Zdrava Srbija Instagram

Калемљење воћа


Воћарство, 18.09.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Наши су преци одржавали занат "калемљења воћа" стотинама година. Био је то веома цењен занат. Нажалост, све је мање људи који знају "калемити" воће, а који би на тај начин могли продужити век домаћим сортама воћа. Калемљење воћа је познато већ неколико хиљада година. Калемљење воћа је начин оплемењивања дивљих у питоме воћке. Ради се о (вегетативном) размножавању воћки на начин да се преносе истоветне особине фидем - калема на "нову" до тада обично дивљу воћку (подлогу).




Основни услови за успешно калемљење воћа

Најбитнији услов успешног калемљења воћа је да се коре подлоге и фидем додирују на што већој површини. Затим, потребно је да су подлога и фидем - племка компатибилне, тј подударне једна са другом (нпр јабука на дивљу јабуку, крушка на дивљу крушку или дуњу, и сл). Пуно је већи проценат примања када је подлога - дивља врста воћа, него када се ради о већ калемљеној питомој сорти.

Такође, битно је изабрати одговарајућу технику калемљења у право време (нпр калемљење на процеп и под кору у пролеће, а калемљење на пуп у лето, итд). Ништа мање битно је физичко стање фидема и подлоге (Кржљавост, оштећеност, пропупалост, итд). Такође, чињеница да између подлоге и фидема нема простора за улазак воде или инсеката позитивно утиче на већи проценат пријема калема.




Време калемљења воћа

Воће се може калемити у току целе године. Када су у питању најраширеније и најједноставније технике калемљења воћа, које се обично изводе "за своје потребе" и у "кућној радиности", тј калемљење воћа методама "на процеп" или "под кору", тада би "идеално" време за калемљења воћа било за:

- трешње, "ашламе", Хрушчова и вишње - од краја јануара до краја марта,

- крушке, шљиве, дуње, кајсије, брескве и мушмуле - од почетка марта до почетка априла,

- јабуке - од средине марта до средине маја месеца, итд

Кад калем, односно гранчица, испуп, пролећно калемљење (на процеп или под кору) те воћке је завршено за ту годину. Наведено време калемљења воћа је дато оквирно и исто треба ускладити с месном климом и временским приликама. С друге стране, калемљење на пуп се обавља од краја маја до краја септембра, а најбоље у месецу августу. Ово је најефикаснији начин калемљења за расадничку производњу.




Временски услови за калемљење

Најбоље је воће калемити по облачном времену (кад је "оморина" што би народ рекао) и кад има релативно повишен проценат влажности у ваздуху. Треба избегавати калемљење по киши, прејаком сунцу (преко 20 °C), на температури испод нуле, те по јаком и топлом ветру. Идеална температура за калемљење би била она између +5 до +10 степени °C.








Технике (врсте) калемљења воћа

Кад су у питању технике калемљења воћа, има их више, а најпознатије су: калемљење на (будни и спавајући) пуп, на "лист", на конус, под кору, на процеп, "енглески спој", итд. За расадничку производњу је најбоље калемљење "на пуп". Међутим, ако човек врши калемљење "за властите потребе" и директно у воћњацима, калемљење "на процеп" је далеко најефикасније. Иако је калемљење "на пуп" такође ефикасно, с обзиром да се ради о "ниском калемљењу" (10-20 cm од земље) иако се воћка "прими", постоји опасност, да дође до оштећења калема од стране животиња, птица и људи (приликом кошења траве, и сл). Тако да је за калемљење директно у воћњацима, најбоље калемљење "на процеп" или "под кору" и то на висини 0,70 -1,5 m подлоге од земље, тако да су мање шансе да се калем "покоси" или на други начин оштети од стране људи или да га птице и животиње (овце, краве, коњи, итд) сломе или "обрсте". Начин калемљења најчешће зависи од дебљине подлоге. За све подлоге дебљине 1,5-10 cm и више најбоља метода је калемљење на,, процеп ", док је калемљење на подлоге тање од 1,5 cm најбоље користити методе калемљења" под кору "или" на пуп ".




