Увод. Проузроковач прашне краставости кромпира је гљива Спонгоспора су-бтерранеа.
Ова гљива је, између, осталог позната и као преносиоц – вектор неких вео-ма штетних фитопатогених вируса.

Симптоми. Она напада подземне делове кромпира прроузрокујући мехурасте израштаје 4 – 5 мм у пречнику. У зависности од броја инфекција могу бити појединачни или у групи. Ти израштаји су у почетку беличасте боје, а после пуцања коре, изнад издраштаја која их покрива, добијају тамну боју и из њих испада прашна маса рђасте или црне боје, а то су споре гљиве. Kора пуца звездасто и на кретолама остају звездаста удубљења и добијају крастав изглед. Повреде су плитке, ствара се плута, која изолује оболела места, али зато умањује тржишну вредност кртола.

Kако гљива продире. Гљива продире кроз лентицеле. Лентицеле су отвори који који омогућавају размену гасова кроз кору дрвенастих стабала и секундарно задебља-лих коренова, а има их и на плодовима воћака и кртолама кромпира. Услед недо-статка механизама којим се савлађује неповређено плутино ткиво, које је и најо-тпорније према паразитима биљака, паразити користе пут продора у биљку кроз ленти-целе како на надземним тако и на подземним деловима биљака.

Током сезоне раста. Лентицеле су отворене, а током зиме су затворене. Зими су обично покривене слојем фелогена и представљају баријеру за продирање. У односу на величину и грађу лентицеле се обично доста разликују, што упућује на претпоставку да број и величина лентицела могу да утичу на могућностпродирања патогена кроз њих.
Kличине цевчице или хифе гљиве које улазе у биљку кроз лентицеле то чине између ћелија лентицеле, али не продиру у њих и не користе њихов садржај.
Гљива ствара плазмод у оболелом делу биљке у коме остају овалне зооспоре. У току вегетације обављују се и даље примарне инфекције овим спорама.Оне су веома виталне и у земљи могу да очувају своју клијавост 3 – 5 година. Уколико је пролеће влажно и хладно инфекције су веома успешне.

Ова гљива може да продре у биљку и преко рана. Повреде и ране могу бити проузроковане и људским радом, природним агенсима, као што су ветар, град, температуура и светлост, разни инсекти и нематоде. Спољашњи заштитни омотач домаћина може такође бити привремено оштаћен као природна посластица пораста и развоја биљака.
Многе радне операције у пољопривреди могу проузроковати повреде и ране које могу бити искоришћене за продор појединих гљива и патогена или доприносе ширењу патогена кроз усеве. Ове операције су обрада земљишта, пљевљење, калемљење, резидба, пресађивање и берба.
Дакле други начин продора гљива је кроз повреде и ране. Свака повреда је отворена рана. Осим тога повреде и ране излучују растворе богате у угљеним хидратима и аминокиселинама који врше стимулацију клијања спора или привлаче зооспоре гљива.
У кртолама испод места заразе ствара се слој плуте који блокира паразита и изазива одстрањивање изумрлих ћелија. Овакве кртоле имају смањену тржишну вредност.
Такође може да се преноси зараженим кртолама или земљиштем.
Вегетативно преношење је преношење вегетативним размножавањем биљака и у том случају патоген се шири на читаво пространство и то путем кртола, луковица, столона, резница и калемљењем.
Преношење паразита се може десити и при складиштењу, берби и транспорту биљних продуката, семена и другог биљног материјала и међусобним додиром.

Преношење земљиштем. Оптимална вредност Пх земљишта за развој ове гљиве је 4,7 – 5,5. У том опсегу и уз довољно влаге може да клија и до 100% спора. Са повећањем пХ вредности њена клијавост нагло опада.
Гајењем биљака у монокултури имају за последицу нагомилавање репродукци-оног материјала патогена који нападају подземне делове биљака.
Осим што прави штете својим присуством, ова гљива је и вектор најмање петна-естбиљних вируса, као нпр. вирус жбунавости врха кромпира.

Сузбијање. Пре него што приступимо хемијској заштити морамо бити сигурни да смо обавили све остале мере неге. Почетак сваке заштите је добра превентива.
Агротехничке мере. Овим мерама се стварају повољни услови за развој и раст га-јене биљке а неповољни за развој патогена. Увек треба кренути од почетка. Пре свега сетва здравог семена и садња кртола на земљишту на ком се поштује плодоред.

Приликом избора материјала за сетву и садњу треба обратити прво пажњу на си-мптоме које могу бити карактеристични за неке болести као што су краставост, пегавост, туморални израштаји идр. Иако овај метод није увек поуздан увек треба по-чети од њега. Веома важна ствар је доказивсот порекла сетвеног и садног мате-ријала да би се знало да ли потиче са заражених или незаражених парцела.

