У органској производњи заштита винове лозе се примењује у време када је степен заразе мали, уз обвезно праћење и контролу присутности болести и штеточина.

Винова лоза је најосетљивија на пепелницу седам недеља после пуцања пупољака. Лишће, ластари (једногодишње дрво на двогодишњем дрву) и петељке гроздова осетљиви су док су зелени, а бобице само 4-6 недеље после цветања, док не достигну величину грашка. Зато је важна рана заштита, јер ако се примарна зараза не оствари до цветања, штете на гроздовима биће мале.

За заштиту од ове болести у органској производњи дозвољена је употреба сумпорних препарата, затим натријум калијум-бикарбоната (0,5 % до цветања и 1 % после цветања). Могу се користити и биолошка средства на бази сувих спора Bacillus subtilis, као што су Серенаде и Биопро, али и она која садрже дехидриране споре гљивице Ampelomyces quiqualis - АQ-10. Пепелнице ће бити мање, ако се саде мање осетљиве сорте и осигура струјање ваздуха између чокота.


Услови за појаву пламењаче налазе се у формули 10:10:24. То значи да температура ваздуха треба бити најмање 10°C, минимална количина падавина 10 милиметара, а у време 24 сата земљиште мора остати влажно најмање 16 сати. Развоју болести погодују влажна лета. Шири се током целе вегетације и може изазвати велике штете, у неким годинама чак и уништити род. Зато се о заштити мора водити рачуна још у време садње винограда. Наиме, засади се требају подизати на јужним, сунчаним странама и на пропусном земљишту, а редови усмере у правцу дувања ветра, да би ваздушна струјања брзо сушила лишће и земљиште. Првим заламањем заперака смањује се број листова на чокоту, боље је проветравање и наношење препарата. Ако су врхови ластара заражени, заламањем се одстрањују и тако смањује тзв. инфективни потенцијал који се преноси у следећу вегетацију.




Против пламењаче могу се користити бакарна средства, али је годишња количина ограничена на три до четири килограма бакра по хектару. Постоје и нови препарати на бази бакароксидхлорида, бакархидроксида и бакароксалата, али су и њихове дозе смањене. Пре цветања лозе додаје се 80-150, а послије 200-400 грама бакра по хектару. Могу се примењивати и средства на бази глине, природни бентонит с високим садржајем алуминијума (Ulmasud i Myco-Sin), док су у условима средње и ниске заразе ефикасне фосфорна (0,025 %) и салицилна киселина (0,2 %). Прскање треба почети чим се створе услови за појаву пламењаче. До цветања се два-три пута користе Ulmasud i Myco-Sin.

Последње прскање је непосредно пре цветања средствима на бази бакра ( 0,1-0,2 килограма бакра по хектару), која се примјењују и за прву заштиту после цветања (0,3-0,5 килограма по хектару). Број прскања зависи од временских услова, али их обично има и до десет у години просечне заразе.




Драгољуб Глишић