JESENjI RADOVI U POVRTNjAKU


Povrtarstvo, 08.10.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Kad se digne jutarnja magla još možemo uživati na našim gredicama u vrtu. Ako u septembru nismo stigli posaditi beli luk i arpadžik za mladi luk, još nije kasno da to učinimo u oktobru. Sadnice kelja mogu prezimiti na otvorenom i na proleće dati glavice. Isto tako se još presađuje praziluk i zimska salata.



BRANjE I ČUVANjE POVRĆA


Berba povrća je nagrada za uloženi trud i dobra berba predstavlja najveće veselje vrtlaru koji s ljubavlju i pažnjom njeguje svoje biljke od setve i sadnje do berbe. Vreme berbe je različito kod raznih vrsta povrća. Oktobar je vreme za završetak berbe i spremanje povrća za zimu.


Najviše nam je ostalo korenastog povrća, pa ćemo sada povaditi šargarepu i cveklu koje smo sejali tokom maja i juna, kao i peršun, paštrnjak i čičak, koje smo sejali ranije u proleće. Povadićemo i ukiseliti daikon ( japanska duga bela rotkva, čistač organizma od holesterola, pomaže regulaciju masnoća …), belu i žutu repu koje smo sejali postrno (posle žetve).


Ako smo se tokom vegetacije pridržavali setvenog kalendara bilo bi dobro da i berbu obavimo u dane pogodne za odgovarajući deo biljke ( koren, plod, list ili cvet.), jer će se povrće bolje održati uskladišteno. Isto tako je važno i doba dana za pojedine vrste. Ako je po kalendaru povoljan dan za lisnato povrće, a mi na pr. beremo salatu tada nije svejedno da li ćemo je ubrati ujutro ili popodne. Lisnato povrće treba brati u ranim jutarnjim satima, dok je još vlažno od rose, jer će tako ubrano najduže ostati sveže.


U dane povoljne za koren vadimo iz zemlje korenasto povrće ali u poslepodnevnim i predvečernjim satima. U to vreme energija u prirodi se spušta i odlazi u zemlju, pa su tada ubrani podzemni delovi biljaka najkvalitetniji i najbolje se čuvaju u skladištu.



Ove preporuke nisu toliko značajne, ako beremo povrće za dnevne potrebe. Tada je nabolje ubrati povrće neposredno pre pripremanja. Ali kad u jesen beremo povrće za zimsku potrošnju, tada je važno voditi računa o navedenim preporukama.


Mnoge vrste lisnatog povrća mogu prezimiti u vrtu, pa ih čak možemo brati ispod snega, ako snežni pokrivač nije predebeo. Ovo se posebno odnosi na kelj pupčar, neke vrste kelja, raštiku, zimsku salatu, matovilac i praziluk. Još je bolje ako ih tokom zime pokrijemo slamom koja štiti od smrzavanja ili napravimo tunele od pruća i plastike. “Zrele” glavice kelja i zelja treba izvaditi s korenom i spremiti u ostavu ili podrum jer su mnogo osetljivije na niske temperature od nezrelih mekanih glavica, koje mogu prezimiti na otvorenom, osim kod izuzetno niskih temperatura (više uzastopnih dana ispod minus 12 °S bez snježnog pokrivača).


Većina vrtlara voli u jesen napraviti “veliko spremanje” u vrtu, počistiti sve ostatke, počupati korenje kelja, zelja. brokule i duboko prekopati gredice. U biovrtu to se ne preporučuje. Ako imamo tešku ilovaču u vrtu samo tada je dobro ostaviti tlo prekopano i nepokriveno da dobro izmrzlo tokom zime. Na svim ostalim vrstama tla, bolje je ostaviti zemlju prekrivenu ostacima i u proleće očistiti gredice i prebockati vilama. Ako imamo dovoljno sena ili slame možemo i s njima pokriti gredice da bolje saćuvamo život u tlu.


Neke vrste korenastog povrća mogu prezimiti u vrtu (peršun, paštrnjak), ali ih tada ostavljamo “na milost i nemilost” miševima i voluharicama. Zato je bolje sve korenasto povrće povaditi u jesen pre smrzavanja zemlje i sve zdravo i neoštećeno korenje spremimo u trap ili u podrum u pesak. Ako nemamo podrum, trap napravimo na travnjaku u dvorištu i to na malo povišenom delu dvorišta. Trap se pravi po suvom vremenu krajem oktobra ili početkom decembra. Više o izradi trapa možete pročitati u članku "Krompir u trapu".


Plodovito povrće se teško čuva neprerađeno (osim tikava, tikvica i bundeva. Grašak možemo sušiti ili sterilisati u teglama. Isto vredi i za boraniju. Krastavce možemo kiseliti sa sirćetom ili još bolje na prirodan način kao kupus. Za ovaj drugi način bolje je krastavce narezati na kriške. Odlični su u mešanoj salati s šargarepom, kelerabom i žutom repom. Od paradajza ćemo skuvati sok ili pire, a paprika je odlična punjena sa ribancem i ukiseljena .


Ako imamo veću količinu korenastog povrća koje nije prikladno za trapljenje zbog oštećenja, treba ga odmah oćistiti oprati i naribati na rezance pa osušiti ili ukiseliti, a od šargarepe, peršuna, paštrnjaka i celera možemo napraviti domaću “Vegetu” tako što će mo sitno samlevenom povrću dodati 10% morske soli , dobro izmešati i napunimo tegle.


Luk je najbolje uplesti u vence ili ga staviti u manje mrežaste vreće i obesiti na promajno i suvo mesto.
Krumpir, ako nije u trapu, treba svake nedelje prevrtati, jer se na taj način usporava izbijanje klica.
Smrzavanje je najlošiji oblik čuvanja hrane, jer duže uskladištena u zamrzivaču gubi vitalnu energiju koja je potrebna našem organizmu radi imuniteta. A upravo zbog te vitalne energije biljke uzgajamo bez upotrebe mineralnih đubriva i pesticida. Smrzavajte samo u izuzetnim slučajevima i na kraće vreme. Svi ostali oblici čuvanja su bolji od smrzavanja gledano s aspekta očuvanja vitalne energije u hrani.



Setva, sadnja i berba


Berba: šargarepa, peršun, cvekla, rotkvica, pasulj mahunar, krastavci, tikvice, kasni kupus, kasni kelj, kasni karfiol, keleraba , radič, salata, paradajz, paprika, patlidžan, praziluk, blitva.



Sejanje u gredice: spanać, matovilac, salata, blitva

Sadnja: salata zimska, luk, beli luk, praziluk




Urbani poljoprivrednik



Bookmark and Share