Žive ograde i vetrobrani


Cveće, 19.05.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Kad je u bašti potreban nizak zaklon ili vetrobran, za tu svrhu idealna je živa ograda. Ona će biti lepa pozadina, a istovremeno izvor hrane i sklonište za divlje životinje. Na mestima koja su veoma izložena vetru, ako ima dovoljno prostora isplati se sadnja zaštitnog pojasa, koji se sastoji od nekoliko redova izmešanog drveća i žbunja koje će zadržati i razbiti vetar zaštićujući baštu. Najbolja je mešavina listopadnog i zimzelenog drveća i žbunja, od kojih ćete one najniže saditi okrenute na stranu s"koje duva vetar. Tako će se sila vetra umanjiti dok on prolazi kroz biljke i biva potisnut nagore.



Koje biljke da koristite


Za žive ograde možete da koristite i drveće i žbunje. Izbor ne zavisi samo od izgleda i načina na koji želite da održavate živu ogradu - na primer, kao uredno potkresanu ili preplavljenu cvećem - nego i od toga da li biljke odgovaraju zemljištu i klimi, i da li je živa ograda na izuzetno vetrovitom mestu. Kao najbolji izbor za mesta izložena hladnim vetrovima smatraju se bukva, kalina i Cornus mas. Ako je svrha žive ograde da sprečava ulazak radoznalih životinja, očigledno morate da izaberete biljke koje takve životinje ne jedu, ali nisu otrovne, kao što je (na primer) tisa.



Formalne žive ograde


Zimzelene biljke su klasičan izbor za potkresane žive ograde, jer imaju postojanu boju i strukturu tokom cele godine. Tisa (Taxus baccata) i šimšir (vrste roda Buxus) tradicionalno se koriste za žive ograde s"pravilnim linijama; šimšir je idealan za niže ograde jer raste sporije od tise. Zanimljiva zamena za šimšir je Ilex crenata, zimzelena zelenika s malim, okruglim lišćem, takođe pogodna za precizno potkresivanje.

Često se sadi i kalina (vrste roda Ligustrum).Ona je jaka, ali samo delimično zimzelena, a zimi je pomalo jednolična. Bukva (Fagus silvatica) i grab (Carpinus betulus) su listopadni, ali zadržavaju suvo lišće, koje šušti na vetru i presijava se bakarno-narandžastim sjajem na zimskom suncu. Brz efekat postiže Lejlandov pačempres (Cupressocyparis leylandii), ali,pošto je visoko šumsko drvo, brzo će izrasti do ogromne visine ako ga ne potkresujete redovno od ranog uzrasta. Pustite ga da izraste do 30 cm iznad željene visine, a onda počnite da ga potkresujete od vrha. Da bi živa ograda imala izgled kakav želite, potrebno je da je potkresujete najmanje dvaput godišnje.



Poluformalne žive ograde


Ne moraju sve žive ograde da budu uredno podšišane, a one koje cvetaju i rađaju plodove ubrajaju se u najbogatije izvore hrane za divlje životinje. Za opušteniji utisak, probajte Viburnum tinus, koji može da se oblikuje tako da liči na oblake. U toplijim predelima, lepu živu ogradu formira Oleander, kao i nebeski bambus.

Neke vrste žbunova koji cvetaju pogodne su za žive ograde, bilo formalne ili neformalne. Za zanimljiv izgled krajem zime, tu su nežnožuti cvetovi Cornus mas, iz kojih krajem leta nastaju sjajne, crvene, jestive bobice. I forsitija koja cveta u proleće dobra je za žive ograde. Žutika svojim bodljama odbija neželjene posetioce bašte, a takođe dobra je kao cvetna granica.

Još jedan način stvaranja neformalne žive ograde je živi zaklon od vrbe. Zelene vrbove grane pobodu se u zemlju u zimskim mesecima i prepletu tako da formiraju zaklon. Do proleća će se ukoreniti i početi da rastu. Novi izdanci se upliću u postojeću strukturu.



Bookmark and Share