Tradicija :

Kada je krajem 19. veka, čuveni srpski „nostradamus“ Mitar Tarabić iz Kremne, planinskog sela između Tare i Zlatibora, govorio o izgradnji gvozdenog puta kroz Mokru goru, niko nije ni sanjao da će samo nekoliko decenija kasnije, tačnije 1916. godine, u tom delu zapadne Srbije, početi izgradnja železničke pruge – čuvene Šarganske osmice. Ta pruga uskog koloseka i danas predstavlja čudo graditeljstva zbog jedinstvenog tehničkog rešenja u obliku osmice, kojim je na brdu Šargan savladan veliki uspon od oko 300 metara nadmorske visine.

Najpoznatija narodna verovanja o konoplji nastala su u prošlosti, kada je ona gajena u svakom domaćinstvu i kada je upotreba težine bila velika. Već između dva svetska raga, uporedo sa promenama koje je donosio brži industrijski razvoj, iz godine u godinu sve brže smanjivana je proizvodnja konoplje i zavisnost od njenog dragocenog vlakna, tako da su sve brže potiskivana i verovanja o njoj.

Osnovna obuća većine stanovnika u selima Srbije do prve polovine XX veka bili su opanci. Kožna, laka, plitka obuća, ravnog ili olučastog oblika sastoji se od stopala, lica i opute ili kaiša za vezivanje. Od osnovne forme, komada kože veličine i oblika stopala, koji je u prošlosti zadovoljavao elementarnu čovekovu potrebu za zaštitom stopala, na prostoru Srbije u viševekovnom trajanju razvilo se nekoliko vrsta opanaka.

U Evropi, a možda i veoma retko u svetu, malo je zemalja u kojima se zemljano posuđe pravi kao i vekovima ranije, pečenjem na otvorenoj vatri, na temperaturi od 700 stepeni Celzijusa, koja je dvostruko niža od one u pećima za keramiku. Pre desetak godina i u ovom selu, nadomak Užica, grnčarstvo je uveliko stagniralo, a onda se desila neočekivana ekspanzija, a zanat su prihvatili mladi stvaraoci. Sada je grnčarstvo na granici zanata i umetnosti.

Tradicija i običaji u životu jednog naroda, pored jezika i religije, verovatno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta te zajednice...