Kako očuvati korenasto povrće od bolesti?


Povrtarstvo, 26.07.2016.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



U ekološkoj proizvodnji povrća korov uklanjamo mehaničkim putem, biljke prskamo biljnim pripravcima, a zaražene biljke redovno odstranjujemo. Evo koje bolesti se najčešće javljaju kod korenastog povrća i šta treba preduzeti ako se bolest ipak pojavi.


Pegavost lišća (Alternaria)
Gljivica Alternaria na listovima uzrokuje pojavu sivih ili smeđih okruglih mrlja više ili manje odumrlog tkiva. Listovi se suše i u nekim se slučajevima oblikuje gljiva. Ugroženi su šargarepa, radič i krompir. Širenje bolesti se treba ograničiti tako što se što pre uklone i spale zaraženi listovi. Zaražene biljke prskati fungicidom koji sadrži mankozeb.

Šparglina zlatica
Biljke gube lišće jer odrasle zlatice i njihove larve jedu listove i koru sa stabljike. Zbog toga se stabljike suše i postaju žućkastosmeđe. Odrasle zlatice crne su boje sa šest žutih mrlja na krilcima plašta. Na prvi znak napada tlo poprskati prikladnim insekticidom i ponoviti.

Krompirova zlatica
Listovi su izbušeni rupama, a u slučaju teške zaraze potpuno su pojedeni. Zlatica je duga oko 1 cm i polaže jajašca na naličju listova. Ima uočljive crne i žute pruge, a larve su ružičaste s crnim prugama. I larve i odrasli insekti uzrokuju golemu štetu. Te štetočine treba odmah uništiti, jer ako se ne reaguje pravovremeno, zlatice će upropastiti celi rod.

Repini lisni mineri
Na listovima se pojavljuju velike smeđe pege. Sitne bele larve repine muve (Pegomya hyoscyami) riju kroz listove i mogu prouzrokovati veliku štetu. Ugroženi su cvekla i spanać. Uberite i uništite zaražene listove ili zdrobite larve u njihovim tunelima.

Mrkvina muva
Korenje je prerovano uskim tunelima, a na kožici se pojavljuju rđave smeđe linije. Biljka je oslabljena i u nekim slučajevima ugiba. Uzročnik bolesti su žućkastobele larve mrkvine muve (Psila rosae). Duge su oko 7 mm, a odrasli insekti su sjajne crne muve prozirnih krilaca i crvenkastožutih nogu. Osim šargarepe ugroženi su celer korenaš, radič i pastrnjak. Da bi se izbegla zaraza izaberite otporne sorte i posejte šargarepu u rano proleće ili sredinom leta. Zaštitite ih mrežom sa sitnim rupicama ili agrotekstilom, a zaražene biljke odmah isčupajte i uništite.



Nematode
Na glavnom korenju nalaze se male bele ciste (ciste krompirove nematode) ili velika žuta ili smeđa nabreknuća (nematode korenovih guka). Niže lišće žuti i vene. Biljke su najčešće uništene pre kraja leta i zbog toga krtole mogu biti izrazito male. Javljaju se na luku, krompiru i paradajzu. Isčupajte i spalite zaražene biljke i krtole i primenjujte plodored. Afrička ili francuska kadifica (Tagetes) posađena u blizini osetljivih kultura pomaže u teranju nametnika. U zaraženom tlu barem šest godina ne sadite krompir, paradajz ili luk. Sadite otporne sorte krompira.

Buvač
Mogu se naći na mladicama cvekle, kupusnjača, rotkvica, žute repe i repe. Buše rupice u listovima koji požute.




Trulež korena i korenovog vrata
Listovi postaju žuti, venu i suše se, delimično ili potpuno. Baza stabljike postaje tamnija i mekša. Korenje takođe truli. Ova bakterijska bolest počinje u osnovi stabljike i širi se prema gore. Posebno su osetljive biljke koje se uzgajaju u stakleniku. Stradaju cvekla, celer korenaš, krastavac, dinja i paradajz. Da se bolest ne proširi, zaražene biljke treba uništiti. Zamenite kompost oko biljaka i pobrinite se za dobre higijenske uslove pri uzgoju biljaka. Na mladim biljkama koristite samo vodu iz vodovoda.

Gangrena
Smeđe mrlje pojavljuju se na kožici i mesu na vrhovima krompirovih krtola i oko "okaca" i malih otvora. Zaraženo područje se povećava dok većina krtola ne propadne i smežura se. Bakterija Phoma exigua "Foveata" ulazi kroz oštećenja na krompiru nastalih pri iskopavanju vilama. Sadite samo neoštećene i semenske krtole krompira s potvrdom o zdravstvenoj ispravnosti. Potreban je oprez pri vađenju krompira i ukloniti sve oštećene krtole. Zdrave krtole spremiti u dobro provetrenu prostoriju bez mraza i odbaciti sve koje izgledaju zaraženo.

Crveni pauk
Tetranychus urticae je grabežljiva životinjica koja napada celer korenaš uzrokujući šarenilo listova koji ubrzo žute, venu i odumiru. Napada i tikvice, krastavce, mahunarke, tikve, grašak i paradajz. Pomoći će prskanje listova vodom jer crveni pauk voli suvu okolinu.

Krastavost
Na površini korenja ili krtola krompira pojavljuju se ravne, uzdignute ili udubljene mrlje. Obična krastavost je smeđa, a prašna ima mrlje koje otpuštaju smeđi prah. Bolest uzrokuje bakterija roda Streptomyces koja uspeva u laganim, peskovitim i krečnjačkim tlima. Tlu dodajte kompost, ali nemojte dodavati kreč pre sadnje krompira. Primenjivati plodored, povećati kiselost alkalne zemlje i uzgajati sorte otporne na krastavost. Sadite samo zdravo seme.Rđa može biti kobna za celi rod



Bela rđa
Na donjoj površini listova pojavljuju se uzdignute bele neprozirne pege koje oblikuju koncentrične krugove. Zaraženi listovi postaju naborani sa žućkastim udubljenjima. Obično napada između ranog leta i kasne jeseni, članove porodice kupusnjača, rotkvice i repu. Ne postoji uspešan tretman, pa ako zaraza nije kritična, jednostavno uklonite zaražene listove. Ako je biljka ozbiljno napadnuta, isčupajte je i uništite. Uzgajajte otporne sorte. Korenje i krtole izbušene su uskim tunelima koje prokopava tanka žuta larva duga oko 2-3 cm. To je larva klisnjaka, Agriotes, porodica Elateriade koja može živeti i do pet godina pre nego što se pretvori u odraslog insekta. Ozbiljna zaraza može uništiti celi rod. Pojavljuje se na špargli, cvekli, šargarepi, krompiru i mnogim drugim vrstama povrća. Kada prekopavate tlo, rukom pokupite larve. Dobro pograbuljajte zemlju da izložite klisnjake pticama. Zamke su takođe uspešne. Stavite male komadiće šargarepe ili krompira na štapiće i zabodite ih u tlo na dubinu od 5 cm da namame crve. Redovno pregledajte i zamenjujte zamke. Krompire izvadite čim sazre da izbegnete zarazu. Klisnjaci su uglavnom veći problem na starim pašnjacima.




Renata Dragović

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.com/



Bookmark and Share