Да би земљиште било плодно није довољно само да садржи одређене количине хранљивих састојака, већ да ови буду такви да јих лоза може користити. Лоза својим кореном може да усисава само оне хранљиве састојке који се налазе растворени у земљишној води. Оне пак састојке, који у води нису растворљиви, лоза неће моћи да искоришћава, па ма колико били распрострањени у земљишту. Зато се и прави разлика између богаства и плодности земљишта, и погрешно је мислити да ће једно земљиште богато у хранљивим састојцима бити истовремено и плодно.


Из овог јасно излази, да плодност једног земљишта, па према томе и приноси који се на њему постижу, зависе само од количине готове биљне хране, коју биљка може одмах да усиса својим кореном. Да би бљка могла да се храни сви хранљиви састојци морају бити растворени у земљишној води јер жиле могу да усисавају само растворену храну. Због тога је потребно да се у земљиште унесе огромна количина воде, пошто се у њој налази мала количина растворених хранљиви састојака. На хиљаду делова раствора долази само два дела растворених састојака. Винова лоза извлачи из земљишта велике количине хранљивих састојака, стога се земљиште под виновом лозом мора редовно ђубрити.



Количина биљне хране у земљишту непрестално се смањује, путем исхране биљака, једним делом испирањем, а један део постаје нерастворљив у води тако да га корен не може усисавати. Поред тога, известан део биљних хранљиви састојака троше бактерије које у огромном броју живе у земљишту. Редовним ђубрењем враћамо земљишту изгубљену биљну храну. Ђубрењем винограда такозваним органским ђубривима, као што су стајско ђубриво, компост, зеленишно ђубриво и разни биљни и животињски отпаци, не само да се земљишту враћају изгубљени хранљиви сајстојци, већ се поправљају његове особине.


Тешко, збијено земљиште, после редовног ђубрења постаје растреситије и лакше за рад, боље прима и чува влагу, јаче пропушта топлоту и ваздух, а све то такође утиче на повећање његове плодности. Сувише лака, песковита земљишта, када су добро нађубрена стајњаком или другим органским ђубривом, боље везују зрнца песка. Услед тога она боље примају и чувају влагу и топлоту.


Органска ђубрива имају корисну особину јер садрже велики број бактерија а оне су неопходне за припремање биљног хранива, оне се брзо размножавају и својим радом убрзавају припремање биљне хране од које и зависи плодност земљишта.





Драгољуб Глишић