Рукола је једногодишња зељаста биљка из фамилије купусњача. Код нас је готово непозната, иако дивље форме руколе расту по нашим баштама и пољима, као коровске биљке. Рукола спада у групу лиснатог поврћа, јер се за исхрану користи лист, а понекад се користи и цвет.

У време цветања културна форма руколе може да нарасте до 60-80 цм. Листови су елиптични, код дивљих форми су више, а код културних мање усечени. Лист руколе има облик ракете, па се у енглеском говорном подручју ова биљка зове ракета (Роцкет). Листови у основи стабла формирају розету. Цветови су ситни и по грађи типични за фамилију купусњача, прљавобели или бледорумени.



Рукола представља изуетно квалитетно и лековито поврће, садржи доста витамина Ц (100-200 мг/100г), минералних материја, а нарочито гвожђа, влакана и других корисних материја. Све врсте руколе имају горак и ароматичан укус. Горчина листова повећава се са старошћу биљке, зато је најбољи укус листова младих, добро гајених биљака. Горчина листова потиче од глукозинолата изотиоцианата који се налази и у сродним биљкама, као што је рен, крес салата и др. Рукола има другачији укус од сродних биљака, јер поред изотиоцианата садржи естре бутерне киселине и једињенја са сумпором, што јој даје врло специфичан укус и арому.

Рукола се најчешће користи као салата или као додатак у мешаним салатама за побољшање ароме и укуса. Понекад се рукола припрема кувана или бланширана и том приликом губи горчину. У неким земљама Азије (Иран, Пакистан), гаји се ради семена за уље, а семе може да се користити и за производњу сенфа.


Рукола је култура скромних захтева за топлотом и отпорна је на мразеве. Зато може да се производи практично преко целе године. Ова биљка најбоље успева на лаким песковитим и средње тешким земљиштима. Земљишта треба да су неутралне реакције мада може успешно да се гаји и на земљиштима алкалне реакције, на влажним и сувим земљиштима и веома добро подноси сушу. Најбоље успева на добро осунчаним теренима, може добро да успе чак и на полузасенченим, а може да се гаји и на ветровитим теренима. Гајење руколе је веома лако и брзо пристиже за бербу за око 40 дана од сетве. То је култура која нема озбиљнијих проблема са болестима и штеточинама.

Сетва руколе може да почне рано у пролеће, обично у марту и може сукцесивно, сваких недељу дана да се сеје до октобра месеца, тако да листови могу да се беру и у току зиме. Само у случајевима изузетно јаке зиме треба биљке мало заштитити. Сеје се на размак редова 25 цм и у реду 3-5 цм при чему се троши око 1.5-2 кг семена по хектару. Од мера неге треба применити само редовно заливање и сузбијање корова. Бере се када се добро формира розета листова, при чему могу да се беру листови розете или да се чупају целе биљке. Принос је око 20-25 т/ха.


Славица Коџопељић дипл.инг ратарства


Лековита својства

Рукола има бројна лековита својства. Стручњаци истичу да рукола чува срце, смањује ризик од многих болести и садржи материје које имају антиканцерогена својства. Сматра се природним антибиотиком, регулише варење, користи се за лечење чира, остеопорозе, хроничног затвора, прехладе и кашља. Осим тога, рукола чисти крв, поспешује лечење болести јетре и смањује ризик од рака дојке. Без обзира на то што рукола има специфичан укус најбоље је да се конзумира пресна у салатама, мада задржава лековита својства и при кувању.