Uz zakonski pojam „ekološka proizvodnja“, za taj se sistem koriste i nazivi „organska“ i „biološka“ proizvodnja. Opšti društveni cilj ekološke proizvodnje je zaštita zdravlja i života ljudi te zaštita prirode i životne sredine.

Pod ekološkom poljoprivredom uglavnom se misli na proizvodnju bez primene mineralnih đubriva, pesticida, hormona . Takav je koncept poljoprivredne proizvodnje mnogo složeniji i njegova bit nije samo u izostavljanju agrohemikalija, nego u sveukupnom sistemu kojim je to moguće postići. Teži uspostavljanju mešovitog domaćinstva koje se sastoji od više osnovnih delova, oranica, pašnjaka, voćnjaka, povrtnjaka, vinograda i uzgoja stoke. Na taj se način uspostavlja ravnoteža i sklad celine, a ujedno i stabilnost i otpornost na spoljne uticaje (prirodne, ekonomske).

Ekološka proizvodnja poseban je sistem održivog upravljanja u poljoprivredi i šumarstvu koji obuhvata uzgoj bilja i životinja, proizvodnju hrane, sirovina i prirodnih vlakana te preradu primarnih proizvoda, a obuhvata sve ekološke, ekonomske i društveno opravdane proizvodno-tehnološke metode, zahvate i sisteme, najpovoljnije koristeći plodnost tla i raspoložive vode, prirodna svojstva biljaka, životinja i predela, povećanje prinosa i otpornosti biljaka pomoću prirodnih sila i zakona, uz propisanu upotrebu đubriva, sredstava za zaštitu bilja i životinja, u skladu sa sa međunarodno usvojenim normama i principima.

Ekološka poljoprivreda je sistem poljoprivredne proizvodnje koja teži etički prihvatljivoj, ekološki čistoj, socijalno pravednoj i ekonomski isplativoj proizvodnji.

Principi kojima se vodi su sledeći:

Podsticanje aktivnosti bioloških procesa unutar privrede kroz harmonizovanje i pravilno postupanje kod đubrenja, plodoreda, raznolikosti i izbora kultura, sorti i pasmina, obrade zemljišta te jačanja otpornosti na bolesti i štetočine,

Usisavanje vode iz dubljih slojeva dubokim korenjem i njeno očuvanje u tlu,

Održavanje dobre strukture tla visokim sadržajem humusa, plodoredom,

Regulacija štetočina , bolesti i korova prirodnim antagonizmima,

Oprašivanje pčelama i drugim insektima,

Prirodno razmnožavanje životinja,

Briga za pravilno održavanje tla: očuvanje i povećanje plodnosti i biološke aktivnosti, sadržaja organske materije i hraniva

Provođenje mera za postizanje zadovoljavajućeg ekonomskog uspeha poljoprivrednog gazdinstva i smanjenje njegove zavisnosti o industriji i njenim proizvodima,

Smanjivanje i minimalizovanje potrošnje energije ,

Podizanje socijalnog, ekonomskog i intelektualnog položaja seljaka




U ekološkoj poljoprivredi je zabranjena primena klasičnih hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Primenjuju se sve druge raspoložive metode: mehaničke, fizikalne, biološke . Takav oblik zaštite zahteva više znanja, poznavanje biologije i ekologije štetočina, više truda, češći pregled useva, praćenje kretanja i razmnožavanja štetočina te više mehaničkog i ljudskoga rada. Potrebno je blagovremeno i pravilno izabrati i primeniti najefikasnije metode protiv pojedinih štetnih vrsta.

Zaštitne mere delimo na preventivne (sprečavanje) i kurativne (suzbijanje).

Preventivne mere započinju već izborom zdravog semena ili sadnica, otpornih sorti, plodoredom. Pravilna obrada, priprema, nega i đubrenje tla, čime se stvaraju optimalni uslovi za nicanje i rast pojedinih useva, povećavaju njihovu otpornost i toleranciju nepovoljnih klimatskih i bioloških uticaja koje je tada lakše kontrolisati dopuštenim merama zaštite. Dobro organizovanim plodoredom moguće je izbeći oko 70% problema sa bolestima i štetočinama. Bitno je sprovoditi i ostale mere higijene tla.

U ekoproizvodnji za prskanje su dopušteni botanički pesticidi dobijeni ekstrakcijom neotrovnog, uglavnom lekovitog i začinskog bilja (kopriva, luk, preslica, paprika, kamilica, pelen, ruzmarin). Ekstrakte ovih biljaka moguće je pripremati na samom domaćinstvu. Nisu toksični te je njima moguće prskati biljke u bilo kojoj fazi rasta i razvoja. Na tržištu postoje i komercijalni preparati na bazi ove grupe botaničkih pesticida. Razlikujemo i botaničke pesticide dobijene nekom od ekstrakcija otrovnih biljaka – duvan, buhač, rotenon, kvasija.

Najpoznatiji pesticid, insekticid je piretrum, ekstrakt buvača (Pyrethrum cinerariaefolium Trev.) . Deluje kao kontaktni insekticid i otrovan je i za korisne insekte. Kao pesticidi mogu delovati i kalijum i natrijum sapuni. Najčešće se upotrebljavaju kalijum sapuni koji su delotvorni u suzbijanju lisnih vaši. Suzbijanje korova bez herbicida uspešno se obavlja mehanički i: drljanjem, kultivisanjem, košenjem, ispašom te fizikalnim metodama : plamenom, gasnim gorionicima . Zeleno đubrenje bitna je mera održavanja plodnosti zemljišta . Zbog intenzivne upotrebe sa po dve ili tri kulture tokom godine, baštensko tlo postepeno gubi sve više na mrvičastoj strukturi koja je neophodna u biološkoj proizvodnji. U svrhu zasejavanja pojedinih gredica biljkama za zelenišno đubrenje vrlo se dobro može koristiti detelinsko-travna smesa , odnosno soja koja odgovara tlu. Od detelina se upotrebljavaju one čija vegetacija traje jednu godinu, kao što je Aleksandrijsko-persijska detelina te smesa trave i grahorice.

