Uzgoj duvana


Povrtarstvo, 02.04.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share




Gajiti duvan? Siguran plasman, ali puno ljudskog-živog rada. Razmislite! Za uspešnu priozvodnju duvana neophodan je zdrav i ujednačen rasad. Kada su u pitanju Virddžinija i Berlej, najbolje je da se primenjuju plivajući – floting sistemi, a za orijentalne tipove obično uzgajanje u lejama.




Floting sistem podrazumeva proizvodnju biljaka u kontejnerima unutar plastenika. Kontejneri mogu imati 209 ili 242 ćelije koje se pune odgovarajućim supstratom i u svaku se usejava po jedna pilirana semenka duvana. Nakon toga se kasete postavljaju u bazen napunjen vodom po kojoj plivaju.


Najpovoljnije vreme za setvu je između 10. i 26. marta. Plastenik treba postaviti blizu domaćinstva, na dobro osunčanom mestu zaštićenom od vetra. Da bi rasad bio kvalitetan, obavezno se prethodno obavi hemijska analiza vode koja se koristi u bazenu, rN vrednost (kiselost vode) treba da je 5,8 – 7, a u suprotnom treba dodati azotne ili sumporne kiseline, koju nikako ne treba dodavati bez saveta stručnjaka. Tokom proizvodnje rasada, rN se meri svakog drugog ili trećeg dana. Merenjem elektro - provodljivosti prati se promena koncentracije hranljivih meterija u vodi, da bi se tačno odredila formulacija i potrebna količina hraniva. Dok biljke ne izrastu do ruba kasete, optimalna temperatura u plasteniku treba da je 21 – 34 stepena. Posle nicanja, minimalna je 13, a optimalna 26 -29 stepeni.



Sadnja rasada

Rasad će biti ujednačen, čvrst i kvalitetan samo ako se skraćuje, šiša. Prvi put se rasad šiša kada su biljke visine oko 5 cm, a kasnije se postupak ponavlja svakih 7 – 10 dana. Kosilicom za travu se rasad šiša, pazeći pri tom da se ne ošteti vegetaciona kupa – pupoljak biljke. Deset dana pre rasađivanja plastenici se otvaraju sa prednje i zadnje strane da bi se izluftirali, izuzev kada postoji opasnost od oluje i jakog vetra. Na ovaj na čin se biljke kale, odnosno pripremaju za rasađivanje. Neposredno pre iznošenja na njivu, pojedinačno se vade iz ćelija kontejnera zajedno sa podlogom,ili ako su proizvedene u lejama, onda se dobro zaliju da se ne ošteti korenov sistem. Sade se samo ujednačene i zdrave biljke koje imaju dobro razvijen koren i čvrsto stablo.


Plodored

Virdžiniji odgovaraju laka, topla, srednje kisela zemljišta, Berleju duboka i plodna, dobrog vodnog kapaciteta, a Orijentalnom tipu duvana, laka propusna i siromašnija humusom. Najbolji predusevi su ozima strna žita. Ne preporučuju se višegodišnje leguminoze, paprika, paradajz, krompir i druge baštenske biljke jer one narušavaju strukturu tla i obolevaju od istih bolesti ili ih napadaju iste štetočine. Na mesto gde se uzgajao duvan, ponovo se može vratiti na isto mesto posle najmanje dve godine.

Pripremom zemljišta treba stvoriti uslove za dobar prijem i ukorenjavanje, brz i ujednačen rast i razviće biljaka, pravovremeno sazrevanje listova, veću otpornost na štetočine i bolesti i manju pojavu korova. Ako su predusev strna žita, strnjika se zaorava odmah posle žetve, a u jesen se tlo duboko obradi. U proleće se kultivira, prvi put kad se dobro prosuši, a drugi put sedam do deset dana pre rasađivanja. Površinski sloj mora biti ravan, rastresit i bez korova. Prolećno oranje se preporučuje samo na strmim mestima i kada su predusev jednogodišnje mahunarke.
Vrste i količine đubriva koje će se dodavati u toku pripreme, određuju se na osnovu analize zemljišta. Najbolje su kombinacije kompleksnih mineralnih đubriva sa smanjenim sadržajem azota i sa kalijumom u obliku kalijum-sulfata.

