Gde god nađeš zgodno mesto tu drvo posadi


Cveće, 16.02.2015.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Drveće se može saditi rano u proleće ili u jesen, a kako smo nadomak pravog proleća u nastavku saznajte odnosno naučite kako posaditi drvo.


Pre same sadnje najbolje je posavetovati se sa stručnom osobom jer pri izboru mesta valja voditi računa o različitim faktorima kao što su položaj na parceli, vrsta tla, vrsta drveta, mogućnosti razvoja krošnje… Ovde navodimo neka osnovna načela.


Drveće s velikim listovima uspeva dobro na polusenotivim mestima, gde nije izloženo snažnom vetru i jakom suncu. Kod drveća koje sadimo na padini, moramo znati da će osetljivo drveće bolje uspevati na sredini nego na vrhu ili u dnu padine. Drveće ne sme stajati preblizu zidova ili zgrada, jer tamo trpi pomanjkanje vode i svetlosti. Osim toga, snažno korenje drveća može oštetiti cevi i temelje. Osetljive vrste pak treba posaditi ispred toplog, osunčanog zida, gde dobiju više toplote i tako uspevaju i u krajevima u kojima to inače nije moguće.


Osim uslova i kvaliteta zemljišta na prostoru gde želimo saditi, za pravilan izbor drveća odlučujuća je namera s kojom sadimo. Tako je, na primer, za manje vrtove najprimerenije drveće koje naraste do 6 m u visinu. Ako na raspolaganju imamo prostor za samo jedno drvo, izaberimo ono koje nije privlačno samo u jedno godišnje doba. Možemo se odlučiti za drveće koje će nam nuditi zaštitu od pogleda i buke, za ono koje dobro uspeva na zagađenim područjima, te za ono koje će stajati samostalno i privlačiti poglede.


Sadnice u saksijama možemo saditi u svako godišnje doba, ali ne u razdoblju suše ili mraza. Sadnice sa golim korenjem, koje odbacuje listove, možemo saditi od druge polovine jeseni do prve polovine proleća. Prezimno drveće s golim korenjem koje je zimzeleno ili listopadno, sadimo sredinom jeseni ili u drugoj polovini proleća, a poluprezimno drveće samo sredinom proleća. Drveće s korenskom grudom najbolje je saditi u prvoj polovini jeseni ili u drugoj polovini proleća, a listopadno drveće u blagoj klimi možemo saditi i zimi.


Dve su osnovne vrste sadnica za presađivanje drveća:

– sadnice sa golim korenom
– sadnice sa korenskom grudom (u "kontejneru" – ovitku ili loncu)


Sadnja sadnica golog korena (iščupana, izvađena sadnica; pri sadnji na korenu nema busena zemlje koji obavija korijen)

Prednosti:
– zapravo je reč o 1 - 3-godišnjoj mladici bilo kojeg stabla pažljivo izvađenog iz zemlje (sa što više neoštećenog korenja!)
– lako se prenosi i transportuje (iako je potreban oprez jer se sadica golog korena razmerno brzo isušuje)
– mogu se pronaći u prirodi i izabrati prema veličini i razvijenosti krošnje
– povoljne cene u rasadnicima (povoljnije u odnosu na kontejnerske!)



Nedostaci:

– sadnja je moguća samo u toplom delu jeseni te u proleće do kraja maja
– potreban je oprez pri rukovanju i dobra zaštita korena od smrzavanja i isušivanja
– potrebna je veća količina kvalitetne sadne smese (rahla zemlja, treset, humus…) te oprezno raspoređivanje korena u rupi za sadnju



Sadnja sadnica sa korenskom grudom (sadnice uzgojene u plastičnim ili drugim vrstama posuda /kontejnera/vreća unutar kojeg se razvio kompletan korenov sistem koji se u celosti prenosi pri sadnji.)


Prednosti:

– može se saditi gotovo tokom cele godine
– minimalna oštećenja korena, i značajno lakše primanje stabla na novoj lokaciji (ipak, i ovakva sadnica treba iste uslove na novoj lokaciji kao i sadnica gologa korena)
– omogućuje lakše skladištenje, odgađanje sadnje i sveukupno manju brigu pre sadnje


Nedostaci:

– ponekad kontejneri mogu sadržati veću količinu zemlje koja može biti problem u transportu
– visoka cena nabavke (iako to postaje sve manji problem!)
– ograničena ponuda vrsta i sorti



Rupu je najbolje iskopati nekoliko nedelja ili čak meseci pre sadnje, jer se tako omogućuje dobro ukorenjivanje i sleganje tla.


Veličina rupe zavisi od veličine korena, a minimalni kriterijum nalaže veličinu rupe koja će omogućiti normalno rasprostiranje sveukupnog korena u rupi, te nešto slobodnog prostora uz ivicu rupe. Načelno, bilo bi dobro da je rupa dva puta veća od korenske grude. U hobističkim i aktivističkim uslovima (sadnja u tvrdom zemljistu, pošumljavanje, nepravilan oblik korena…) to nije uvek lako postići pa ne treba ni biti izvor preterano velikih frustracija, iako jeste važno. Zato pažnju treba posvetiti dubini sadnje.