Поступак калемљења

Калемљење "на процеп" се врши на начин да се гранчица калемљене "племените" сорте воћа усади у тело воћке дивљаке, коју називамо "подлога", а која је претходно скраћена тестером и поравната скалпером или ножем и након тога расцепљена кроз средину ножем или секиром (ако се ради о дебљој подлози), како би се направио простор за калем. Обично се два калема "усаде" у расцепљени подлогу са страна настале шупљине тако да дође кора на кору калема и подлоге.

Значи, за калемљење воћа потребна је дивља воћка и барем 1 гранчица одрезана са неке од већ окалемљених воћки. Као подлога се могу користити и одређене питоме сорте воћа. Гранчице са најмање једним, а оптимално са 3-4 пупа је најбоље одрезати непосредно пред калемљење воћа. Пупољци не би требали бити у фази листања тј у одмаклом стадијуму пупања.

У подлогу "усадимо" 1-4 калема (гранчице) у зависности од дебљине стабла подлоге, а ако подлога има више грана калемљење можемо извести на свакој од грана.


Сама техника калемљења се изводи на следећи начин:

Прво треба припремити подлогу за калемљење. Подлога се очисти од свих бочних гранчица и лишћа од земље до места предвиђеног за калемљење (обично један метар висине од земље). Затим се маказама (ако је подлога тања) или тестером ако је подлога дебља изврши скраћивање подлоге. Затим се оштрим скалпелом поравна горњи део подлоге и расцепи кроз средину секиром или ножем.

Након тога се у расцепљени шупљину (у средину) убаци мали дрвени клин који одржава ширину шупљине док ви припремате и уштимава калеме у подлогу. Калеме (са 3-6 пупољака) припремите у облику клина оштрим склапером или ножем, на начин да делови који се усађују у подлогу буду што дужи и што веће површине коре и исте (1, 2 или четири - зависно од дебљине подлоге) усадите у подлогу на начин да дође кора на кору, тј да кора калема буде поравната са кором подлоге.
Након тога изолир траком чврсто стегнете калем и умотате га на начин да попуните све празнине.

После тога усецима две гранчице у дужини до 30 cm и залепите их уз подлогу калема на начин да буду пар центиметара више од фидемa и на тај начин га штите од физичких удара и птица које слете на калем. Преко тих "заштитиних" гранчица пребацити обичну пвц најлон кесу, пажљиво да се не оштети фидем и стегнете је и завежете око подлоге калема, тако да ваздух не би улазио и како би иста штитила фидем од мраза, превелике суше, инсеката и физичких удара.



Уз калем (посебно ако је ветровито време) засадити бар један заштитни колац који ће својом висином надмашивати калем. Код калемљења осетљивијих сорти воћа (попут брескве и кајсије) потребно je узети што мањи "калем" са највише 3-4 пупа. За калемљење на пуп, калеме треба скидати непосредно пред калемљење и са њих скинути лишће.

Калемљење "на пуп" се може вршити у јуну на будни пуп, а у августу и септембру на спавајући пуп. При јунском калемљењу пуп креће одмах чим се прими, због чега се ово калемљење назива и калемљење на "будни пуп", док при калемљењу у августу и септембру пуп срасте са подлогом и остаје у спавајућем стању до следећег пролећа, због чега је ово калемљење назива и калемљење на "спавајући пуп".

На очишћеном делу подлоге, 10-20 cm од земље, направи се уздужни пресек око 3-4 cm и попречни око 1-2 cm у виду слова "Т". Другом (тупом) страном ножа се одвоји кора од дрвета. У другу руку се узме калем и оштрим ножем се на 1,5 cm испод основе пуп засече и полако скида пупољак са кором и једним тањим слојем дрвета до 1-2 cm изнад пупољка. Скинути пуп се држи за петељку и брзо увлачи под кору. Уколико је дужина коре већа и не улази у направљени пресек на подлози, онда се вишак коре одсече да би пуп добро налегао на дрво. Стављени пуп се увеже 1-2 cm изнад и око 2-3 cm испод пупољка гумицама или изолир траком.




