ПРОИЗВОДЊА ЦВЕКЛЕ


Повртарство, 12.02.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Цвекла се гаји као повртарски усев тек од средњег века,мада су је стари народи познавали као лековиту биљку. Раширена је скоро у свим земљама, нарочито усредњоевропским. У нашој земљи гаји се на малој површини, али се редовно среће у вртовима и баштама. Цвекла је здраво и укусно поврће од чијег се корена и младог лишћа справљају салате, туршије супе и друга јела. Она за разлику од другог поврћа,садржи готово искључиво шећер сахарозу, који се налази у шећерној репи.


Цвекла је двогодишња биљка; у првој години развија задебљали корен и лисну розету, а у другој цветоносно стабло и семе. Задебљали корен је лоптаст или погачаст, ређе конусан; централни корен продире дубоко. Највећи број бочних жила налази се у слоју до 40 cm. Лишће је крупно са израженом дршком; млади листови су зелени,а касније постану тамноцрвенкасти. Цветоносно стабло је снажно и разгранато, са великим бројем ситних зеленкастиx цветова. Плод је „клупко“. Клијавост семена се очува 5-6 година.


Код нас,као и у свету, гаји се мали број сорти. Највише су раширене: египатска, детроит и бикор.


Биљке цвекле најбоље расту на дневним температурама између 15 до 20 °С. Висока температура изазива јак пораст лисне масе и смањење приноса корена. Младе биљке подносе мразеве до – 4 °С, а одрасле до – 6 °С.


У првим фазама развића цвекла има велику потребу за водом, а касније умерену. Боље издржава недостатак воде од другог коренастог поврћа; прекомерну влагу не подноси. Најбоље успева на плодном, структурном земљишту, као што су чернозем, речни нанос и слично. Погодна су и друга оцедна и растресита земљишра. На тешком, збијеном зељишту корен добија неправилан облик.



На лаком песковитом земљишу треба применити комбиновано ђубрење стајњаком (20-30 t/hа) и минералним ђубривима: 60-80 kg/hа N,60-8о kg/hа К2О и 120-150 kg/hа P2О5. На плодним земљиштима није неопходно ђубрење стајњаком. Минерална ђубрива се уносе уочи сетве, док се један део оставља за прихрањивање.


За летњу потрошњу цвекла се сеје почев од половине марта па до краја маја; сетва у два или три рока обезбеђује сукцесивно пристизање младе, нежне цвекле. Главни усев цвекле за јесењу и зимску потрошњу или за конзервисање сеје се у јуну или почетком јула.


Цвекла се сеје у редове на размаку од 40 cm, а на већим површинама када се усев негује и бере машинама на 60-70 cm. Семе се сеје на 2-3cm. дубине. Потребно је 20 kg/hа семена. Цвекла се мора проређивати јер из једног клупка образују се више биљака. То се чини у време формирања првих сталних листова на размаку 6-10 cm. Усев цвекле треба плитко окопати и једном прихранити. Усев из летње сетве треба наводњавати док се младе биљчице не укорене.


Цвекла за летњу потрошњу треба да се бере кад достигне пречник 3-4 cm. Млада цвекла се чупа, чисти од оштећеног лишћа и земље (добро је да се и опере) и износи на пијацу у везама од по 4-6 комада. Касни усев вади се пре наступања јачих јесењих мразева, јер корен цвекле измрзава на температури од -2 до -3 °С. Цвекла се лако чупа руком; листови се одсецају до главе а коренови одмах односе на ускладиштење или прераду. Принос цвекле је 20-30 t/hа.





Новица Миленковић дипл.инг.пољ.


Bookmark and Share