Zdrava Srbija Instagram

Производња и узгој конопље


Ратарство, 26.05.2015.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Конопља (лат: Cannabis) је једногодишња биљка из рода скривеносеменица која укључује више варијетета (односно врста). Верује се да је пореклом из Централне Азије, Кине и северо-запада Хималаја, и већ вековима се користи у индустријске, медицинске, духовне и уживалачке сврхе. Настала је од дивље конопље која је преведена у културну биљку. Не ограничавају је климатски услови јер се изванредно добро прилагођава тлу и клими мењањем својих морфолошких и физиолошких особина.


По ботаничкој подели постоје:

1. Cannabis sativa - гајена (индустријска) конопља
2. Cannabis indica - индијска конопља
3. Cannabis rudelaris - дивља конопља


Конопља која служи за индустријску употебу се назива индустријска конопља. Она се користи у индустрији ради израде конопаца, тканине, платна, хартије, одеће, горива, грађевинских материјала, итд. Одликује се веома ниским нивоом главног опојног састојка, ТХЦ-а ( испод 0.3%). Конопљино семе има више од 30 % уља, па се од њега добија уље, које се може употребљавати у људској исхрани. Дрвенасти део стабљике конопље искоришћава се за израду папира (папир за цигарете, вредносног папира, папира за Библију, масног папира, посебног папира за сликарство, изолацијске траке за електричне кондензаторе, посебног нетканог папира, папира за филтере, филтери за кафу и врећице за чај).


Стабљика конопље је усправна, у почетку нежна и зељаста, а касније очврсне, тј. одрвени. Интезивне је зелене боје, покривена чекињастим длачицама које касније отпадају и остављају видљиве ожиљке. Шупља је, подељена на нодије (коленца) и интернодије (међуколенца). Висина стабљике креће се од 50 cm до 6 m, а зависи од подручја где се гаји, типу тла, агротехници и условима гајења. Коренов састав је вретенаст и чини густу подземну мрежу. Може продирати у дубину тла и до 2 m, а у ширину до 1,5 m. Конопља је дводомна биљка, што значи да се мушки цветови налазе на мушким, а женски на женским биљкама. Цветови су смештени на врховима стабљике и бочних грана, имају дуже цветне петељке, па мушке биљке имају рахлије постављене цветове у облику грозда. Женски цветови немају петељке, они су седећи. Плод је двокрилни орашац, округласто-јајоликог облика, спљоштен, тамно зелене боје, смеђезелен, или сребрнасто-сив са примесама црне.

Оптимална температура за интезиван вегетативан раст конопље износи око 20 °C. Конопља може издржати ниске температуре до -4 °C. Има велике потребе за водом. За време вегетације потребно је 250-300mm падавина. Правилном густоћом склопа и распоредом биљака осигурава се најбоље коришћење светлости, јер је конопља биљка кратког дана.Најбоље успева на изразито плодном, дубоко узораном, и хранљивим материјама богатом земљишту,тако да квалитетне стабљике није могуће гајити без издашнијег дјубрења. Могућа комбинација ђубрива је 400 kg/hа 15+15+15 + 250 kg/hа KАN.



У случају рационалног ђубрења, треба водити рачуна о доброј снабдевености земљишта азотом. Најбоље предкултуре за конопљу су окопавине ђубрене стајским ђубривом (кромпир, шећерна репа), стрне житарице, кукуруз и зрнасте махунарке. Конопља је јара култура, па се за њу тло обрађује по систему обраде тла за јаре културе. Оптимално време сетве је од половине априла до почетка маја. Дубина сетве је 3 – 4 cm а међуредни размак треба да износи 70 cm.

Сетва се обавља пнеуматском сејачицом са сетвеном нормом 2,5 – 3 kg/hа. Коначно растојање између биљака у реду треба да буде 25 – 28 cm. Потребно је извршити најмање две међуредне обраде. Прву у фази три пара листова, а другу кад усев постигне висину која још дозвољава улазак механизације. Истовремено са првом међуредном обрадом обавити ручно окопавање редова и успоставити коначан склоп биљака. После сетве и у почетном делу вегетације важно је обезбедити чисто земљиште применом хербицида и механичке обраде. У другом делу вегетације вегетативна маса биљака функционише као еколошки хербицид. Потребно је ручно одстранити мушке биљке ради стварања већег простора за женске биљке у циљу формирања што већег приноса семена.

Мушке биљке треба одстранити што пре од тренутка, када се могу препознати. Семенску конопљу не треба штитити од штеточина и болести. Време жетве је крајем септембра, када при трешењу семе на вршном делу цвасти почиње отпадати. Жетва се састоји од кошења, сушења и вршаја. Кошење се врши ручно или адаптираном травокосачицом. Покошену масу требa ручно одлагати у облику рибље кости са врхом биљака окренутим нагоре, ради ефикасног дозревања и сушења семена. Покошена конопља се у зависности од временских прилика суши на парцели 3 – 4 дана. Вршење семена се ради ручно. Семе треба што пре очистити пропуштањем кроз житни комбајн или помоћу ветрењаче. Такође влакно из конопље може се одвајати физичким, механичким, хемијским и биолошким путем.




Текст преузет са http://www.agropress.org.rs/


Bookmark and Share

Mala Pijaca