Основни циљ ових мера је да се обави исправка резидбе на зрело а тиме побољша квалитет грожђа и регулише висина приноса. Ове мере су нарочито значајне у производњи стоног грожђа јер је квалитет дефинисан не само односом шећера и киселина већ и органолептичким особинама грожђа: величином гроздова и бобица, растреситост, равномерна и добра обојеност, пепељак....



Из тог разлога се примењују мере проређивања (лачења) ластара и прекраћивања. Прекраћивање се врши на два начина, пинцирањем и заламањем. Пошто би требало да су мере лачења и пинцирања већ обављене, осврнућемо се на заламање као меру која предстоји у наредном периоду.



Заламање се врши када ластари достигну висину, а ради се о интезивној, шпалирсој производњи, прилично изнад последње жице на наслону на око 20-30 cm. Код овог прекраћивања се мора водити рачуна да на ластару остане лисна површина од 15-20 листова. Ово зависно од система узгоја и сората се своди на "зелени зид" висине не мање од 1.5 метра.


Ако се изведе веће прекраћивање односно редукција лисне површине долази до поремећаја вегетативног потенцијала и родности што ће негативно да се одрази на квалитет бобица. Са друге стране када не би смо ову меру извели дошло би до засене и смањене фотосинтезе, створио би се густ склоп где се повећава влажност и смањује проветравање а са тим побољшавају услови за развој биљних болести.


Када се ластари не прекрате они се обично преклапају и имамо лошије сазревање грожђа. Поред заламања ластара врши се и заламање заперака на 2-4 листа који обично имају одличну фотосинтетску активност.






Марковић Бобан, дипл.инж. воћарства и виноградарства