Постоји низ мера и поступака који се могу предузети у том циљу и који могу обезбедити да се произведу здравији производи а да се при томе очува здравија животна средина. Све мере би се могле поделити на мере пре подизања винограда, у току подизања винограда и мере у родним виноградима.


Свеукупна кретања у свету у правцу предузимања мера на заштити животне средине и производње здравствено безбедне хране, свакако треба да подржи и наше виноградарство. На том путу, уместо орјентације на агрохемијске технологије за високе приносе нужно се окренути интегралним технологијама, којима се смањује употреба агрохемикалија. У нашим вигноградарским подручјима и условима, у овом тренутку се не може са сигурношћу рачунати са органско – биолошким технологијама које у потпуности искључују агрохемикалије из употребе и које дају врло тражене и перспективне “Еко” производе.


Постоји низ мера и поступака који се могу предузети у том циљу и који могу обезбедити да се произведу здравији производи а да се при томе очува здравија животна средина. Све мере би се могле поделити на мере пре подизања винограда, у току подизања винограда и мере у родним виноградима.


Пре подизања винограда потребно је се определити на сортимент винове лозе, који се одликује отпорношћу или мањом осетљивошћу према неповољним условима средине, према болестима и штеточинама. У расположивом сортименту света постоје племените или интерспецијес сорте винове лозе, које у погледу квалитета сасвим задовољавају, а при томе су отпорне или смањене осетљивости.



У подизању винограда поред осталог потребно је предузети мере као:

- Избор погодног положаја у циљу смањење услова за појаву болести.

- Припрема станишта чокота у смислу додавања само храњивих хемијских елемената који су у мањку и значајно не загађују средину.

- Правилна припрема земљишта у циљу смањења популације корова, како би се смањила употреба хербицида.

- Избор облика гајења чокота и правилно формирање у циљу смањења интензитета појаве болести.



Низом мера и поступака у родним виноградима може се допринети смањењу потреба за хемијским средствима, као:

- Мерама зреле резидбе тежи се правилном распореду родних елемената.

- Мерама зелене резидбе (лачење, распоред ластара и гроздова, дефолијација), може се допринети смањењу потреба за заштитом.

- Обрадом или мулчирањем редне траке у винограду могу се избацити хербициди из употребе.

- Примена хербицида у винограду само пре почетка вегетације.

- Уништавање потенцијалних извора заразе у винограду механичким путем ( одстрањивање у резидби заражених делова, уклањање старе коре и сл.)

- Примена пестицида искључиво по упутствима прогнозно – извештајне службе.

- Примена системичних заштитних средстава највише два пута у вегетацији.

- Стриктно поштовање каренце употребљених хемијских препарата.

- Примена органских ђубрива (стајњак, компост, глистењак, зеленишно ђубриво).

- Употреба минералних ђубрива само у количинама које се методски утврде као неопходне и које узрокују минимална загађења земљишта и вода.

- Уредно уништавање амбалаже употребљених хемијских средстава.



Др Радослав Тараило,
мр Снежана Станковић,
дипл. хем. Ивана Бенић
Пољопривредни факултет Приштина,
Институт “Србија”,
Центар за виноградарство и винарство Ниш