Резидба трешње и вишње


Воћарство, 27.01.2016.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Резидба трешње у роду

У савременој производњи трешње резидба је обавезна мера, нарочито ако су стабла калемљена на слабо бујним подлогама и гајених у густом склопу. Трешња формира ретку и осветљену круну, јер се одликује слабијим разгранавањем. Склона је да формира пирамидалну круну, а има и изражену апикалну доминацију. Претежно рађа на мајским букетићима, а знатно мање на дугим родним гранчицама. Собзиром да се препоручује да мајски букетићи не буду старији од пет година, један од основних циљева резидбе је обнављање родног дрвета. Резидбом се успоставља редовно обнављање грана, гранчица и унутрашњег родног потенцијала, што смањује огољавање.

Зимска резидба трешње треба да регулише висину круне, а углавном се састоји од прекраћивања грана и проређивања сувишног. Бујни, усправни леторасти, поготово унутар круне, уклањају се до основе. Приликом резидбе остављати што више умерено бујних летораста, који расту под отвореним углом, зато што се тако утиче на смањење бујности стабла.

Интензитет резидбе ускладити са вегетативним растом воћака. Под оптималним растом се сматра када је дужина летораста 30-40cm. Стабла код којих су леторасти краћи треба јаче орезати, чиме се подстиче њихов вегетативни раст. Уколико су бујнија стабла следи мање интензивна резидба, односно проређивање грана. Претерану бујност је лакше регулисати летњом резидбом. Направљене веће пресеке треба премазати калем воском или неким другим заштитним средством.

Вишња се одликује бољим гранањем од трешње, а има и слабије изражену апикалну доминацију. Склона је образовању округласте, густе круне, са већим бројем дугих и танких гранчица. Рађа на једногодишњим дугим и кратким гранчицама, као и на мајским букетићима. Појаву огољавања грана треба регулисати, умањити резидбом. Зимска резидба се најчешће своди на проређивање прегусте крошње и уклањање поломљених, болесних и оштећених грана. Уклањају се и ниске гране које сметају обради. Проређивање круне се врши или скидањем читавих грана или само њихових вршних делова. Оваквом резидбом поред подмлађивања спречава се и огољавање грана у унутрашњости круне. Резидбом се добија и просветљавање крошње.

Висина стабла трешње, окалемљене на дивљој трешњи или магриви, растом висине 5 до 6m, могу се изазвати проблеми током производње (отежана је берба, неуједначено је сазревање плодова, јавља се огољавање унутар круне, отежана је примена заштитних средстава, јаче је дејство птица на вршне плодове идр.).
Реконструкцијом крошње, односно скраћивањем на висину од 3 до 3,5m, утиче се на ове недостатке. Спроводи се прекраћивањем централне вођице стабла и усправних рамених грана на скоро једнаку висину, тј. тако да сви пресеци буду у једној равни. Резове поравнати ножем и премазати калем воском.

Скраћивање грана у крошњи може се радити у два наврата (крајем зиме или током јуна месеца: пре, за време или након бербе). У следећој вегетацији са остатка дрвета развијају се бројни леторасти, а од њих нове родне гране. У наредним годинама резидбом је потребно проређивати и повијати гране, због балансирања раста и родности.



Љиљана Гвоздић


Bookmark and Share