Мускатне сорте винове лозе


Виноградарство, 01.08.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Мирису грожђа и вина увек је придаван велики значај. Отуда су све траженије сорте са благим мускатним мирисом и све траженији производи од грожђа, а пре свега вино са благим или израженим мускатним мирисом.


Мирисне материје грожђа - примарне или формиране у процесу одлежавања - секундарне, имају значајну улогу у утиску о грожђу и вину. Количина мирисних материја у грожђу зависи од бројних фактора. Најважнији су: генетска основа сорте, клима, земљиште, степен зрелости грожђа и др. Карактер и квалитет мириса су одређени присуством бројних терпентиских једињења.


Према неким ауторима постоји преко 350 мускатних винских сорти, способних да дају различите квалитетне категорије вина са мање или више израженим мускатним мирисом али, у нашој земљи данас се гаји мањи број. Сем мускатних сорти и остале имају мирисне материје које се не могу окарактерисати као мускатне (нпр Траминац, Совињон бели и др).



У овом тексту ћемо Вас подсетити само на мускатне сорте које се све више траже јер поседују нешто што потрошаче привлачи, а то је њихов специфичан мирис. Исто се може рећи и за стоне сорте од којих се поред лепог изгледа грожђа и бобица, крупноће грозда и бобице, захтева и да лепо, дискретно, мускатно миришу.





Мускатне винске сорте




1. Мускат жути (Тамјаника бела)

Потиче из Француске. Распрострањен је у свим земљама света, но не много. Код нас се спорадично среће. Има средње крупан грозд (130-200g), ваљкастог облика. Бобица је средње крупна, покожица доста дебела, жутозелене боје. Сазрева у III епохи. Накупља 20-24% шећера са 5-7g/l укупних киселина. У фази суварка може имати и 30% шећера. Тада се користи за справљање природних дезертних мускатних вина.




2. Мускат крокан (мирисавко)

Вероватно потиче из Француске. Код нас се гаји у приобаљу Тисе. Има ваљкасто-купаст грозд, масе 120-150g. Бобица је средње округла, зелене боје. Сазрева у II епохи, средње позно. Накупља до 22% шећера а грожђе садржи 5-7 g/l укупних киселина. У фази суварка концентрација шећера достиже 26-28%. Даје квалитетна вина, пријатног мускатног мириса.







3. Мускат отонел (мирисавко)

Потиче из Мађарске. Код нас се гаји у Војводини, а спорадично и у централној Србији. Грозд је мали, ваљкасто-купаст, масе 100-150g. Бобица је мала, округла, средње дебеле покожице, жутозелене боје. Сазрева рано, крајем прве епохе. Накупља до 24% шећера, у фази суварка до 30%. Има мало киселина: 5-7g /l. Даје врхунска мускатна вина која се често користе за поправку укуса и мириса другим винским сортама. Пошто рано сазрева, лепо изгледа и мирише, на локалним тржиштима се може наћи и као стона сорта.




4. Годоминка

Домаћа је сорта, новијег датума. Грозд је средње крупан, ваљкасто-купаст, просечне масе 150-200g. Бобица је средње крупна, округла, покожица жутозелене боје. Сазрева средње позно. Накупља до 24% шећера, а у фази суварка чак и до 32%. Има 5-6 g/l укупних киселина. Вина су питка, хармонична, пријатне ароме мускатне. Може дати и природна десертна вина мускатна.




5. Неопланта

Домаћа је сорта, новијег датума. Средње крупног грозда 120-150g, средње крупне, овалне бобице, зеленожуте боје. Сазрева у II епохи (средње позно). Накупља 20-24% шећера и задржава7-8 g/l укупних киселина. Вина су врхунска, мускатна.




6. Мускат Хамбург

Добро позната стона сорта која се успешно може користити и за производњу квалитетних мускатних обојених вина као и квалитетне мускатне лозоваче. Грозд је крупан, разгранат, масе и до 500g. Бобица је јајасте форме, танке покожице, плавоцрвене боје. Сазрева у III епохи, позно. Накупља до 20% шећера и садржи 5-7 g/l укупних киселина. Вина су питка, хармонична, квалитетна, мускатна.

Поред поменутих сорти постоје бројне интродуковане винске мускатне сорте. Поједине код нас се срећу само у колекционим засадима: Алеатицо, Барантиљ, Беркануш, Бурлинк, Виорика, Мускат армањски, Мускат Вира, Мускат ружа омишка, Мускат црни, Ризлинг мускатни, Фетијаска мускатна, Цветни и др.

Поред поменутих, бројне су мускатне сорте комбинованих својстава (стоно-винске и винско-стоне), као и стоне сорте. Од појединих сорти успешно се могу произвести квалитетна вина - Мускат црвени, Мускат ада, Мускат ди терасино, Мускат златни, Мускат кубански, Мускат Ст лоран, Мускат узбекистански, Банатски мускат, Рани мускат, Мускат дунавски, Мускат тракиски, Радмиловачки мускат, Смедеревски мускат тд. или квалитетна лозовача.

Нека искуства са гајењем поменутих сорти постоје, неке од њих су у фази испитивања у колекционим засадима.





В. Трандафиловић, дипл.инг.
спец.ампелографије


Bookmark and Share