Značaj čičoke u ishrani ljudi i životinja


Povrtarstvo, 11.06.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Čičoka je biljka 21 veka, koja daje izvanredne prinose uz jednostavnu agrotehniku, otporna je na sve vremenske uticaje i bolesti, proizvodnja je jako jeftina kada se uzme u obzir da se sadni materijal kupuje samo jednom, a eksploatiše deset godina.



Čičoka ( Helianthus tuberosus L. Compositae) ili kako je još nazivaju slatki krompir, morska repa, mačja repa, divlji krompir je višegodišnja zeljasta biljka, slatkog gomolja (krtola), krupnog i nepravilnog oblika. Ta biljka se ubraja u biljnu porodicu Compozita kao i suncokret. Sličnost im je u izgledu nadzemnog dela biljke. Stabljika je jednogodišnja, može da poraste do 3,5 metra visine, donji listovi su srcoliki na dužim drškama, a u septembru na vrhu razvijaju velike crvenkastosmeđe ili svetlo žute cvetove slične suncokretu, ali manje (u pečniku 4-8 santimetra).


Zemljište:
Dobro usitnjeno, propustljivo (lako, peskovito), jer ne podnosi zadržavanje vode


Setva i presađivanje:
Kako gomolji čičoke podose temperaturu i do -30, na otvorenome se mogu saditi od oktobra pa do sredine aprila. Kasnija sadnja smanjuje prinos. Čičoka se može gajiti kao jednogodišnja i kao višegodišnja kultura. Dobro podnosi sušu i niske temperature. Na istom mestu ostaje godinama, zato se ne preporučuje sadnja u plodoredu jer ga je teško iskoreniti.


Nega i ishrana:
Zemljište treba duboko poorati uz unošenje velike količine stajnjaka. U proleće treba redovito okopavati biljke kako bi se uništio korov.


Berba:
Krtole iskopavati od novembra. Pošto su krtole otporne na niske temperature, mogu ostati u zemljištu i preko zime, i vaditi ih po potrebi. Prosečan prinos krtola je 25 do 35 t/ha, a zelene mase 27 do 35 t/ha.


Korišćenje i skladištenje:
Gomolji se vrlo brzo isušuje, zato se najbolje čuva u zemljištu. Podzemni plodovi su u obliku nepravilnog krompira ( GOMOLj) i koriste se kao sadni materijal, za farmaceutsku industriju i ljudsku ishranu. U krtoli čičoke, za razliku od običnog krompira, nema skroba nego inulina, zbog čega ga u ishrani koriste osobe obolele od šećerne bolesti - dijabetesa i osobe koje imaju problema s prekomernom težinom.


Čičoka služi i za industrijsku ekstrakciju inulina, polisaharida koji hidrolizom ne daje glukozu, već fruktozu. Kao ljudska hrana čičoka se može koristiti sirova, tanko narendana i začinjena kao salata u koju možete dodati i drugo povrće. Kao prilog jelu koristi se kuvana ili pečena kao i krumpir. U obliku brašna koristi se za izradu hleba.


Od čičoke se može proizvesti i rakija, i to 6 litara od 100 kilograma čičoke, a može se i kiseliti kao zimnica. Dijabetičari čičoku mogu koristiti u neograničenim količinama dnevno jer ona snižava visinu šećera u krvi. Slično kao krompir, i čičoka je dobar izvor kalijuma, a pola šaljice sveže čičoke zadovoljava 20 % dnevnih potreba za kalijumom. U istih pola šoljice čičoke nalazi se 1,5 grama belančevina, 1,2 grama celuloze. Čičoka je izvor kalcijuma, gvžđa, vitamina S, folne kiseline i vitamin V1 i V2.


Da bi se iskoristila lekovita svojstva čičoke, treba je konzumirati u svežem stanju. Termički obrađen gomolj nema lekovita svojstva karakteristična za sirov koren pa se preporučuje za ishranu zdrave osobe.


Sveži mladi vrhovi se koriste kao krma, dok se stari ne koriste u ishrani stoke jer se teško vare. Krave muzare koje se hrane silažom ove biljke na dan daju od 4-6 litara mleka više. Stabljike čičoke se odlično siliraju, a gubici kod siliranja su isti kao i kod kukuruza. Naročito je dobro silirati zelenu masu čičoke i kukuruzovine u odnosu 40:60.


Što se tiče gomolja čičoke, on ima bolju hranljivu vrednost od krompira, list služi kao vrlo dobra zelena paša, cela biljka kao dobro seno, a kako ne sadrži solanin kao krompir, daje se svim vrstama i kategorijama stoke u količinama preporučenim za kuvani krompir. Ima veću energetsku vrednost od ostalih korenastih i krtolastih biljaka.


Životinje mogu jesti čičoku i sirovu. Sveži gomolj čičoke ima tanku ljusku i često se koristi kao hrana za svinje. Njima se daje 1 kilogram dnevno sveže čičoke na 10 kilograma mase. Da bismo svinje naučili na čičoku trebalo bi im prvi dan dati skuvanu čičoku, drugi i treći dan samo na pola skuvanu, a dalje davati sirovu, opranu i izrezanu na komadiće. Od šestog dana jedu krtolu bez pranja, i to u količinama od 3 do 10 kilograma, zavisno o težine svinje.


Odrasloj živini čičoka se daje u količinama od 50 do 100 grama na dan. Zečevima se mogu davati svi delovi čičoke, a krtola (gomolj) u količini od 1,5 posto telesne težine. Sveži gomolj daje se kravama muzarama teškima do 500 kilograma u količini od 30 kilograma na dan, a težima od 500 kilograma do 40 kilograma čičoke na dan. Junadi od 200 do 300 kilograma može se dati 10 kilograma čičoke na dan, a ovcama i kozama daje se, kilogram do dva.


Sveža masa je odlična krma, jednake hranjive vrednosti kao kvalitetna sveža krma s oranica. Stabljika i list se dobro siliraju sami ili u kombinaciji sa suvom grubom krmom (slama, kukuruzovina).




Vlajkovac Jorgovanka, dipl.ing.



Bookmark and Share

Manastir Bešenovo
Pritke za baštu