Фебруар је месец када за вредне повртаре почиње нова сезона. Чили, паприка и патлиџан су поврћа која се због споријег клијања семена сеју већ у овом месецу. Па ако до тада нисте направили план где ћете посадити своје поврће сада је крајње време. Пре свега морате обратити пажњу на прошлогодишњи план тј које сте поврће у ком делу баште имали.


Зашто је то важно?



Неке биљке, које се годинама саде на истом месту исцрпе земљу у којој онда нађу уточиште различите штеточине, а изузетно је подобна и за ширење гљивичних и других обољења биљака. На оваквом земљишту може добро успевати само коров. Ако се направи добар план биљке ће имати оптималне услове и бити далеко отпорније на болести. У том случају ни добри приноси неће изостати.


Још у римско доба пољопривредници су знали да се земља након неколико година употребе мора "одморити" да би опет давала одређене приносе. Из те праксе је произишло и правило о распореду повртарских култура током 3 године. Ово правило је интересантно пре свега за био-баштоване који не користе вештачка ђубрива и тиме на неприродан начин "обогаћују" земљу. Овде се планском садњом и додавањем компоста биљкама обезбеђују оптимални услови. За раст биљке узимају одређену количину хранљивих материја из земљишта и на основу тога се могу поделити у 3 групе:


Група I

- Биљке које за раст требају земљу јако обогаћену хранљивим материјама, а то су: кромпир, тиква, купус, кељ, карфиол, празилук, целер, парадајз ....


Група II

- Биљке које требају земљу средње обогаћену хранљивим материјама, а то су су: црвени лук, бели лук, паприка, чили, радич, салата, спанаћ, цвекла, шаргарепа ....


Група III

- Биљке које требају земљу са мало хранљивих материја, а то су: пасуљ, грашак, једногодишњи зачини: першун, босиљак .....


Ове биљке сваке године треба садити на друго место, осим парадајза који на једном месту може да расте 2-3 године. Овом правилу не подлежу ни јогоде (3 године на истом месту) и рабарба (неколико година).



Смисао оваквог начина узгајања је да биљке из све 3 групе сваке године расту на другом месту. Тако у једном делу повртњака расту биљке из Групе I, у другом делу из Групе II, а у трећем биљке из Групе III. Следеће године се биљке саде на друго место.


Биљке из групе I се саде на место где су претходне године расле биљке из Групе II, биљке из Групе II на место где су расле биљке из Групе III, а биљке из Групе III на место где су расле биљке из Групе I. Након 3 године биљке се саде опет на почетно место.


Сваког пролећа се земља обогати додатно компостом. У случају да се земљиште обрађује по први пут тј да је повртњак тек у настајању парцелу је потребно поделити на 4 дела. У четвртом делу (Група IV) се сеју биљке које обогаћују земљу: Lupinus, репица, детелина, бели сенф, Phacelia, итд .


Сетва биљака које обогаћују земљу је у сваком случају пожељна, али се након неколико година може искључити и наставити са биљкама из прве 3 групе.


Идуће на шта треба обратити пажњу су добре и лоше комшије у повртњаку.


Први задатак је направити списак поврћа из све 3 групе које желимо да сејемо-садимо. Да би биљке биле здраве и давале добре приносе препоручује се мешовита сетва поврћа, салате, зачина и једногодишњег цвећа, пре свега невена и кадифе.



Предности оваквог мешовитог био-врта су:

- болести и штеточине се теже шире

- различите биљке имају различите захтеве што се тиче земљишта, па нема конкуренције

- простор се може боље искористити садњом поврћа различитог облика





Неке од комбинација биљака које се међусобно помажу:

- купус и парадајз: мирис листа парадајза тера беле лептире ( Pieris rapae) чије гусенице нападају купус

- купус и целер: мирис целера тера купусну белу мушицу

- пасуљ и чубар: мирис чубра штити пасуљ од црних ушију

- шаргарепа и празилук: узајамно се штите од шаргарепине мушице и прасиног мољца

- шаргарепа и лук: узајамно се штите од мрквино мушице и лукове мушице

- јагоде и бели лук: бели лук спречава ширење гљивичних обољења јагода

- јагоде и црвени лук: као и бели лук

- кадифе и першун: кадифе држе на одстојању црве који нападају корен першуна




Добре комшије у био-врту


Овде ћу набројати само неко поврће тј. оно које се најчешће сади:

- пасуљ ниски: кромпир, купус, целер, спанаћ, цвекла, парадајз

- кромпир: спанаћ, боб, кукуруз, камилица, келераба, кадифице

- парадајз: купусњаче, кукуруз, цвекла , целер, спанаћ, салата

- купусњаче: целер, грашак, пасуљ, парадајз, краставци, спанаћ, целер, дил, кадифе

- краставци: пасуљ, грашак, купус, салата, кукуруз

- салата: парадајз, црвени лук, празилук, шаргарепа, купусњаче, пасуљ, грашак

- црвени лук: шаргарепа, цвекла, салата, радић, чубар, дил

- бели лук: јагода, шаргарепа, цвекла, парадајз

- шаргарепа: салата, спанаћ, парадајз, црвени лук, бели лук

- грашак: кукуруз, шаргарепа, целер, радич, тиквице, купус






Лоше комшије у био-врту:

- пасуљ ниски: црвени лук, бели лук, празилук, грашак

- кромпир: грашак, парадајз, купус, тиква, целер

- парадајз : кромпир, грашак, краставац

- купусњаче: црвени лук, бели лук, кромпир, рабарба

- краставци: парадајз, радич

- салата: целер, першун

- црвени лук: кромпир, купус, грашак, пасуљ високи

- бели лук : купус, грашак, пасуљ

- шаргарепа: цвекла

- грашак: кромпир, парадајз, црвени лук, бели лук, празилук, пасуљ



На основу ове две листе добрих и лоших комшија у био-врту можете направити план за ваш повртњак. Желимо вам срећну сетву.