Компатибилност подлоге и калема за поједине врсте воћа

Да би се воћка "примила", мора подлога бити "компатибилна" (подударна, тј сродна) с "калемом". Најбоље је калемити исту врсту воћа на исту дивљу врсту воћа као подлогу, односно јабуку на дивљу јабуку, крушку на дивљу крушку, итд Дакле, у принципу, подлога би требала бити од исте врсте као и калем, међутим, могуће је калемљење воћа и на друге сродне врсте:

- Крушка се може калемити на дивљу (и питому) крушку, јабуку, резделију, дуњу и трн (глог), - кајсија на домаће сорте питомих и дивљих шљива, резделију и Сефтел.

- шљива на домаће и дивље сорте шљива и на резделију,

- јабука на дивље (и питоме) врсте јабуке, на крушку, дуњу и на трн (глог), - дуња на дивљу дуњу,

- мушмула на дуњу, дивљу крушку, трн (глог), оскорушу и брекињу,

- бресква и нектарина на дивљу брескву, шљиву, Сефтел, бадем и резделију,

- вишња на дивљу трешњу и дивљу вишњу (магриву),

- трешња (ашлама) и Хрушчова на дивљу трешњу или дивљу вишњу,

- резделије на шљиву,

- бадем на брескву, кајсију или Сефтел ,

- орах на орах,

- питоми Лешник на дивљи Лешник, и то калемљењем методом на "енглески спој", док се не може успешно калемити Лешник на дивљи калемљењем методама на процеп и под кору,

- киви на дивљу винову лозу, итд


На једном те истом стаблу, тј на истој подлози може се окалемити и више врста воћа, нпр вишња, трешња и Хрушчова на (исту) дивљу трешњу; кајсија, шљива и бресква на стабло исте дивље шљиве; мушмула и крушка на дуњу или дивљу крушку, итд Такође, могуће је окалемити и више различитих врста нпр шљиве на истом стаблу дивље шљиве.




Набавка и "складиштење" калем гранчица

Пре самог калемљења потребно је припремити калем-гранчице. Обично се калеми узимају са здравијих и роднијих стабала воћа. Најбоље је узимати калеме са југоисточне стране крошње, а по могућности с врха стабла, а избегавати калеме с ниских грана, које се налазе до саме земље. Најбоље је за калемљење користити "свеже калеме". Дакле, кад се одлучите за калемљење, тај исти дан или дан пре насеците гранчице и исти или наредни дан их све потрошите. Уколико их не успете искористити све исти дан онда младице забодите у један обични кромпир, јабуку или грудву влажне глине, како бисте спречили да се младице осуше. На тај начин ћете те калеме моћи користити и након 5-10 дана од одсецања. Дакле, најбоље и најефикасније је користити "свеже" тек одсечене гранчице и исте потрошити у следећих неколико сати истог или наредног дана. То ће сигурно допринети и већем проценту примљених калема.

Наравно, могуће је калеме усецима и у рано пролеће (јануар или фебруар месец) пре кретања вегетације и пупања првих пупољака и увезане у снопове "ускладиштити" на неком влажном и хладном месту (у подруму, песку - затрпане за једну половину своје дужине, у влажној глини, замотане у влажан новински папир и најлон кесу у фрижидеру, итд) на температури 0-5 °C.

То омогућава калемљење воћа и у време кад вегетација буде већ увелико у току и тако се ти "спавајући" калеми калеме на подлогу пуну сокова и у вегетацији, тј непропупани фидем који још мирују, односно којима не треба много влаге чиме је и мања опасност од њиховог сушења и самим тим већи је проценат примања.

Дакле, циљ "складиштења "калема на хладном месту је да калеми касније крену са вегетацијом у односу на подлогу, јер уколико би било обрнуто, па калем пропупао пре доласка сокова из корена у стабло подлоге, калем би остао без воде и хране и осушио би се.