Ključ svega u organskoj poljoprivredi je organsko đubrivo . Cilj nije fiziološki aktivnim hranivima direktno hraniti biljke, nego živa bića u zemljištu, mikroorganizme, koji predaju hranu dodatu fertilizacijom i u interakciji tla i korena biljaka u procesu metabolizma snabdevaju biljke svim elementima potrebnim za rast i rodnost.

Temeljna načela i praktične funkcije organskog đubrenja:

Može se dodati previše, ali i premalo,

Što je različitije organsko đubrivo, ugaranje tla je bolje,

Teška i laka zemljišta imaju različite uslove đubrenja,

Preporučljivo je dodavati manje količine u više navrata,


Svaki proizvođač mora dobro poznavati tlo i potrebu hranjenja mikroorganizama u njemu. Kao organsko đubrivo može poslužiti stajsko, goveđe, đubrivo živine, mulj uz poseban način pripreme, korovi, zelenišno đubrenje, kompost, organsko đubrivo fabričko. Organski sastojci biljaka koji se nalaze u tlu, korenje, otpaci žetve ili ono što se ugrađuje u tlo, stajsko đubrivo, slama, zelenišno đubrenje, rastvara se pod uticajem organizama tla i transformišu u različite organske supstance braon do crne boje, koji se naziva humus . Hemijski mu je sastav složen i slabo poznat, a karakteriše ga prisustvo huminskih kiselina koje su rastvorljive u alkalnoj sredini, a ne postoje u svežim biljkama. Sveža organska masa, ostaci žetve, zelenišno đubrenje i slama vrlo se brzo raspadaju stvarajući humus.

Postoji više načina kompostiranja . Najčešći su u hrpama ili u jamama. Kod kompostiranja u hrpama, kompost se meša, a kod kompostiranja u jamama dodaju se gliste koje, probavljajući ga, ujedno i mešaju kompost. Ovakvo dozrevanje komposta traje znatno duže, ali se štedi na radnoj snazi. Kod kompostiranja na površini tlo se nikada ne ostavlja golo, nego pokriva vegetacijom ili raznim otpacima. Đubrivo i biljni ostaci razastru se po površini i zakopaju vrlo plitko nekoliko nedelja pre setve.

Obrada tla mehanički je zahvat u tlo, pedosfere, na različitim dubinama, raznim oruđima. Osnovni zadatak zahvata je održati i popravi vodno-vazdušni režim u zemljištu okretanjem, sitnjenje, rastresanjem, mešanjem tla i povećanjem poroznosti, odnosno pripremiti oranični (površinski) sloj za setvu – klijanje, nicanje i glavni sloj zakorenjivanja te primeniti hraniva tokom vegetacije kulturnih biljaka. Obrada se trajno odražava i na ostala svojstva tla – čuvanje vlage, aeraciju, aktivaciju mikroorganizama, aktivnost hraniva, humizaciju te pomaže pri đubrenju i uništavanju štetočina i korova. Opšta načela obrade zemljišta ista su kao i kod konvencionalne poljoprivrede, s tim da su u ekološkoj poljoprivredi bolje prilagođeni klimi, tipu tla, vrstama bilja i očuvanju prirode.

Tlo je potrebno obrađivati u stanju povoljne vlažnosti (najbolje kada se mrvi) te skratiti period kada je tlo golo, bez biljnog pokrova (priprema i setva u jednom prohodu, primena plodoreda s predusevima, međuusevima, nadusevima, zelenišno đubrenje, malčiranje). Tlo je najbolje zaštićeno pod usevima.

Obradu i negu treba maksimalno prilagoditi osobinama useva (dubini zakorenjivanja, sklopu biljaka), kada su usevi najmanje osetljivi.

Kao što je istaknuto, tlo je životna zajednica različitih organizama i samo ima svojstvo organizma pa je potrebno o tome voditi računa kod njegovog pripremanja. Uspostavljanje prvobitne mikrobiološke aktivnosti u zemljištu i njegovo obogaćivanje humusom dugotrajan je posao. Kod odlučivanja za pripremu tla, imajući u vidu postizanje visokih prinosa, čini se logičnim tlo što dublje pripremiti za sadnju i tako stvoriti povoljne uslove za visoke prinose . Pre pripremanja tla potrebno je znati do koje dubine koren bilja prodire u tlo, na kojoj se dubini razvija glavni deo korena te šta se dešava ako se preplitko ili preduboko pripremi tlo za podizanje novih zasada. Podrivač ne izbacuje donji mrtvi sloj na površinu, nego samo produbljuje njegov oranični sloj i na taj način čuva postojeću mikrobiološku ravnotežu u tlu i stvara povoljne uslove za njen razvitak.

Proizvođači koji se žele preorijentisati ili početi da se bave ekološkom proizvodnjom poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na ukupnoj proizvodnoj jedinici ili njenom određenom delu, moraju prvo proći tzv. prelazni period . Vreme od početka proizvodnje prema ekološkim standardima predstavlja prelazno razdoblje. Period preusmeravanja ujedno je i najteže razdoblje eko proizvodnje jer su potrebne godine pre nego se ovlada problemima i istovremeno aktiviraju željeni biološki procesi te postigne sklad elemenata privrede.




Tekst preuzet sa http://www.agroklub.com/