Производња здравог садног матријала и доказивост порекла. За производњу здравог садног материјала треба да се испоштују неке мере:
1) Пре свега гајењем семенског усева на незараженим парцелама. Да би се то постигло врши се контрола семенских парцела и матичних засада још у току вегетације и на основу стручних налаза они се проглашавају зараженим или неза-раженим. Овај преглед је нарочито важан код биљака код биљака који се ра-змножавају вегетативно као што је, нпр кромпир.

2)Семенска производња и производња садног материјала се мора вршити у
областима где нема патогена или где услови за њихов развој патогена нису повољни. Овде смо дошли до следеће агротехничке мере: просторна изолација.

3)Просторна изолација. Просторна изолација подразумева да између старијих и младих усева постоји празан простор. Овим се смањује могућност контакта између заражених и здравих биљака. Такође овом мером се смањује могућност да се болест пренесе вектором. Следећа у низу мера је обрада земљишта.

4)Обрадом земљишта се неповољно утиче на одржавање биљних паразита. У зависности од начина обраде, времена и дубине орања мењају се физичка својства и структура земљишта, мења се влажност и температура, а што утиче на услове за живот и развој изазивача болести, ограничава или ликвидира заразних потенцијал неких патогених организама. Такође редовном и правилном обрадом земљишта стварају се услови за елиминацију коровских биљака које служе као биљке домаћини многих болести гајених биљака. Да би се површина потпуно ослободила од патогена врши се дезинфекција зе-мљишта.
Редовном култивацијом и одржавањем земљишта у растреситом и чистом стању стварају се услови за елиминацију коровских биљака које могу бити и домаћини многих изазивача болести гајених биљака. Осим тога, корови искоришћавају воду и минералне материје из земљишта намењене гајеним биљкама и услед њихове робусне грађе надвисују гајену биљку, смањујући јој животни простор и засењујући је што утиче на смањену исхрану и узрокује недостатак светлости за фотосинтезу.

5)Топлотна стерилизација земљишта и прибора. Овај метод се примењује код сузбијања патогена који се преносе земљиштем. Овај поступак је доста скуп па се примењује стерилизација земљишта обавља у пластеницима и стакленицима, а понекад и у клијалишту и топлим лејама.
Овај поступак се обавља у великим бурадима и казанима испод којих наложимо ватру да би загрејали воду у њима. Истовремено у друге мање посуде стављамо прибор који желимо да дезинфикујемо или земљу дебљине десет центиметара. Стерилизација је готова кад прође пола сата од почетка кључања воде,а посуде мо-рају бити затворене.
Овај поступак може да се обавља и у специјалним посудама, које се зову земљишни стерилизатори, у које се убацује пара под притиском, или у комарама ста-кларе, где се пара убацује цевима и дифундује кроз земљиште. Стерилизација је готова кад се температура у најхладнијем крају земљишта задржи најмање 30 минута на 82 степена Целзјуса или изнад јер су на тој температури скоро сви биљни делови уништени.
Сувише високу или високу температуру у дужем трајању током стерилизације земљишта треба избећи јер се на тај начин уништавају скоро сви нормални сапрофитни организми већ и ослобађање токсичних соли мангана и убијање нитрифицираћих бактерија што доводи до акомулације токсичног нивоа амонијака.

6)Ђубрење. Ђубрењем се обогаћује земљиште одговарајућим хранљивим
материјама, а тиме и посредно утиче на његову структуру и побољшање ваздушног, топлотног и водног режима. Овом мером се мења састав и физиолошка својства биљака, чиме се утиче и на степен њихове осетљивости према појединим болестима.
Азотна ђубрива. Утичу на продужење вегетације, појачавају бујност и доприносе повећању приноса. Међутим, овако бујни усеви теже подносе недостатак влаге у земљишту. Треба напоменути да унета у повећаним количинама азотна ђубрива по-јачавају осетљивост биљака према штеточинама и патогенима што изискује повећану употребу пестицида. Међутим, у неким случајевима амонијачни азот смањује интензитет напада неких штеточина.
Фосфорна ђубрива помажу задебљавању кутикуларног слоја и воде ка јачем и бржем развићу механичких ткива. Повољно делује на редукцију узрочника неких бо-лести, доприноси убрзаном расту корена и повећава отпорност сејанаца према пара-зитима из земљишта. Такође доводи задебљавања кутикуларног слоја и воде ка јачем и бржем развићу механичких ткива. Међутим, код неких биљака повећана количина фосфорних ђубрива утиче на смањену отпорност неких биљака. Усвајање фосфора за-виси од састава и присуства микрофлоре у земљишту. Пре свега у близини кореновог си-стема.
Kалијум у значајној мери доприноси отпорности неких биљака, а његово усвајање је везано за присуство калцијума и магнезијума и њихову приступачност.
Значајно је и ђубрење микроелементима, као што су бор, цинг, гвожђе, манган, бакар и др. Унета у малим количинама повољно имају важну улогу у биохемјским и физиолошким процесима биљака и повећавају отпорност гајених биљака према боле-стима.
Примена ђубрива, уопште на промену хемијског састава и киселости земљишта и та-ко ствара неповољне услове за развој патогена, а повољне за гајене биљке.

