Плитка обрада винограда


Виноградарство, 15.07.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Под утицајем пролећних и летњих киша, земљиште у винограду се сабија, на површини се формира покорица, а већ са првим топлим данима почињу да се јављају коровске биљке. Коровске биљке и земљишна покорица доприносе смањењу земљишне влаге, а код неких облика гајења лозе јавља се засењивање лишћа и гроздова и хлађење земљишта које стварају корови. Класични поступак отклањања ових појава је плитка обрада или прашење винограда.


Како је основни циљ прашења уништавање покорице, која се формира после сваке јаче кише и уништавање коровских биљака чије је појављивање такође условљено кишом, веома је тешко предвидети број прашења у току једног вегетационог периода. Јасно је да ће у сушним рејонима, у којима је чување воде у земљишту веома важно, број прашења бити већи. На земљиштима која због своје физичке структуре јаче и брже стварају покорицу и на јако закоровљеним земљиштима, такође је потребан већи број прашења. У семиаридним рејонима, као што су наши, присутност коровских биљака се не може толерисати. Као правило по којем би се одређивао број прашења могло би се навести: виноград прашити после сваке јаче кише у циљу разбијања покорице и увек када су у винограду јаче појаве коровских биљака. Број прашења у једном вегетационом периоду се креће од 3 до 12 у зависности од метеоролошких услова, ђубрења и потенцијала закоровљености.



Прашењем се обрађује слој земљишта дубине од 5 до 10 cm. Изводи се култиваторима, тањирачама и ротационим дробилицама - у широкоредним засадима, а запрежним плуговима - прашачима и ручним окопавањем у ускоредним засадима. Коров који се појави у самом реду и који се отуд не може отклонити на други начин, уклања се ручно. Како се прашењем растреса један слој земљишта и долази до његовог јачег хлађења, то прашење у неким фенофазама може за лозу бити штетно. Овде се у првом реду мисли на прашење за време цветања. Сваким прашењем се уништава један део кореновог система. Извршено у време цветања, прашење доприноси хлађењу земљишта, чиме се умањује функционисање корена,а све то скупа може погоршати услове за оплодњу цветова. Ово посебно долази до изражаја у прохладним годинама.


Прашења такође могу штетно утицати на лозу ако се изводе при високим дневним температурама. У часовима летњих жега, посебно ако се прашење обавља механизовано, велики број честица суве земље одлеће и повређује кутикулу на нежним деловима стабла, лишћа, а посебно бобица. На овако повређеним местима долази до појаве ожеготина.




Дејан Јоцић, дипл. инг.


Bookmark and Share