Обично се мисли да се после бербе винограда прода грожђе, прави вино, пије и чека пролеће, али у ствари током периода новембар – фебруар се обављају веома битни послови, чијим успешним извршењем утичемо на род следеће године. Најбитнији послови који се обављају током зимског мировања су:

- заштита чокота од ниских температура,
- јесења дубока обрада земљишта,
- јесење ђубрење,
- резидба винове лозе.



Заштита чокота од ниских температура

Неопходна је у младим засадима и у подручјима где ниске температуре имају вредност и око – 15 °C и ниже. Заштита се састоји у потпуном или делимичном загртању чокота, а отпорност лозе зависи од накупљања шећера у јесењем периоду ( боље сазревање – већа отпорност). У нашим условима, лоза скоро потпуно измрзава на – 25 °C до – 30 °C. Због тога се у задње време врши одабир сорти винове лозе у зависности од рејона угрожености (мање отпорне – топлија подручја, отпорне сорте – континенталније подручје, са јаким мразевима).

Терапеутске мере или мере ревитализације винограда

- Ове мере се примењују након појаве екстремно ниских температура и зато се и зову терапеутске. Састоје се у одговарајућој резидби, интезивној заштити и ђубрењу, што треба да допринесе ревитализацији вегетативног и родног потенцијала.



Дубока обрада земљишта

Дубока обрада земљишта обавља се одмах по завршетку вегетације и то пре појаве зимских мразева.



Резидба у родним виноградима

Резидбу у родним виноградима треба обављати у периоду мировања лозе. У нашим условима, континенталне и умерено континенталне климе, резидба се може вршити током зиме и у рано пролеће, поготово ове године када је зима проблематична, а где су већи засади, ипак се мора резати током целог периода мировања.



Ђубрење винограда у зимском мировању

Зимско ђубрење винограда обавља се у засадима који се налазе у фази редовне родности. Зими се ђубри минералним ђубривима N:P:K - а. Да би се утврдила права потреба за хранљивим елементима, неопходно је повремено извршити анализу земљишта. Добар део минералних материја које се уносе годишње по 1 hа винограда, може се заменити и уношење на сваких 3 – 4 године по 10 t/hа добро згорелог стајњака који се мора корпорирати на већу дубину приликом обраде. Стајњак се може заменити и одговарајућом количином тресета, компоста, глистењака и др.


Циљ ђубрења током периода експлоатације винограда је да се заснована плодност земљишта одржава у зависности од висине приноса и квалитета грожђа. Да би се то постигло потрбно је сваке треће-четврте године урадити агрохемијску анализу земљишта.


Сваке године винова лоза преко приноса из земљишта износи значајне количине хранљивих елемената пре свега азот, фосфор, калијум и магнезијум па ако се жели редован принос, неопходно је изнете количине хранљивих елемената вратити у земљиште. Ако је ђубрење пре садње, за време садње и код младог винограда у потпуности извршено орјентационо употребом 500-700 kg/hа минералног PK ђубрива, 200-300 kg/hа азотног ђубрива и 40-50 t/hа стајњака, уз напомену да се стајњак уноси у циклусу 3-5 година, исхрана винограда може бити веома успешна.



У редовном ђубрењу винограда значајно је време и начин ђубрења. Азотна ђубрива растурају се по целој површини у винограду а затим се плитком обрадом уносе у слој земљишта око 10 cm, почетком вегетације а најбоље пре цветања лозе.. Касна употреба азотних ђубрива, а нарочито ако је азот у амидном облику(уреа), може да доведе до продужења вегетације и недовољног сазревања лозе.


Минерална фосфорна и калијумова ђубрива је најбоље уносити у периоду мировања лозе (новембар-март), и то путем депозитора, а на дубину око 40 cm, или растурити по површини, а затим дубоким орањем унети у слој земљишта 25-30 cm. Увек треба имати у виду да је корен лозе на дубинама већим од 30 cm, па у тој зони треба обезбедити неопходну количину хранљивих елемената. Значајан моменат је и количина падавина, како би се обезбедило премештање хранива по вертикали.



Ненад Стефановић дипл.инг.пољ.