеле веома активне; затим поједине вирозе пчела, као и гриња, Varroa destructor.

Постоје тврдње да је и сама генетика пчела недовољно разноврсна, што утиче на смањење природне отпорности према болестима и паразитима. И различите праксе које упражњавају сами пчелари могле би ићи на руку масовном нестанку пчелињих друштава, као што су исувише често сељење кошница на велике удаљености или неадекватна исхрана пчела. Такође, огромни простори прекривени монокултуром нису погодни за пчелињу испашу, јер оне преферирају већу диверзификацију у вегетацији током целе године.

Иако је потребно још сазнања о овој комплексниј појави, може се рећи да је неопходна тешња сарадња и размена информација између пољопривредних произвођача и пчелара, као и придржавање одређених правила којима се смањују ризици за настанак поменуте појаве. То се, на страни биљних произвођача, пре свега односи на уздржавање од примене инсектицида у време цветања биљака и благовременом обавештавању пчелара о времену третирања и средству које се користи. Што се пчелара тиче, потребно је, кад се колабирана пчелиња колонија пронађе, сместити опрему на место где се могу извршити превентивне мере како би били сигурни да остале пчеле ту немају приступ. Такође, важно је не комбиновати колабирајућа друштва са здравима.



Мираш Заграђанин дипл. инг.


Bookmark and Share