Količine hraniva koje se iznose iz zemljišta su različite i zavise od više faktora kao što su tip,sorta, klima, zemljišta, agrotehnika.

- Kod prinosa berlej duvana od 3 t/ha, potrošnja čistog azota kreće se oko 120 kg, fosfora 70 kg, a kalijuma oko 300 kg/ha.

- Za dobijanje 2 t/ha virdžinijskih duvana, biljke ukupno potroše oko 70kg aktivne materije azota,oko 12 kg/ha fosfora i oko 140 kg/ha kalijuma.

- Kod iznošenja hraniva u orijentalnih i dopunskih duvana, dobijene vrednosti su saglasne biljnoj masi koju oni formiraju. Iznošenje azota kreće se od 20-50 kg/ha, fosfora od 4-10 kg/ha i kalijuma od 60-80 kg/ha.



Važniji biogeni elementi

AZOT biljka duvana najlakše usvaja u nitratnom obliku, a slabije u amonijačnom. Ispitivanja pokazuju da se 50% ukupnog azota usvaja u period ukorenjavanja i bujnog rasta. Povećanje azota preko stvarnih potreba utiče na duvan tako što dolazi do:

- povećanja lisne površine, a time do punoće lisnog tkiva;
- odgađanja sazrevanja ,
- povećanja sadržaja nikotina i opadanja prinosa.

Važno je da se pristupačan azot utroši do početka butonizacije, što znači da treba voditi računa o vremenu unošenja hraniva. Svakako da sadržaj pristupačnog azota zavisi od niza drugih uslova, kao što su plodnost zemljišta, klima, predusev.


FOSFOR je potreban u prvim fazama rasta,kada je metabolizam najintenzivniji i tada ga ima najviše u lišću, a kada biljka cveta tada se premešta u reproduktivne organe – seme, ubrzava zrenje lišća, učestvuje u stvaranju hlorofila, iako ne ulazi u njegov sastav. Fosfor pomaže razviće korenovog sistema i neutrališe štetan uticaj azota. Unošenje fosfora u redove dalo je najbolje rezultate.


KALIJUM uzima učešće u disanju, fotosintezi, sintezi i belančevinama, vitaminima i dr. Sa fosforom utiče na iskorišćavanje i metabolizam azota,pa tako smanjuje njegovo štetno dejstvo. Od svih mineralnih materija, duvan usvaja najviše kalijuma, posebno u prvim fazama razvoja kada troši oko 50% svojih potreba. Kalijum mora da bude u sulfatnom obliku, nikako u hloridnim jer tada nepovoljno utiče na neka svojstva duvana. Kalijum pospešuje sagorljivost, elastičnost, boju lišća, otpornost na niže temperature, sušu i bolesti.


MAGNEZIJUM učestvuje u fotosintezi kao sastavni deo hlorofila u manjem delu, a u većem delu se nalazi u obliku drugih jedinjenja.


KALCIJUM je značajan za normalno odvijanje procesa porasta i razvoja.


GVOŽĐE je značajno za proces disanja jer vrši prenošenje kiseonika.


BOR reguliše oksido-redukcione procese ( potrebe su male a treba biti oprezan pri doziranju ovog elementa).


MANGAN može pozitivno da deluje na prinos; redovan je sastav pepela.


BAKAR štiti hlorofil od destrukcije.


HLOR je koristan element jer pozitivno utiče na čvrstinu lisnog tkiva, utiče na odnos vode u listu i smanjuje štetno delovanje suše. Potrebe duvana za hlorom su male. Štete koje čovek može iz neznanja uraditi su te da unese hlor u višku preko preparata za zaštitu rasada u lejema rasadnika. Koncentracija hlora od 0,6% je štetna, a u polju se može ispoljiti zadebljanje listova i uvrtanjem na gore. U sušenju, hlor utiče na dobijanje neujednačene boje listova i slabu sagorljivost.


