Biljke u saksijama u baštu unose dodatne boje, mirise i zanimljivost.

Gajenje biljaka u saksijama omogućiće vam da stvorite baštu u bašti pa čak i na mestima gde uopšte nema zemljišta. Ako želite samo da maksimalno iskoristite prostor, onda su vam dovoljne najobičnije plastične kadice. Međutim, s raznovrsnijim izborom saksija, urni, korita i improvizovanih posuda, možete da stvorite niz različitih stilova i utisaka u bašti - možda bujni tropski, egzotični istočnjački ili starinski seoski izgled. Korišćenjem saksija možete da pustite mašti na volju, da pratite vaša najnovija interesovanja, znajući da uz samo malo truda sve to možete da promenite već naredne godine.



Kako da odlučite šta da gajite

U saksijama možete da gajite gotovo sve vrste biljaka - ukrasne ili jestive, jednogodišnje ili višegodišnje, patuljaste ili penjačice. Žbun ili penjačica u velikoj saksiji mogu da budu privlačna središnja tačka bašte, a živopisan izbor saksija i drugih posuda oživeće dvorište ili neprivlačan kutak u kom ništa drugo ne može da raste. Takođe, možete da gajite zelenu salatu u saksiji na unutrašnjem dvorištu ili da ispunite prostor slapovima letnjih mirisa i boja s visećih korpi ili saksija na zidovima . Možete čak da stvorite i minijaturnu baštu za životinje u saksiji koja stoji na prozoru.Zemlja za saksije može da se napravi tako da u njoj uspevaju vrste koje inače ne bi rasle u baštenskom zemljištu. Glavno pravilo gajenja u saksijama jeste da izaberete biljke koje najviše odgovaraju uslovima mesta na kom ćete ih postaviti.



Saksije i organski pristup

Jedno od osnovnih načela organskog baštovanstva jeste stvaranje zdravog,plodnog zemljišta koje biljkama pruža sve što im je potrebno - zato gajenje u ograničenom saksijskom prostoru ne može u pravom smislu da se smatra organskim. Međutim, saksije imaju značajnu ulogu u baštama - naročito u gradovima a na njih svakako mogu delimično da se primenjuju organska načela, uz odgovarajući izbor zemlje i bez upotrebe mineralnih đubriva i pesticida.



Šta treba da imate u vidu prilikom gajenja u saksijama

Biljke mogu da rastu praktično u bilo čemu, od saksija od pečene gline do starih kanti. Saksija može da bude nova, ponovo korišćena ili reciklirana, sve dok ima rupu za oceđivanje i dovoljnu čvrstinu da može da se napuni zemljom. Tamo gde ima mrazeva, treba da se koriste one od materijala koji ne puca na temperaturama ispod nule.Izaberite saksiju tako da odgovara mestu i izgledu koji ste zamislili. Bure presečeno na pola ili kamena urna izgledaju sasvim drugačije nego kofe sa cvećem ili jarko obojena drvena kutija. Ne morate da potrošite mnogo novca da bi ste postigli dobar stil. Jednostavne posude, kao što su bačve, mogu da se koriste u formalnoj bašti ako se zasade istom vrstom i pažljivo rasporede.



Oceđivanje

Sve saksije moraju na dnu da imaju rupu za oceđivanje. Da bi ste poboljšali drenažu,stavite na dno saksije grublji materijal pre nego što sipate mešavinu zemlje. Za dodatnu težinu, koristite krupan (3 cm) šljunak. Iscepkana ambalaža od stiropora je izuzetno laka alternativa, a takođe pogodna za reciklažu. Za većinu saksija dovoljan je sloj od 4 cm debljine. Ako su saksije od kamena ili pečene gline, a u bašti ima mraza, zaštitićete ih slojem za drenažu koji ćete postaviti do jedne petine dubine saksije. Oceđivanje ćete poboljšati i postavljanjem saksija na cigle ili specijalno napravljene „stope”.



Veličina saksija

Veličina koju treba da odaberete zavisi od vrste biljaka koje nameravate da gajite.Što se tiče lakoće održavanja - ishrane i zalivanja - što je veća saksija, to bolje.Ipak, nemojte da stavljate male biljke koje sporo rastu u prevelike saksije. Lakše jeodržavati veliku saksiju s nekoliko biljaka nego više manjih saksija s po jednom biljkom. Svaka saksija trebalo bi da bude duboka najmanje 15-20 cm; većini biljaka prija dublja saksija. Ne zaboravite da u saksijama koje se sužavaju ka vrhu sađenje može da bude otežano. Ako treba povremeno da premeštate saksiju, na primer, zbog zime, ne zaboravite da ćete morati da je podižete. Za one velike improvizujte kolica:na jaku dasku montirajte točkiće.



