Uzgoj Šitake na supstratu u vrećama


Gljive, 02.03.2015.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Osim na oblicama, Ši take se mogu uzgajati i na supstratu u vrećama. Supstrat, koji se najčešće koristi, je piljevina. Razlika između uzgoja Ši take na drvetu i na supstratu je što na supstratu gljive brže prorastaju (90-120 dana) i vreme plodonošenja je 4-5 meseci. Procena iskorištenja supstrata u vrećama je 50-60 %.


Osnovni materijal, koji se koristi, je piljevina , a može i slama žitarica, kukuruza, klipovi kukuruza i slično. Tome se dodaje azotom bogat dodatak, kao što je zrno žitarica ili mekinje u iznosu od 10-20 %. Tome se može dodati i 1 % gipsa i 1 % smeđeg šećera.


Moguće su razne kombinacije mešanja supstrata. Napravljeni supstrat stavlja se u plastične vreće, kakve se koriste za zamrzivače. Dimenzije vreća su 55-60 cm dužine i 15-16 cm širine. Supstratu se dodaje voda (supstrat : voda = 1,0 : 1,2), da se osigura vlažnost od oko 55 %. Zatim se ostavi 1 do 2 sata da supstrat upije vodu. Stavljanje u vreće radi se ručno ili pomoću mašina. Ako to radi mašina, vreće su kompaktnije, a supstrat je sabijeniji. Napunjene vreće vežu se plastičnim vezicama na krajevima, slažu se na hrpu, pokrivaju plastičnom folijom i zatim sledi sterilizacija.


Postoji nekoliko načina ili metoda sterilizacije. Popularni način je usmeravanje vruće pare u hrpu vreća. Vreće se tako sterilizuju 8-10 sati na 100 °C. Potrebno je više od 10 sati da se temperatura ispod folije digne na 100 °C i zatim 8-10 sati traje sterilizacija. Sterilizacija se može obaviti i u autoklavu za 8 sati na 100 °C. Autoklav se otvara sledećeg dana, kad mu temperatura padne na 60 °C.


Sterilisane vreće stavljaju se u prostoriju za cepljenje i hlade se na sobnu temperaturu. Prostorija za cepljenje treba biti dezinfikovana pre unošenja vreća, da se spreči kontaminacija.


Postupak cepljenja je sledeći: na krajevima vreća naprave se po 3 rupe promera 1,5 cm i 2 cm dubine. U rupe se rukama stavlja micelij na piljevini. Mogu se koristiti i čepovi, ali nisu baš popularni kod te metode. Rupe se zatvore lepljivom trakom ili se te vreće stave unutar još većih vreća, da se spreči kontaminacija u tim početnim fazama. Spoljne vreće skinu se desetak dana kasnije, kad se oko nacepljenih mesta pojavi micelij. Kod cepljenja na supstrat se dodaje 2-3 % micelije.


Posle cepljenja vreće idu u sobu za inkubaciju. Trajanje te faze zavisi od debljine vreća i uslovima temperature i vlage. Uopšteno, miceliju treba 90-120 dana da proraste supstrat. Preporučljivo je povremeno presložiti vreće, da se osigura podjednako akumuliranje temperature i vlage, odnosno što ujednačeniji mikro uslovi za sve vreće.



Micelij Ši take gljiva za rast treba kiseonik, stoga je potrebno probušiti vreće. Kako micelij raste i pokriva sve veći deo vreće, na rubovima rasta micelije buše se rupe. Rast micelije završava kad supstrat u vrećama pobeli. Vreće se premeštaju u prostor za plodonošenje, gde je osigurano više svetla potrebnog gljivama za rast, kao i dovoljno vlage. Vreće se tada mogu skinuti, tako da ostanu samo stubići proraštenog supstrata.


Stubići se slažu ili po podu ili po policama, da se osigura prostor za rast gljiva. Boja micelije se menja u smeđu. Temperatura se održava na 20-25 °C kroz 3-5 dana i postepeno se otvara ventilacija. Kad površina stubića promeni boju iz svetlo smeđe u tamno smeđu, a na površini je vidljiva žućkasta tečnost, koja izlazi iz stubića, vreme je za namakanje (ili polivanje) stubića hladnom vodom, da se potstakne rast gljiva. Neki proizvođači skidaju vreće tek nakon posmeđivanja stubića. Takođe, u hobi verziji uzgoja, stubići se mogu prekriti laganom plastičnom folijom, da se održi vlaga.


Otprilike nedelju dana nakon polivanja stubića hladnom vodom počinje rast gljiva. Tokom rasta, ako su niže temperature, gljiva raste sporije, razvija deblje klobuke s kraćim stapkama, odnosno daje visoko kvalitetne gljive. U nekim slučajevima proizvođači ne skidaju vreće sa supstrata, kako bi zadržale više vlage u supstratu i tako dale kvalitetnije i veće gljive. No istovremeno, na svakom mestu gde se pojave začeci gljive, mora se izrezati plastika, što zahteva dodatni trošak u radu i vremenu.


Uzgoj Ši take rascvetanog klobuka, koja se smatra najboljom u mnogim zemljama Azije, zahteva visoke temperature i vlagu danju, a niže noću. Proizvođači ponekad greju prostor vrućom parom, a noću dižu plastičnu foliju sa stubića, da smanje temperaturu i vlagu. Na taj način, a zbog velikih izmena vlage i temperature zbog kojih se javlja nejednak rast klobuka, na površini klobuka se stvaraju raspukline, zbog kojih je gljiva cenjenija na tržištu. Te tehnike primenjuju se kad je gljiva već narasla 2-3 cm, ne ranije, jer može doći do propadanja gljiva. Ako se krene prekasno, ne daje rezultate. Taj način takođe utiče na smanjenje ukupnog roda gljiva u svakom ciklusu. Naravno, cena takvih gljiva nadoknađuje gubitak roda.


Za uzgoj gljiva leti se preporučuje sagraditi prostor u hladu drveća te prskati supstrat vodom 2-3 puta na dan, da se snizi temperatura i povisi vlaga vazduha. Za proizvodnju u jesen, važno je održati visoku vlagu i osigurati optimalne temperature, kad se napolju pojave izmene temperatura. Zimi je razdoblje mirovanja te bi bilo dobro da u tom razdoblju micelij obnovi hraniva i pripremi se za novu sezonu plodonošenja u proleće. Potrebno je smanjiti izmenu vazduha i održavati temperaturu i vlagu konstantnom.


U proleće, ako se dobro radilo zimi, mogu biti 2-4 berbe gljiva. Stubići se potapaju u vodu 1-2 dana, da upiju što više tečnosti pre faze plodonošenja. Tokom 10 meseci može biti 6-8 ciklusa berbe. Po stubiću, koji teži 2kg, dobije se 0,5 – 0,6 kg gljiva. Suva materija supstrata je oko 1 kg, što znači biološku iskorištenost 50-60 %.


Berba gljiva se obavlja pre nego se klobuci okrenu prema gore. Beru se pažljivo, zavrtanjem rukom ili se odrežu nožem pri dnu. Nakon berbe, gljive treba što pre dostaviti na tržište.




Marija Petir, mag. ing. agr.
Višnja Šimunović mr. sc.



Bookmark and Share