Колебања температуре у току зимског периода која се јављају знатно умањују отпорност на изненадне ниске зимске температуре те такви услови могу довести и до већих штета на воћкама.


Настанак штете омогућује више фактора: старост воћака, начин узгоја, стање зрелости дрвета, положај пупова у крошњи, количина резервних храњивих супстанци, врста родног дрвета, али пре свега зависе од фенофазе. Тако према Миљковићу (1991) у доба бубрења цветних пупова јабуке подносе минималне температуре -3,9 до -5 °C, код пуне цватње -2,2 до -2,8 °C, док су заметнути плодови најосетљивији, могу измрзнути и код температуре -1,7 °C.


Борбу против ниских температура можемо спроводити на више начина:


- Заштита топлим ваздухом

Углавном се ради о машинама које раде по принципу плинске турбине која загрева ваздух, а турбину покреће трактор. Врло је важно да пролаз по целом воћњаку не траје више од 10 минута, а размак између прохода машином не буде већи од 140 m, што је обично од 60 до 70 m. С радом је потребно започети кад је температура на +0,5 °C, а резултати истраживања говоре да се заштита успешно спроводи до -7 °C.



- Заштита биолошким препаратима

Natural Plant Antifreeze (NPA) и Plant Antifrost Protector (PAP)производи су јединствених формула произведених на основи бактерија Thiobacillus subspecies (NPA) и Acidobacillus spp. Bacteria (PAP) у комбинацији с минералима. Постиже се да биљка произведе протумразне беланчевине (AFP) и протумразне аминокиселине (ААА) уграђујући минерале, што повећава њихову отпорност на хладноћу и штете од мраза. У кратком временском раздобљу биљка убрзава метаболизам, што резултира повећањем садржаја протумразних аминокиселина и протеина, шећера, уља, витамина и минерала. Отпорност на смрзавање и хладноћу постиже се до -7°C. Примењује се до два дана уочи хладног времена, а минимално 6 сати пре најављеног смрзавања да се постигну задовољавајући резултати.



- Заштита кишењем

У ту сврху користе се микрораспрскивачи који распршују воду у облику најфиније измаглице. Ефекат заштите постиже се тако да се створи ледени омотач, а при преласку воде у лед ослобађа се топлота па се постиже виша температура испод леденог омотача.



- Димљење

Један од начина који се пре примењивао јесте димљење. Спаљивали су се тешко сагориви материјали од чијег је сагоревања настајала густа димна завеса. Температура се повећала за 0,5-1,5°C, што је у неким случајевима било довољно за заштиту. Због слабог учинка при јачем мразу те неповољног утицаја на околину, та се метода избегава.


Коју ће од тих метода заштите у борби против ниских температура користити сами воћари у заштити својих засада, зависи о величини њихових засада, положају, могућности уласка механизације у воћњак као и финансијским могућностима.




Мимица Костић-Ђорђевић дипл.инг.агрономије