Zemlja za saksije

Za punjenje saksija i drugih posuda, koristite organsku, višenamensku zemlju -kupovnu ili kućne izrade. Ne štedite na kvalitetu; imajte u vidu da biljke rastu u ograničenom prostoru i da im treba najbolja nega. Zemlja treba da odgovara biljkama koje gajite. Vrstama koje dobro uspevaju u suvim uslovima potrebna je siromašnija, oceditija mešavina nego za saksiju s biljkom bujnog lišća. Za posudu s jednogodišnjim biljkama poslužiće višenamenska mešavina, dok je voćki, koja će u saksiji provesti više godina, potrebna bogatija mešavina, po mogućstvu na bazi crnice ili baštenske zemlje. Takve mešavine imaju prednost što su teže, jer dodatna težina osigurava da se saksija s visokim biljkama neće prevrnuti. Mešavine bez zemlje, koje su lakše, korisne su za viseće korpe, saksije na balkonima i na mestima s"kojih treba da se premeštaju.



Ishrana i zalivanje

Biljke u saksijama i drugim posudama hranite istim organskim kompostiranim materijalima i organskim đubrivima kao i biljke koje rastu u zemljištu. Nanosite ih kao gornji sloj u saksijama. Pored toga,možete da koristite i tečna đubriva , koja snabdevaju biljke hranljivim sastojcima u lakše dostupnom obliku. Njime možete da zalivate biljke ili da ga prskate po lišću. Količina i učestalost hranjenja biljaka zavisi od sastava zemlje u saksiji, zapremine saksije i vrste biljaka .Učestalost zalivanja zavisi od vrste biljaka, veličine u odnosu na saksiju, vrste saksije (pečena glina suši se brže od plastike),mesta na kom se nalazi (na vetrovitom mestu biljka ima veću potrebu za vodom),vremenskih prilika i godišnjeg doba. Nikad ne dozvolite da sesaksije osuše - biljke imaju mnogo više problema ako nemaju dovoljno vode, a osušeno zemljište je teško ponovo učiniti vlažnim. Redovno navodnjavanje naročito je važno za voće i povrće.Većini biljaka u saksijama čak i posle kiše potrebno je svakodnevno zalivanje tokom leta, a vrlo retko zimi. Uvek zalivajte zemlju, ne lišće.



Štetočine i bolesti

Održavanje zdravlja biljaka je najbolja odbrana od štetočina i bolesti. Ako biljke prerastu saksije, ili su prenatrpane u njima, ili su neredovno zalivane, biće podložnije napadima štetočina kao što su grinja, crveni pauk ili biljne vaši. Saksije i druge posude često su na toplim, suvim mestima gde su biljke izložene štetočinama koje ih nebi napadale na otvorenom prostoru.Korišćenjem čiste zemlje izbeći ćete mnoge vrste štetočina i bolesti, ali organizmi koji se hrane korenjem i pored toga mogu da dospeju u saksije, gde mogu da imaju razorno dejstvo. Larve žiška vinove loze lako mogu da unište biljke u saksijama ili korpama; protiv njih koristite biološke agense suzbijanja . Gajite cveće privlačno za grabljivice koje će smanjiti broj štetočina i rešavajte probleme kad se jave; redovno pregledajte biljke i ručno uklanjajte štetočine i obolele izdanke ili listove čim ih primetite.Uklanjajte cele biljke ako su bolesne ili jako zaražene.



Zimska bašta

Osetljive biljke zimi unesite ili ih prekrijte. Umotajte saksije da se ni one, ni biljke nebi smrzle.


Ukrasne biljke u saksijama

Pored uobičajenih jednogodišnjih biljaka za leje, žbunja, višegodišnjih biljaka i trava, čak i manje drveće može da se gaji ako ga pažljivo odaberete. Dobro pogledajte mesto na kom planirate da postavite saksiju; biljke će vidno napredovati sve dok se nalaze na pravom mestu. Sumračno, senovito mesto nije odgovarajuće za geranijume kojima prija sunce, dok će paprati požuteti i postati slabašne ako su na jakom suncu i bez vode. Većina biljaka za kamenite bašte, sukulenti kao što je čuvarkuća i žbunovi koji podnose sušu kao što su lavanda i ruzmarin, lepo uspevaju u toplim, suvim uslovima na osunčanom popločanom delu bašte. U žbunove kojima prija senka ubrajaju se hortenzija, Mahonia „dobročinstvo”, skimija i udika.

