Hajdučka trava u organskoj i biodinamičkoj poljoprivredi


Začinsko i lekovito bilje, 25.05.2016.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



U narodu je biljka hajdučka trava (Achillea millefolium) poznata i kao stolisnik, hajdučica, purja trava, purnjak, kunica, paprac, jalovi mesečnjak, zečiji rep, jezičec, sporiš. Široko je rasprostranjena u našim krajevima. Raste po rubovima oranica, sunčanim obroncima, pašnjacima, pored puteva i stazica. Za svoj razvoj bira suvo ili umereno vlažno zemljište. Pošto naseljava zemljišta siromašna hranljivim materijama, ona je pokazatelj nedostatka azota i drugih hraniva u zemljštu.

Može da se gaji i na plantažama jer nije zahtevna biljka. Na istom mestu može da raste i do 5 godina. To je višegodišnja biljka čiji je koren pužući rizom. Prezimljava u formi rozete, a prepoznatljiva je po svojim gusto zbijenim listovima, perasto razdeljenim u mnogobrojne fine listiće. Stabljika je visoka 30-70 cm. Njeni cvetovi, uglavnom bele boje, skupljeni su u ravnu cvast na vrhu stabljike. Prijatnog je mirisa, a cveta od juna do oktobra. Bere se u fazi punog cvetanja tokom juna, jula i delom augusta. Bere se cvet sa stabljikom dužine do 15 cm ili samo cvast sa stabljikom dužine 2 cm. Hajdučka trava se suši povezana u male buketiće na promaji ili u sušarama. Suva biljka je izuzetno aromatičnog mirisa. Čuva se u papirnim kesama i kartonskim kutijama, u suvim i hladnim prostorijama, zaštićena od svetlosti oko 1,5 godinu.

Pored svojih lekovitih svojstava hajdučka trava se vrlo često koristi u organskoj i biodinamičkoj poljoprivredi, gde se od nje pripremaju različiti preparati za zaštitu bilja.

Biljka u baštu privlači insekte oprašivače, prvenstveno pčele i bumbare. Odlična je medonosna biljka. Prirodni je repelant koji odbija mrave, bube, muve i komarce. Od hajdučke trave pravi se odličan preparat kojim se uklanjaju biljne vaši. Uzme se 1 kg osušenih cvetova hajdučke trave i prelije sa 2 litra ključale vode, pa se sve to ostavi da odstoji oko 40 minuta. Dobijenu tečnost treba razblažiti sa 10 litara vode i ostaviti na tamnom mestu oko 2 dana.


Za pripremu preparata za prihranu bilja i zaštitu od štetočina, prikupljenu hajdučku travu treba potopiti u vodu i ostaviti da fermentira 1,5-2 sedmice. Ako se koristi za prihranu, dobijenu tečnost treba razrediti sa vodom u razmeri 1:10, a za sprej razblažiti u odnosu 1:5. Odlična je i kao dodatak kompostu jer inhibira rast loših bakterija. Bogat je mnogim mineralnim materijama kalcijumom, kalijumom, gvožđem i drugim vrednim jedinjenima.



Biodinamička poljoprivreda - hajdučka trava za preparat 502

Ovaj preparat se priprema od osušenih cvetova hajdučke trave i mehura divljeg jelena. Cvetovi hajdučke trave beru se po sunčanom vremenu potpuno rascvetali, a zatim se suše. U proleće sledeće godine osušene cvetove hajdučke trave malo navlažimo čajem od vrhova mlade hajdučke trave koji se priprema tako što se mlada hajdučica prelije ključalom vodom i ostavi 20 minuta. Osušeni mehur jelena se na nekoliko minuta potopi u kišnicu a zatim se vrh mehura odreže da bi se dobio mali otvor kroz koji se u u njega ubacuje navlažena hajdučka trava. Pun mehur je okruglog oblika. Treba ga zavezati kanapom i obesiti na sunčano mesto sa priodnim strujanjem vazduha. Mehur je od ptica potrebno zaštiti mrežom.

U jesen, tokom septembra, se tako pripremljen mehur zakopava u zemlju na dubinu 30 cm. Rupu u koju planiramo da stavimo mehur treba obložiti svežim granama zove, koje štite taj mehur od miševa. Ovako zakopan mehur treba ostaviti do sledećeg proleća. Kod iskopavanja, tokom aprila, treba biti pažljiv jer se mehur najvećim delom raspao. Ovaj preparat je odličan kao kupka za seme trave i raži.

Uzeti kafenu kašičicu ove smese i potopiti u 3 litra mlake vode, pa mešati oko 5 minuta. Ostavimo da stoji oko 24 sata uz povremeno mešanje. Pre upotrebe promešati. Seme trave i raži se navlaži ovim rastvorom, ostavi da malo odstoji, prosuši i potom se seje.



Ranka Vojnović

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.rs/



Bookmark and Share