Znaci nedostatka hranljivih elemenata

Odsustvo, nedovoljno ili prekomerno prisustvo nekog od ovih elemenata izaziva određene fiziološke promene sa karakterističnim simptomima na biljkama.

- NEDOSTATAK AZOTA

Pojava svetlozelene boje i to na donjim listovima, pri čemu biljka zaostaje u porastu i kasnije cveta, a gornji listovi obrazuju oštar ugao prema stablu.
Simptomi nedostatka azota slični su simptomima koje izazivaju crna trulež i nematode.
Znaci viška azota dovode do oštećenja koja se karakterišu žućenjem biljčica i oštećenjem korena.


- NEDOSTATAK FOSFORA

Usporava rast i sazrevanje listova. Listovi se zbijaju, dobijaju tamnozelenu boju koja prelazi u bronzanu krajem vegetacije, a pri većem nedostatku javljaju se nekrotične pege.
Simptomi nedostatka fosfora slični su simptomima koji izazivaju virusi.


- NEDOSTATAK KALIJUMA

Ispoljava se tamno – zelenom bojom sa žućkastim pegama po ivicama i vrhovima koji se šire po nervaturi listova, pri čemu se listovi uvijaju na dole, zadebljavaju i liče na listove obolele od mozaika. Nedostatak ovog elementa može izazvati nekrozu i sušenje listova od nižih prema višim insercijama.


- NEDOSTATAK KALCIJUMA

Usporava razvoj vršnog lišća koje se obara nadole, dok su donji listovi normalno razvijeni. Biljka dobija žbunast izgled, cela biljka dobija tamnozelenu boju, propada terminalni vrh, a stariji listovi zadebljavaju.


- NEDOSTATAK GVOŽĐA

Ispoljava se hlorozom koja potiče na vršnim listovima gde parenhim lista dobija svetlu boju (obezboji se), a nervi zadržavaju svetlu boju.


- NEDOSTATAK BORA ; izaziva svetlozelenu boju vršnog lišća što utiče na prestanak razvoja, a onda i odumiranje terminalnog vrha. Nedostatak ovog elementa u fazi cvetanja utiče na produkciju semena.
Višak ovog elementa izaziva hlorozu, a može doći do sušenja i uginjavanja listova.


- NEDOSTATAK MANGANA

Ispoljava se kao hloroza gornjih listova, gde je prostor između nerava skoro beo, a nervi ostaju tamnozeleni. Po gubitku boje javljaju se tamne pege i zahvataju celu površinu listova. Biljka zaostaje u porastu i dobija svetlo zelenu boju.
Višak mangana narušava kvalitet listova koji se ogleda u promeni boje i hemijskog sastava. Kalcifikacija zemljišta je pouzdano sredstvo za odstranjivanje toksičnosti mangana.


- NEDOSTATAK BAKRA

Izaziva opadanje turgora, a posle toga venjenje gornjih listova uz usporavanje rasta. U fazi cvetanja dolazi do izostanka produkcije semena.



Đubrenje duvana

Duvan se đubri mineralnim i organskim đubrivima. Od mineralnih se koriste kompleksna đubriva sa više fosfora i kalijuma nego azota. Količina zavisi od plodnosti zemljišta, klimatskih uslova, agrotehnike, tipa i sorte duvana.

Mineralna se upotrebljavaju u osnovnoj obradi, neposredno pred rasađivanje duvana, prilikom predsetvene pripreme zemljišta.

Stajnjak se unosi pred osnovnu obradu zemljišta, kao dobro zgoreli stajnjak.
Takođe se može koristiti folijarno đubrenje-đubrenje preko lista, pri čemu se na brz i efikasan način biljkama obezbeđuje nadoknada makro, a posebno mikroelemeneta.




Dipl.ing. Gordana Rehak



Bookmark and Share

Manastir Bešenovo
Pritke za baštu