Patuljasto drveće i žbunje idealno je za saksije, ali i druge vrste dobro uspevaju, čak i ako bi u prirodi izrasle do većih dimenzija. Pošto saksija ograničava korenje, i nadzemni deo biljke ima ograničen rast. Postoji veliki izbor malih četinara u zelenoj, sivoj i zlatnoj boji, koji su atraktivni tokom cele godine. Mnogi od njih prodaju se kao biljke za kamenite bašte, ali i krupnije vrste dobro izgledaju: probajte Chameocyparis pisifera „bulevar” ili Abies balsamea „nana”. Najbolje višegodišnje biljke za saksije su one koje su zanimljive tokom dužeg perioda - biljke sa upadljivim lišćem kao što su,na primer, paprati i hoste ili s dugim periodom cvetanja kao što su otporni geranijumi. U senovitom kutku bašte, elegantna minđušica i astilba izgledaće upečatljivo.



Veličina saksije

Velikim biljkama kao što su penjačice i malo drveće potrebno je mnogo prostora za korenje koje se razvija; one neće napredovati ako budete štedeli na veličini saksija. Što je veća, u nju možete da zasadite više biljaka. Na primer, u posudu dimenzija 1 m x 30 cm x 30 cm mogu da stanu tri manja žbuna (na primer, kurkovine ili suručice) i još par bršljana. Ispod njih zasadite lukovice da bi ste imali zanimljiv izgled zimi i u proleće; leti uz ivice posude možete da zasadite biljke za leje. Sasvim drugačija situacija je s biljkama za kamenite bašte,žednjakom i čuvarkućom, koje uspevaju u manjim, plićim posudama.



Zemlja za saksije

Odaberite zemlju koja odgovara potrebama biljaka. Mnogi žbunovi dobro napreduju u mešavini na bazi crnice, bogatoj hranljivim sastojcima. Dodajte joj 20% šljunka za biljke kojima je potrebna dobra oceditost zemlje. Za biljke kojima prija kiselo zemljište dodajte sumpor koji smanjuje rN vrednost ispod 6. Mešavine zemlje za saksije na bazi crnice, kao i višenamenske mešavine bez crnice odgovaraju većini jednogodišnjih biljaka, travama i lukovičastim biljkama. Koristite prekrivače zemljišta kao što su gruba kora od drveta ili kamena rizla kao ukrasni gornji sloj, koji će istovremeno služiti da zadrži vlagu.



Ishrana i zalivanje

U proleće presadite žbunove i druge višegodišnje biljke koje želite da gajite do većih dimenzija. Koristite saksije koje su za 5-7,5 cm šire od prethodnih i popunite prazan prostor svežom zemljom. Ukoliko ne presađujete, svake godine u proleće u saksiji pospite po površini zemlje u sloju od 2,5 cm debljine, organske materije bogate hranljivim sastojcima, kao što je baštenski kompost. Ako su biljkama tokom sezone rasta potrebni dodatni hranljivi sastojci, pospite organsko đubrivo opšte namene ili tečnim đubrivom redovno hranite zemlju u saksiji. Nikad ne dozvolite da se biljke osuše.



Penjačice u saksiji

Penjačice u saksijama mogu da se vežu za postojeći zid, ogradu ili senicu, a može da im se postavi i posebna potpora u saksiji. Za to možete da koristite, na primer,grančice iz bašte koje ćete menjati svake godine ili, kao trajnije rešenje, žicu, štapove ili rešetkasti ram. Sorte paviti sa zbijenom krošnjom, koje svake zime mogu dase potkresuju do zemlje, sasvim će lepo napredovati u saksiji prečnika 35 cm; isprobajte Clematis florida „Flore Pleno” ili „Sieboldii”, ili
„grofica de Bušo”. Sadite ih u dobro oceditu mešavinu zemlje na bazi crnice, tako da kruna (mesto gde se spajaju koren i stablo) bude 7,5 cm ispod površine. Postavite dugačke grančice kao pritke. Na mladim izdancima ostavljajte po dva lista (ostale otkidajte) sve dok cvetni pupoljci ne prekriju celu biljku. Još jedan dobar izbor za saksije su mirišljave penjačice kao što su jasmin i orlovi nokti ili jednogodišnje penjačice kao što su grašak šećerac i potočarka.



Trave u saksijama

Gajite plavosive vrste Festuca glauca i Koeleria glauca , ili bronzanu Carex comans u sopstvenim saksijama, ili kao pozadinu biljkama sa cvetovima. Bouteloua gracilis, s"karakterističnim ljubičasto smeđim cvetovima zanimljiviji je izbor za saksije. Travama je potrebno manje hranljivih sastojaka nego mnogim drugim biljkama.