7)Плодоред. Плодоред представља важну агротехничку меру у спречавању појаве многих болести. Значај плодерада је у томе што се спречава нагомилавање количине инфективног материјала, пад родности, појачавање интензитета болести и пропадању биљака ако нису примењене неке мере заштите.
Многи патогени презимљују у земљишту и у пролеће наредне године је способан да обнови заразу. Применом плодореда, услед различитог хемијског састава корена, мења се микробиолошки састав земљишта који има селективну улогу. Многи микроо-рганизми услед појаве микроорганизама губе своју патогени моћ или бивају уништени од антагониста.
Kоришћењем плодореда у трајању од најмање 5 -6 година, који подразумева да се после садње кромпира, на тим површинама гаје биљке које припадају другим врстама и фамилијама Спонгоспора може бити елиминисана из земљишта. На тим повринама се гаје биљке које патоген не може напсти па временом патоген способност преживљавања у земљишту.

8)Гајење отпорних и толерантних сората. Увођењем у производњу и гајењем отпорних сората важнијих пољопривредних култура отпорних према најзаступљенијим патогенима оставрује се повећана добит и избегавају се ризици и штете које могу на-стати. Овај метод је нарочито значајна јер гајење отпорних сорти не изискује при-мену хемијских средстава, а код појединих врста је и једина рентабилна метода. Међутим, стално се појављују нове расе патогена на која гајена биљка није отпо-рна. Гајење толерантних сората представља проблем јер представљају потенцијални извор заразе, а у комбинованој зарази, нпр са вирусима, доприносе смањењу плодности.

Органска пољопривреда. Предуслов да би се неки произвођач гајио органском пољопривредом је да се учлани у неку од организација које су за то регистроване од стране државе. Самим тим произвођач је сагласан са свим условима и правилима прописаним од стране организације у коју је приступио.
Прво што мора да уради је да докаже шта је на датој површини гајио и шта је приме-њивао. Површине поред вишегодишњих засада и поред путева са јаким саобраћајем нису погодне за органску производњу. Такође, ако је на датим површинама при-мењивао инсектициде на бази хлорованих угљоводоника или хербициде који имају јако перзистентно (дуго) деловање мора сачекати још пар година пре него што приведе земљиште органској производњи.
Произвођач се обавезује да ће гајити већи број култура, ради плодореда, а при том ни једна култура не сме бити заступљена са више од 25% површине.
Уместо минералног ђубрива примењује се органско ђубриво – компост.
Употреба пестицида је искључена, а хербицида – забрањена.
Сузбијање штеточина се обавља билошком методом.
Целокупна производња и технолошки процес се обавља под надзором овлашћених стручњака. За овакву производњу прођач добија атест којом гарантује за своје производе.

Интегрална производња. Интегрална пољопривреда не искључује употребу пестицида, али се примењују „меки пестициди“. Они имају минималан или нешкодљив ефекат на гајене биљке и нециљне организме, а максималан на циљане организме. Такође подразумева да смо пре тога искористили све друге мере заштите.
Подразумева да се добро прати популација патогена и корисних организама.
Такође подразумева да смо пре употербе хемијских мера спровели све друге мере, горе наведене, мере.
Административне мере подразумевају све оне мере за чији рад и контролу одго-вара држава. Под њима се подразумева унутрашњи и спољашњи карантин, контролу спонтане флоре и фауне, контролу увоза и извоза семена и пољопривредних производа, интрокуовања природних непријатеља патогена и корова. Сви прописи су усаглашени са међународним стандардима и преузетим обавезама.


Тошић Александар
Дипломирани инжењер пољопривреде за заштиту биља и прехрамбених производа

Извори:

1) „Основи патологије биљака“ Милорад В. Бабовић
2) „Приручник за заштиту биља“ Вукосав Гргуревић Дипломирани инжењер за заштиту биља
3) „Пестициди у промету у Србији 2007. године.
4) „Анатомије и физиологија болесних биљака“ Проф др. Драгољуб Шутић