Stršljen je najveći iz porodice osa koja živi na našem području .U proleće, oplođena ženka gradi novo gnezdo i nikada na useljava u staro. Gnezda gradi u šupljem drveću, ili zapuštenim staništima. Jaja hrane skakavcima, dok se odrasla jedinka hrani slatkim sokovima. Ženka osnovnu formu gnezda gradi sama, polaže jaja i sama podiže ovu prvu generaciju. Prva generacija radilica preuzima svu brigu o dogradnji gnezda i podizanju idućih generacija. U jesen iz larvi se razvijaju buduće matice i trutovi pare se, a društvo se raspada i jedinke stradaju. Zimu preživljavaju samo oplođene ženke, i ciklus se ponavlja.


Stršljenovi su ugrožena vrsta, ponegde su istrebljeni, a kako je njihova uloga u održavanju ekološke ravnoteže značajna, u nekim državama su uvršteni na listu ugroženih vrsta a u nekim su zaštićeni. Opasnost od stršljana za čoveka i životinje se preuveličava, ona je manja nego što se obično iznosi sedam uboda konja, tri za čoveka.


To je pogrešno i preuveličano u pogledu otrova stršljena, on se može uporediti sa otrovom drugih osa, po sastavu nije isti, a manje je toksičan. Ubod stršljena je bolniji od uboda ose, zato što je u otrovu stršljena više supstance koja izaziva osećaj pečenja, stršljenova žaoka je deblja i duža pa dopire do dubljih delova kože.Ubod nije smrtonosan, osim za alergične ljude, ali ubod u predelu vrata grla traži lekarsku pomoć.



Stršljeni su tri puta veći od pčela, I oni ih lako mogu ubiti jednim ugrizom. Stršljeni uglavnom ubijaju odrasle članove legla i hrane se pčelinjim potomcima.Tako da pčelari mogu izgubiti gotovo trećinu kolonije zbog učestalih napada opasnih stršljenova. Ubod kao pčelinja glavna odbrana ne donosi previše rezultata zbog jakog oklopa. Ali, istraživanjem je utvrđeno da su neke vrste pčela razvile novu taktiku celom leglu i tek u zadnji čas slete u masi na stršljena, gde nastavljaju da vibriraju i podižu temperaturu iznad 40 stepeni, koja je tik iznad granice tolerancije među pčelama, ali je pogubna za stršljena. Iz ulovljene pčele, stršljeni isišu sav prikupljeni nektar, a ostatkom sažvakane pčele hrane mlade larve.


Preventivno uništavanje stršljenova u blizini pčelinjaka odnosi se na spaljivanje mogućih gnezda ili stavljanjem plastičnih boca na pčelinjaku u koje ulijemo mešavinu soka od jabuke, sirćeta ili piva. Pčele neće zbog odbojnog mirisa ulaziti u bocu, dok će stršljenovi namamljeni lakom hranom ući u bocu iz koje ne mogu izaći.



Nenad Stefanović dipl.ing.polj.