Алат и средства за калемљење

Од алата и средстава за калемљење потребан вам је: оштар нож, скалпел, мали дрвени клин, маказе за дрво, мала тестера за дрво и изолир трака.

Везивање калем-гранчице и подлоге код каламљења врши се с циљем учвршћивања калема и подлоге на спојном месту . Као средство за наведено учвршћивање, "лепљење", "омотавање" и заштиту калема може се користити: воћарски калем восак (топли или хладни), пчелињи восак, смола за калемљење, гума за калемљење, кравља балега, крављи лој, "глина" ( земља) и изолир трака. Најбоље, је за калемљење користити изолир траку из више разлога: најбрже је њом калемити, "најчистије" и најефисикасније, јер "херметички" затвори и попуни простор између подлоге и калема, тако да уопште не дозвољава улазак ваздуха, воде или инсеката.

Гума за калемљење такође има низ предности (калем може лакше "дисати", гума се сама распадне кад одигра своју улогу, обично је црне боје што доприноси већем упијању светлости од стране калема, итд ..). С друге стране изолир трака има ту ману што се након "примања" калема неће лако сама "распасти", па ако се не уклони на време, зна се десити да како калем расте и дебља да се изолир трака не "шири" већ се " уреже "у калем, па није реткост да се онда за време јачег ветра баш они најбоље израсли калеми једноставно поломе због изолир траке која их је буквално" пресекла ". Значи, изолир трака захтева додатни посао њиховог уклањања након примања калема (у вегетацији, кад калеми већ почну дебљати - јуни / август) или барем наношења један или два уздужна "уреза" скалпелом или оштрим ножем дуж траком покривеног фидем, како би се калем постепено дебљајући сам решио изолир траке.




Радови након калемљења воћа

Након што окалеми воћку, уколико је подлога ниска потребно је онда забости један колац дужине најмање 40 cm веће од калема и привезати калем уз колац, који би служио као заштита калема од птица, животиња и ветра. Најлон кесе стављене преко калема приликом калемљења воћа потребно је уклонити око 1. маја исте године, али обавезно по облачном (кишовитом дану), а након што се калем прими. Не треба скидати кесе по сунчаном дану, јер ће сунце "спржити" већ примљени калем и осушити га. Уколико је калемљење извршено изолир траком, онда је потребно у току вегетације (јули-август месец) уклонити изолир траке које су превише урасле у калем, а на осталим (мање ураслим) тракама повући 1 уздужан рез скалпелом тако да се калем може постепено сам ослободити траке.




Закључак

Ако имате простран воћњак, лепо је украсити га воћкама или украсним дрвећем ... Међутим, и воћке и дрвеће захтевају посебну негу и приступ ... Калемљењем ћете добити разноликост и лепши изглед свог дрвећа ... Калемљење је у суштини, просто, када човек свалада рутину и ухода се мало у тај посао. Заправо, то и није посао колико задовољство ... Треба, дакле узети две гране приближно једнаког обима, у обе засећи укосо, тако да усек буде око 2-3 cm дугачак. Подразумева се да једна грана буде откинута од стабла маказама за воће, а друга само при врху, тако да остане на стаблу. Калеме треба уклопити тако да грана, када се калеми споје, не мења ширину. Дакле, да кора 1 гране буде спојена са кором друге, а срж приљубљена уз другу ... Калеме, залепити изолир траком, пошто се мало премажу калем-воском по споју. На дебљу грану се калеми мања, ужа и тања грана ... То је обично младица. Најбитније у свему је да се коре споје, јер се тако једино може примити калем ... Када се на спој стави танак слој воска, калем се заштити, глином. После се то завије најлоном, може и делом обичне најлонске кесе. Калем би се требао примити за двадесетак дана ... Треба имати на уму да се не може калемити свака врста на неку другу. Крушку је, рецимо добро калемити на јабуку, због бољег кореног система, мада може и јабука на крушку. Али, шљива, рецимо, на јабуку и крушку не иде. Покушавајте, експериментишите ...


Bookmark and Share

Mala Pijaca