Dubina sadnje određena je činjenicom da stablo na novoj lokaciji treba biti posađeno na istoj dubini na kojoj je bilo u zemljištu pre presađivanja. Nezavisno od toga koliko ste duboku rupu iskopali, stablo uvek treba biti u istom visinskom odnosu prema površini tla. Drugim rečima, ako je rupa duboka, ne sadite stablo duboko, već podaspite dno rupe kvalitetnom sadnom smesom i onda na njoj napravite (utabajte!) čvrst oslonac za koren na potrebnoj visini.


Pre nego je posadimo, sadnicu je potrebno izdašno zaliti. Sadnice golog korena stavimo nekoliko sati u vedro sa vodom kako bi se koren potpuno natopio vodom. Bilo bi dobro da i sadnice sa korenskom grudom najpre stavimo u posudu sa vodom. Postoje dva pristupa u sadnji drveća. Prema jednom, tradicionalnom, mladice ne treba vezati uz palicu za oslonac, jer će time pre ojačati i biti u stanju stajati samostalno. Drugi je pristup da se mladica veže uz potpornu palicu, čime se osigurava od oštećenja nastalih naletima vetra.


Najbolje vrijeme za sadnju je rano ujutro ili uveče, dakle kada nema sunca.

a) Sadnice golog korena.
Na dnu rupe treba oblikovati stožac od sadne smese. Sadnicu položimo u rupu, a korenje ravnomerno rastresemo preko stošca zemlje. Letvicom proverimo nalazili se sadnica na pravoj visini. Rupu zatim napunimo zemljom, koju treba lagano utabati. Treba paziti da sadnica stoji pravo. Oko mesta gde smo usadili biljku napravimo jarak za zalivanje. Na kraju temeljno zalijemo da se zemlja oko korena zamulji.

Savet:
Biljke sa golim korenom rastu brže ako im pre nego ih posadimo obrežemo sve oštećeno korenje do zdravog drveta. Ipak, pri tome treba biti štedljiv, presađenoj biljci svaki je korenčić dragocen u preživljavanju "transplantacijskog šoka".


b) Sadnice sa korenskom grudom.
Kod ovih sadnica, korenje čini zajedno sa zemljom kompaktnu grudu zavijenu u ovoj. To su sadnice koje su već razvile sitno korenje. Ovoj oko korenske grude štiti koren. Obično je izrađen od organskog materijala koji se u tlu raspadne. Možemo naći i plastične ovoje, koje je potrebno razrezati i odstraniti, ali tek onda, kada je biljka već postavljena u rupu. Sadnicu uvek podižite i nosite držeći je za korensku grudu, nikada za stablo.
Najbolje vreme za sadnju ovih sadnica je proleće.

Na dno iskopane jame treba staviti nešto raskopane sadne smese, na koju postavimo sadnicu. Pazimo da je gornja ivica korenske grude u visini zemljišta. Zatim pažljivo odvežemo ovoj i pokidamo konce. Ukoliko je ovitak izrađen od prirodnih materijala, nije ga potrebno skidati jer će se sam raspasti u zemlji. Sadnom smesom napunimo rupu oko korenske grude i utabamo je. Pazimo da između ne ostane praznog prostora, te da biljka stoji uspravno. Na spoljnoj strani grude zabijemo potpornu palicu, i to ukoso na smer vetra. Na nju pomoću uzice od konoplje pričvrstimo stablo. U zemlji oko drveta napravimo jarak za zalivanje. Biljku dobro zalijemo i potom celi prostor na kojem smo sadili prekrijemo zaštitnim pokrovom – malčem.

Savet:
Malčiranje (od engl. mulch – zaštitni pokrov) je vrlo dobar način zaštite mladice od isušivanja i rasta korova. Malč se može načiniti od kore drveća, slame, piljevine, otpalog lišća ili pokošene trave (ako nije tretirana herbicidima). Njime se pokrije zemlja u koju je posađena mladica, ali tako da malč ne dodiruje stablo mladoga drveta. Pokrov treba biti visok oko 10 centimetara i zaliven vodom.



c) Sadnice u saksijama.
Ove sadnice uzgojene su u saksijama i bile su više puta presađene. One su razvile već toliko korenčića da ih možemo saditi kad god želimo (osim kad je zemljište sasušeno ili zaleđeno) – dakle i onda kada cvetaju i nose plodove.

Sadnicu najpre dobro zalijemo, zatim korensku grudu izvadimo iz saksije. Ako ne ide napolje, saksiju razrežemo vrtnim makazama. Sadnicu stavimo u jamu toliko duboko da je gornja ivica korenske grude u visini zemljišta. Rupu zatim napunimo sadnom smesom. U zemlji oko biljke napravimo jarak za zalivanje. Raspršenim mlazom vode zemlju dobro zalijemo, a kada je zemlja upije, zalijemo još jednom. Na spoljnoj strani korenske grude u zemlju zabijemo potpornu palicu, i to ukoso. Na nju sa uzicom od konoplje pričvrstimo stablo. Ako je drvo veće, oko njega zabijemo tri palice. Svaku povežemo sa deblom tako da je traka blago zapeta.

Na posao!






Tekst preuzet sa https://durmitor.wordpress.com/



Bookmark and Share