Време редовне резидбе винове лозе


Виноградарство, 26.03.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


С обзиром на време у којем се обавља резидба, као и на стање физиолошке активности винове лозе, разликују се следеће резидбе:
- рана јесења резидба,
- обична јесења резидба,
- зимска резидба,
- рана пролећна резидба,
- касна пролећна резидба



Рана јесења резидба

Ову резидбу је могуће обавити одмах после завршетка бербе грожђа, а пре опадања лишћа, крајем октобра и почетком нивембра. Међутим, с обзиром на незамењиву улогу лишћа у стварању органских материја које доприносе јачањуи одржавању вегетативног и родног потенцијала чокота који ће се испољити у наредној години, поставља се питање: Чему служи и који је циљ ране јесење резидбе?, с обзиром на то да рана јесења резидба услед превременог губитка лисне масе са чокота доприноси његовом слабљењу и изнуривању.

Због тога се ова резидба не препоручује, нити практикује, а остаје у домену теоријских могућности који немају позитивну научну основу, па и не налази примену у пракси.




2.Обична јесења резидба

Ова резидба се изводи 10-15 дана после опадања лишћа, јер се сматра да је за то време престао интезиван промет резервних храњивих материја у чокоту и да је њихово депоновање завршено.
По правилу ова резидба се изводи редовно на млађим чокотима који нису прородили, као и на старим изнуреним чокотима, а све са циљем да се у пролеће избегне појава сузења-плакања, а тиме и губитак дела минералних и органских материја из чокота. Лоза орезана у јесен креће раније у пролеће, има дужи вегетациони период, могућност одржавања испољене родности и јачање вегетативног и родног потенвијала чокота за наредну годину.
По обављеној резидби младе чокоте обавезно треба загрнути ради заштите од зимских мразева, а у пролеће од позних пролећних мразева.


3. Зимска резидба

Ова резидба се све чешће и редивније изводи на великикм површинама под виновом лозом. Оријентација на зимску резидбу проистиче из организационо-практичних потреба, са основним циљем да се резидба благовремено заврши, тј. пре кретања вегетације у пролеће. На овај начин резидба винове лозе тече континуирано од обичне јесење, преко зимске, завршавајући са раном пролећном резидбом.











4.Рана пролећна резидба

Најчешће примењивана и извођена резидба. Почетак ране пролећне резидбе се не поклапа са календарским почетком пролећа, односно рана пролећна резидба се у односу на календарски почетак пролећа обавља и неколико дана – недеља раније.
Заправо, ово време резидбе се поклапа обично са фенофазом кретања, па и пре кретања сокова у виновој лози и траје до фенофазе пупљења окаца.



5. Касна пролећна резидба

Обавља се од почетка пупљења и кретања окаца, па до њиховог развоја у ластаре. Она се мора пажљиво изводити, јер су окца у овој фази одетљива на додир, при чему се лако круне. Круњење окаца је веће у шпалру него на чокотима који се гаје без или са колцем. Ова резидба се обично изводи кад лоза у току зиме измрзне, па се намерно оставља да окца крену како би се видело како лоза креће и који начин резидбе треба применити ради остваривања одређеног приноса грожђа и ластара потребних за наредну годину.



Владан Трандафиловић, дипл.инг.


Bookmark and Share