Otporne jednogodišnje i dvogodišnje biljke

Mnoge otporne jednogodišnje biljke cvetaju kratko. One se ubrajaju u biljke koje najviše privlače pčele i korisne insekte u baštu. Probajte žutenicu, ladolež (Convolvulus tricolor), patuljastu pupavicu, neven ili čak neke od modernih sorti patuljastog suncokreta. Dvogodišnje biljke kao što su žunjarica, bela rada i spomenak daju prelepe cvetove narednog proleća.



Saksija puna lukovica

Odaberite lukovice koje cvetaju u različitim periodima i sade se na različitim dubinama. Zasadite najmanje dve od svake sorte. U sredinu saksije posadite mali, živopisni žbun koji cveta leti da bi ste joj produžili zanimljiv izgled.



Voće u saksijama

Iako većina voća može da se gaji u saksijama, ono zahteva redovnu pažnju da bi napredovalo i loše reaguje na zapostavljanje tokom letnjeg odmora. Berba voćaka iz saksija lakša je nego onih zasađenih na zemljištu, ali je njihov produktivni životni vek znatno kraći.



Koje voće da gajite

Smokve, koje uspešno rađaju samo kad im je korenje ograničeno, dobro uspevaju u saksijama. Jabuke, šljive, kruške i trešnje mogu dobro da rađaju i lepo izgledaju u saksijama. Osetljivijim vrstama, kao što su kajsije, nektarine i limun, odgovara pokretljivost u saksijama, jer mogu da budu premeštene u staklenik koji ih štiti od zime, a vraćene napolje u odgovarajućim uslovima leti.

Proverite za svaku vrstu voća kad joj je vreme oprašivanja; ako se neoprašuje sama, možda ćete morati da zasadite više od jedne biljke da bi ste osigurali rađanje. Nema potrebe da gajite voćke na patuljastim korenskim podlogama; ograničen prostor saksije ograničiće i veličinu drveta. U stvari, jača podloga je bolji izbor jer će iz nje izrasti otpornije drvo. U prodaji mogu da se nabave i patuljaste breskve i nektarine, koje su idealne za popločane delove bašte.

Od mekih vrsta voća, jagode su najpogodnije za saksije. I borovnice lepo uspevaju jer možete da im dodate kiselo zemljište bez obzira na lokaciju bašte. Ogrozdi ribizla, koji se gaje da rastu samo na jednoj stabljici (kao standard), izgledaju privlačno u saksijama i lako se beru. Na takav način može da se gaji i vinova loza , ali daje malo grozdova. Ako želite da gajite maline, odaberite sorte koje rađaju u jesen, pošto one rastu na novim stabljikama, ali treba da ih menjate svake godine. Kupine su suviše bujne za saksije,kao i hibridno bobičasto voće.



Saksije i kompost

Sadite voće isto kao i bilo koje druge biljke, u saksije koje su 5-8 cm šire od korenja. Po potrebi povećajte veličinu saksije prilikom sledećeg presađivanja. Za većinu voća, nije potrebna saksija veća od 45 cm u prečniku i dublja od 38 do 45 cm. Jagode lepo uspevaju u znatno manjim saksijama. Njih možete da gajite po nekoliko u većim saksijama, da ih sadite u specijalne „kule” sa džepovima za sađenje sa strane ili čak u kutijama na prozorskim simsovima. Za voće u saksijama koristite mešavinu zemlje na bazi crnice, bogatu hranljivim sastojcima.

Kad plodovi počnu da rastu,hranite biljke tečnim đubrivom s visokim sadržajem kalijuma. Krajem leta u saksije dodajte đubrivo bogato azotom. Svakog proleća prekrijte zemlju novim gornjim slojem od baštenskog komposta, uklanjajući prethodno sloj od 2,5 do 5 cm debljine. Svake druge zime presađujte biljke: izvadite ih iz saksije i pažljivo odvojte što više stare zemlje od korena. Odsecite zadebljale, odrvenele delove korena, pazeći da ne oštetite zdravo tkivo, i prebacite biljke u saksije s novim kompostom.

Ovaj okvirni raspored, u kombinaciji s"redovnim zalivanjem (što povremeno znači dva puta dnevno) i rešavanjem problema bez odlaganja, trebalo bi da obezbedi dobro napredovanje voća.

Ipak, pošto su organski metodi usmereni na gajenje na otvorenom prostoru, iskustva organskog gajenja voća prilično su ograničena; često ćete postići bolje rezultate eksperimentisanjem.