PRIPREMA ZA NOVU SEZONU


Povrtarstvo, 27.12.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Zima je vreme kada se svode računi ali i donose odluke i prave planovi za sledeću setvenu sezonu. Pri tome je jako važno voditi računa o plodoredu. Dobro je znati koje biljke je dobro saditi poslije kojih i koje se međusobno dobro slažu. Evo jednog predloga koji preporučuje Marija Omahen u svojoj knjizi "Moj biovrt".


Povrće iz prethodne godine i kojim biljkama ih zameniti iduće sezone :

karfiol - celer
crveni luk - krastavac, tikvice
mahune - zimski radič
salata - praziluk
grašak - kelj pupčar, karfiol
šargarepa - kupus, praziluk, grašak
krompir - kukuruz šećerac
blitva - keleraba
paradajz (voli isto mesto više godina)
praziluk - rotkva, šargarepa
rotkva - salate, mahune, anis
cvekla - karfiol
kupusnjače - crveni luk


Kad pravimo plan setve prema ovoj tabeli, vodimo računa da prostor između biljaka duže vegetacije (kupusnjače, osim kelerabe, paradajz, praziluk, cvekla, čičak, paštrnak, peršun, luk, blitva, celer, pasulj) popunimo biljkama kraće vegetacije (salata, rotkvice, spanać, keleraba, kres salata, matovilac, daikon, grašak)


Priprema prošlogodišnje gredice

Ako pripremate već postojeću gredicu u povrtnjaku, tada prvo treba počupati ostatke korenja prethodne kulture i još malo razrahliti tlo vilama. Ukoliko je prethodna kultura bila zeljasta biljka čije korenje prodire duboko u tlo, tada rahljenje i nije neophodno. Dovoljno je gredicu prekopati motikom ili ručnom kopačicom, dodati zrelog komposta i poravnati grabuljama.


Nameravamo li sejati korenasto povrće, zemlja mora biti duboko prorahljena i usitnjena. Nakon rahljenja vilama koristićemo ručni kultivator i kopačicu za što bolje usitnjavanje. Ako nemate kultivator i kopačicu koristite motiku, te grabulje za poravnavanje gredica . Neposredno pre poravnavanja gredice svakako dodajte zreli kompost i izmešajte ga grabuljama sa zemljom.


Uopšteno, za setvu i sadnju svih ostalih vrsta povrća, dovoljno je zemlju usitniti kopačicom ili motikom i poravnati grabuljama uz prethodno dodavanje komposta. Ako zaboravite dodati kompost pre "finiširanja" gredice, možete ga dodati i prilikom same setve i to direktno u jamu za seme. Pri tom vodite računa da kompost bude potpuno zreo. Nezreli kompost šteti semenu i biljke slabije niču.


Upozorenje!

Ako smo pripremili našu gredicu, a iz bilo kog razloga ne možemo odmah sejati, tako pripremljenu gredicu ne bi smo smeli duže ostaviti nepokrivenom. Do trenutka setve zašitićemo je slamom, senom ili sveže pokošenom travom.



Što možemo sejati i saditi u Martu


U normalnim godinama Mart je mesec kad zima odlazi i već se može obaviti setva najranijih kultura. Pod pretpostavkom da nas ove godine zakasnela zima neće ošinuti repom evo šta sve možemo uraditi u svom vrtu. Ako imamo visoke gredice iz ranijih godina, ili nam je u vrtu dobra zemlja s puno humusa tada čim malo zatopli i zemlja se ocedi možemo početi s radovima u vrtu. Najranije se mogu sejati rotkvice, šargarepa, peršun, luk iz semena, daikon, čičak, grašak, bob te saditi lukove, prolećni beli luk, čičoku i rani krompir. Prilikom sadnje gomolja čičoke (dobra je za šećeraše) pazite gde će te ju posaditi, jer se teško iskorenjuje. Najbolje ju je posaditi u blizini ograde, jer naraste visoko i do 3 metra. Ima lepe žute cvetove slične suncokretu, a i spada u porodicu suncokreta, pa se njezini gomolji mogu jesti i sirovi u salati.Za brže nicanje zemlju možemo pokriti slojem malča ispod kojeg tlo diše, a i kiša može prolaziti.


Salatu i blitvu možemo takođe posejati i pokriti malčom ili napraviti niski tunel od pruća i plastike radi bržeg nicanja. Na isti način možemo posejati rano zelje, kelj, kelerabe radi uzgoja sadnica. Još ih je bolje posejati u saksije koje možemo neko vreme držati u kući, a kad niknu izneti u plastenik ili danju iznositi na sunčano mesto u zavetrini, a noću držati u kući. Kod zeljastih biljaka je važno da nisu izložene previsokim temperaturama u kući, jer će se previše izdužiti i poleći. Male biljčice još u fazi kotiledona ( prva dva listića) ili kad se pojavi treći listić, pikiramo ( prva presadnja) u veće saksije ili u staklenik-plastenik, kako bi ojačale do presadnje na stalno mesto gde će rasti do berbe. U Martu možemo posejati za uzgoj sadnica i celer, te plodovite biljke paradajz, papriku, patlidžan, krastavce, pa čak i mahune i kukuruz šećerac. Danas postoje kontejneri od stiropora ili plastike u kojima se svaka biljčica posebno uzgoji, pa ju je lako sa zemljom kasnije presaditi.


Možda mislite da sam zaboravila spomenuti spanać. Ne nisam zaboravila. To je jedino povrće koje ja ne uzgajam na jer uz neke dobre sastojke ima i dosta štetnih (oksalati), pa umesto spanaća koristimo koprivu koja bez ikakvog truda i muke raste na svakoj dobroj zemlji i predstavlja daleko hranjivije i zdravije povrće od spanaća, a može se pripremiti na bezbroj načina, između ostalog i kao spanać. Ako koprive redovno berete i kosite, cele godine će te imati mladih kopriva, a mogu se i suve koristiti za čaj protiv anemije, ali i za supe i variva.


Veoma je za hranidbenu i energetsku vrednost biljaka važno na koji način ih uzgajamo, koliko ljubavi, pažnje i pozitivne energije im šaljemo.




Zlata Nanić



Bookmark and Share

Manastir Bešenovo
Pritke za baštu