Како узгајати мушмулу - помало заборављено воће?


Воћарство, 25.12.2015.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Мушмулу је први описао грчки ботаничар Теофрастус на прелазу из старе у нову еру. Она припада јабучастим воћним врстама. Ботанички гледано, ова врста је између глога и крушке. То је стара воћна врста која није заступљена у производним засадима и на већим површинама. Углавном се може наћи као спорадична воћка у аматерским засадима или на окућницама.

Око њеног порекла постоје два главна мишљења. По једном, она потиче из предела око Каспијског језера, док по другом потиче из централне Европе. Веома је била популарна у средњем веку, а у Француској је и даље деликатес, где се конзумира са разним винима.

Мушмуле су украсна стабла која су у јесен златножуте боје, а средином или поткрај пролећа доносе велике беле или ружичастобеле цветове. Најчешће се одгајају у жбунастом облику или, ако желите веће примерке, као полустаблашице.

На нашим пољима и воћњацима, као и у расадницима, се углавном могу наћи четири сорте мушмуле: домаћа, бесемена, краљевска и холандска крупна. Домаћа мушмула је ситних до средње крупних плодова који су веома укусни. Плодови имају пуно семенки, али мало меса. Ова сорта је отпорна на мраз и сушу. Бесемена мушмула је, како јој име каже, без коштица у плоду. Плодови ове сорте су ситни, слични плодовима домаће сорте. Веома је отпорна на мраз и сушу. Краљевска мушмула има средње крупне плодове, врло сочне и пријатног укуса. Отпорна је на сушу и мраз, и сматра се да је веома стара сорта. Холандска крупна има, како јој име каже, крупне плодове, који су веома укусни. Сорта је отпорна на сушу и мраз, али су плодови осетљиви на чађаву краставост.

Мушмула се са успехом може гајити на теренима до 1.000 м надморске висине, али најбоље резултате даје при узгоју до 700 метара. Више јој погодују осунчанији и проветренији терени. Отпорна је на ниске температуре, па без оштећења може поднети температуре и до - 30°C, мада јој високе температуре могу нанети штету, поготово ако се јаве у дужем периоду. Добро подноси ниске температуре током мировања захваљујући касном цветању, те никада нема оштећења цвета или плода од позних мразева. Захтева добра, растресита земљишта. Неповољна су тешка и земљишта подложна задржавању воде - забаривању.

Мушмуле у суштини могу да се одгајају на разним врстама земљишта, изузев на изузетно кречњачким или лоше оцедитим. Оптимална pH вредност земљишта је око 7, дакле земљиште треба да је неутрално. Да би одржале снажан раст и добар род, потребно им је довољно влаге.

Земљиште за садњу се може припремати целом површином, или у траке на већим нагибима, а може се засад подићи и на неораној површини, копањем већих и дубљих јама. Пре садње, на основу анализе земљишта треба извршити поправке земљишта или на плодност или на pH вредност, зависно од резултата анализе. Најбоље је садњу обавити током јесени. Садња се препоручује на 4 x 4 или пак 4 x 3 метра, што захтева 625 односно 834 саднице по хектару. Почиње са рађањем од друге године по садњи, у пуном роду даје принос 12-15 t/hа.

Захтеви гајења мушмуле су слични као и за јабуке, с тим што су мушмуле веома отпорне према болестима. Саднице мушмуле су прилично отпорне на биљне болести и штетне инсекте. Ипак, мушмулу могу да нападну гусенице које једу листове и гљивична пегавост листова.

Мушмула се најчешће производи калемљењем на вегетативне подлоге дуње ( МА, ĆА 7, Провансалска дуња Bа 29). Изузетно се калеми на сејанце оскоруше за песковита и глога за кречна земљишта. Самооплодне су, што значи да им за оплодњу нису потребни опрашивачи. Плодови су јабучасти и помало плоснати, са трајним избоченим рожнатим чашицама.

Мушмула се узгаја најчешће у облику котласте или побољшане пирамидалне крошње. Жбунаст облик постиже се као и код јабука. Почетно орезивање за полустаблашице је као и код јабука. Када је утврђена главна окосница, зими повремено проређујте гранчице да бисте задржали отворену крошњу. Резидба у роду је слична као код осталих јабучастих воћки, а своди се на уклањање сувих или поломљених и оштећених грана и проређивање круне. Једногодишње гране се могу скраћивати у циљу поспешивања родности, спречавања издуживања грана и бољег обрастања грана са родним гранчицама.

Плодови доспевају за бербу крајем октобра или почетком новембра, и у зависности од сорте масе су 10 до 70 грама. Плодове оставите што дуже на стаблу да би постигли пун укус. Уберите их пред крај јесени, када се дршчица лако одваја од гране, по могућности кад је суво време. Берба плодова се обавља ручно, после првих јачих слана, после опадања листа. Берба се обавља у дрвене или пластичне гајбице у слоју висине 2-3 плода.

Плодови су одмах после бербе неукусни и пре употребе треба да се ускладиште. Да би се спречило настајање трулежи, дршчице потопите у јак раствор соли, па тек онда послажите плодове у гајбице, и то тако да се не додирују и да им чашице буду окренуте надоле. Употребљавајте их када месо омекша и постане смеђе. Подноси доста хладне услове за чување. Најбоље се чува на температури од 2-5 степени целзијуса и при релативној влажности ваздуха око 70%.

За тржиште се користе плодови који су омекшали, променили хемијски састав плода, гњили плодови. Цена свежих плодова је у просеку 2-3 пута већа од конзумне јабуке. Свеж плод се продаје у периоду новембар - јануар.

Мушмула се може јести непрерађена, у сировом облику. Од ње може да се прави мармелада, ликер и ракија, а познаваоци народне медицине тврде да побољшава вид, јача јетру и бубреге, поправља крвну слику, отклањају болове у леђима и коленима. Препоручује се и код вртоглавице, дијареје, инфекције усне дупље, чак и против импотенције.

Уколико посаветујемо науку, видећемо да су истраживачи доказали да је плод мушмуле веома богат у фосфору, калијуму, калцијуму, магнезијуму, гвожђу и антиоксидантима, те је веома значајна намирница за здравље људи. Поред ових супстанци, мушмула садржи бројне друге састојке, танин, витамин C, пектин, смолу, јабукову, лимунску и винску киселину. С обзиром на то да незрели плод мушмуле стеже слузокожу, може да за заустављање крварења из десни и спречи појаву афти у устима. Такође, подстиче рад пљувачних жлезда и желуца, због чега се посебно препоручује старијим особама. И семенке ове биљке су врло здраве, држе се у води док не набубре, а за то време ослобађају лековите састојке. Ова вода користи се као облога код повреда коже.

Што се тиче осталих делова биљке, користи се и цвет и лист који се бере у пролеће. Суше се на ваздуху и користе као чај. Све су ово разлози да набавите саднице мушмуле ове, или следеће године. Свако двориште треба имати барем једно стабло ове чудновате воћке.




Богдан Цекић



Текст преузет са http://www.agroklub.rs/


Bookmark and Share