Zdrava Srbija Instagram

Органски узгој зоба


Ратарство, 26.10.2015.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Зоб се користи у зрну, као прекрупа у исхрани животиња, сама или помешана са другим житарицама. Стоци се може давати зоб у зеленом стању, сама или помешана са легуминозама или грахорицама. Стока врло радо једе зоб у зеленом стању јер је мекана и сочна, па се због тога газдинствима која поседују стоку, првенствено коње, препоручује њено гајење. Слама зоби може да послужи као простирка.

Некада се зоб користила за производњу хлеба, али са порастом стандарда данас се користи за производњу прехрамбених производа који имају високу хранљиву вредност попут зобених пахуљица, флекица, гриза и брашна које служи за разне намене.

Зоб има велике потребе за водом. Добро подноси кисела земљишта (pH 4 - 5). С обзиром на то да киселих земљишта има доста, сетвом зоби таква земљишта је могуће искористити. Данашње сорте могу дати приносе и до 5 t/ha.

Будући да зоб успева на различитим типовима земљишта, уз услов да има довољно влаге, велике су могућности прилагођавања зоби било којој култури која јој претходи. Због врло развијеног кореновог система велике усисне моћи, она може да користи хранива која преткултура није искористила, па у плодореду долази на последње место. Ипак, најбоље преткултуре за зоб су детелинско-травне смесе, зрнасте махунарке, уљана репица, окопавине и друге крмне културе. Житарице нису добра преткултура за зоб јер имају заједничке штеточине и болести.

Основну обраду земљишта за озиму зоб, односно орање, треба обавити 2 - 3 недеље пре сетве и то на дубину 10 - 15 cm. Предсетвену обраду земљишта треба обавити тако да се прикључним машинама (сетвоспремач, дрљача, штригл) пређе два пута да би се уништили корови. Допунска обрада је 7 - 10 дана након орања, а затим је потребно поновити проход након 10 дана, односно 2 - 3 дана пре сетве усева. Овим начином допунске обраде делује се на провоцирање корова, који се тада поновним проласком машине уништавају и тако се усеву омогућава правилан раст. За јару зоб поступак је исти, само код ње поменуте радње треба обавити пре сетве.



С обзиром на то да је реч о еко производњи, ђубрење зоби треба обавити ђубривима органског порекла као што су стајска ђубрива, компости, осока и гнојовка. Основно ђубрење потребно је обавити пре сетве и то чврстим стајским ђубривом или компостима, тако да се ђубриво разбаца површински и одмах заоре или затањира у земљиште да не би дошло до испаравања хранива.

Прихрана зоби обавља се осоком или гнојовком када је усев у фази бокорења. Уколико има довољно ђубрива на располагању, зоб се може прихранити и други пут, када је усев у фази влатања (40 cm висине). Количина чврстог ђубрива у основном ђубрењу износи 15 - 20 t/hа. Количина осоке за једно прихрањивање треба да износи 15.000 - 20.000 l/hа. Осока обавезно мора бити разређена са водом у размери 1 део осоке са 2 - 3 дела воде, да не би дошло до опекотина биљака. Ђубрење осоком треба обавити помоћу цистерне, по облачном времену, рано ујутро или увече, да не би дошло до губитака хранива испаравањем.

Сетва озиме зоби се обавља крајем септембра. Мора се водити рачуна о томе да се зоб не посеје прерано да у зиму не би ушла пребујна и тако измрзла. С друге стране, није добро да се она посеје ни прекасно јер ће се слабо бокорити, недовољно се развити и лоше припремљена ући у зиму. Све то ће смањити отпорност на ниске температуре. Јару зоб треба посејати средином марта или мало касније, али тада треба рачунати на смањен род. Каснијом сетвом зоби може се очекивати јачи напад болести и штеточина.

Сетва зоби обавља се ускоредном сејалицом на међуредни размак 10 - 12 cm. Неки еколошки произвођачи сетву обављају на шири међуредни размак од 17 cm. Уколико се сеје на тај размак, тада се може обавити и међуредна култивација зоби у фази бокорења. На тај начин се добија битка против корова. За такву врсту сетве морају да постоје одговарајуће машине.

Дубина сетве, као и код већине стрних житарица, је 2 - 3 cm. Количина семена се темељи на потребном броју биљака по m², који треба да буде око 500. Дакле, по хектару треба посејати 200 - 230 kg зоби. За сетву се користи сертификовано семе из еколошког узгоја или сопствено семе које треба добро прегледати и од контролног тела тражити одобрење за његову употребу. Количину је обавезно потребно повећати за 20 %, а за исто толико се повећава и уколико се касни са сетвом.

Зоб је врло погодна за сетву са другим културама. Тако се на пример, сетва зоби са сточним грашком може косити на зелено, затим сушити за сено и комбајнирати за зрно. Таквим начином сетве на једном пољу имамо две културе, штедећи касније време при прављењу смеса за исхрану стоке. За такав тип сетве потребно је око 120 kg семена зоби и око 100 kg семена грашка. Осим грашка, могу се користити грахорица и друге легуминозе.

Индиректне мере борбе против корова укључују правилан плодоред (окопавине, детелинско-травне смесе и друго), два пута допунску обраду земљишта пре сетве (штригл, дрљача, сетвоспремач), те правовремену сетву квалитетним семеном. Уколико је сетва обављена на међуредни размак 10 - 12 cm, тада након ницања усева корови могу да се униште једино перастом дрљачом која има танке флексибилне шиљке дужине 40 - 50 cm. У том случају се може, уколико је потребно, ићи 2 - 3 пута све до фазе метличања зоби. Улога овог прикључка је да у усеву чупка коровчиће до 2 cm дужине и тако онемогући њихов раст.




Уколико је сетва обављена на међуредни размак од 17 cm, тада се за уништавање корова, осим перасте дрљаче, може користити и култиватор за стрне житарице, који својим мотичицама корове уништава међуредно. Култиватором треба радити врло пажљиво да усев зоби због уских редова не би био уништен. Култивација зоби се обавља када је усев у фази бокорења.

Индиректне мере заштите укључују правилан плодоред, избор повољне сорте (отпорност, прилагодљивост), оптималан склоп биљака по јединици површине, умерено и правилно ђубрење и правовремену сетву. У случају појаве балца (леме), сузбијање се врло успешно обавља запрашивањем захваћеног дела кречом.

Зоб је култура склона осипању па стога треба погодити прави тренутак жетве да не би дошло до круњења. Уколико су испуњени сви агротехнички услови и није дошло до напада болести или штеточина, те уколико су временске прилике биле задовољавајуће, род зоби може да износи 4 - 4,5 t/hа.



Рената Драговић

Текст преузет са http://www.agroklub.rs/


Bookmark and Share

Mala Pijaca