POSADI VRT ZA LEPOTU


Začinsko i lekovito bilje, 26.11.2014.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Deo bilja koje koristimo za izradu kozmetike možemo i sami uzgojiti. To je posebno praktično za biljke poput aloja vere koje se najčešće upotrebljavaju sasvim sveže i bez konzervansa imaju vrlo kratak rok trajanja. Ipak nisu male koristi i od uzgoja drugih biljaka, čak i onih koje lako možemo kupiti u obližnjem dućanu.


Kada uberemo svoju vlastitu biljku znamo odakle je došla, od čega je satkana, na koji način je uzgojena. Možemo se potruditi da dobijemo vrhunski sastojak za svoju kozmetiku. Kad jednom osušite vlastiti
matičnjak i probate od njega pripremljen čaj, osetićete koliko je onaj koji ste kupovali bezukusan, prazan.


Suvo bilje u dućanima često je proizvedeno daleko odavde, puno pesticida, uzgojeno na mineralnim đubrivima, sušeno na brzinu u sušarama na previsokim temperaturama. Lekovitost takvog bilja je pod znakom pitanja. Divlje ubrano bilje ili bilje uzgojeno bez veštačkih dodataka ne samo da miriše bolje i ima bolji ukus, ono je efikasnije u svojim lekovitim svojstvima.


Ako imamo baštu, u gredice ili uz rub možemo posaditi npr. lavandu, neven, nanu, slez, matičnjak, kamilicu, gavez... Ako imamo makar balkon ili sims prozora, u saksijama možemo uzgojiti nekoliko biljčica nane ili matičnjaka, grmić ruzmarina ili stevije. Ako je sve što imamo samo svetli prostor u stanu ipak možemo uzgojiti vlastitu aloja veru.


Kada sam posadila svoju aloju, veselila sam se domaćem gelu, ali uskoro su mi postale poput kućnih ljubimaca i nisam se mogla naterati da zbog jedne ranice ili kremice odrežem celi list i gledam kako većina gela brzo propada. Kopromis je rezati ih što ređe, a gel sačuvati na sledeći način:

• tek nakon druge, treće godine života gel biljke sadrži neku znatniju količinu aktivnih materija, pa do tada pustite svoju alojicu na miru

• uvek režemo spoljne listove - oni su najstariji, imaju najviše gela s najviše aktivnih materija i biljka će najlakše preživeti njihovo ukljanjanje

• uvek sve sastojke pripremite unapred jer gel brzo propada na vazduhu. Osim aloje trebaće nam: vitamin
C, vitamin E, blender ili štapni mikser, gaza



• kada odrežemo list(ove) dobro ih je na desetak minuta staviti u neku posudu u lagano nagnut položaj
s odrezanim delom prema dole. Tako će iscureti alojin sok koji se nalazi u kori. gorak je i iritantan, za razliku od gela koji se nalazi u centru biljke, koji je bez ukusa i smiruje.

• nakon toga odrežemo vrh i oštre rubove biljke. Ostatak prepolovimo nožem i pažljivo kašikom sastružemo gel koji se nalazi u sredini u šoljicu. Pritom pazimo da kašikom ne sastružemo zelenu koru ili žućkasti sloj iznad nje , treba nam samo prozirni gelasti deo.

• gelu dodajemo vitamin C (može se kupiti u prahu, na pola šoljice gela dodamo 1000 mg) i vitamin E (800
IU - dve prosečne kapsule).

• dobijenu smesu miksamo i procedimo kroz dvostruku gazu, pa odmah spremimo u tamnu teglu i u frižider, gde može stajati par meseci. Ovako pripremljen gel možete koristiti sam kao prvu pomoć kod ranica, uboda i osipa ili umešati u kremice i slične pripravke.


Ako nemamo ništa od navedenog, pa ni vremena posvetiti se uzgoju bilja, ponekad možemo odvojiti sat vremena za šetnju po livadi. Tamo možemo ubrati čitavo bogatstvo bilja korisnog za kožu: razne nane, poljske ljubičice, kamilicu, kantarion, hajdučku travu, koprivu ..., a zatim ubrano blago odneti u kuhinju i prepustiti se mašti.


Srećno mućkanje!





Ivana Lovrić



Tekst preuzet iz knjige "ZELENI ALATI: PRIRODNA KOZMETIKA IZ VLASTITE KUHINjE"



Bookmark and Share