Dobra zemlja je suština proizvodnje hrane i ljudskog života. Bitna je za jake, zdrave biljke koje koristimo za ishranu. Moderna poljoprivreda postavlja visoke zahteva za zemljište tako da je široko raspostranjena i očigledna erozija zemljišta i lagano opadanje plodnosti zemljišta. Unapređenje proizvodnog zemljišta ne pretstavlja samo unapređenje useva, već je značajan doprinos u isceljenju planete.

Dobro proizvodno zemljište ima tri bitne karalteristike: bogat biološki život, dobru strukturu, i lako dostupna hraniva. Testovi za testiranje zemlje UK Permakulturne Asocijacije (pogledaj Priručnik za analizu zemljišta UK Permakulturne Acosijacije) fokusiraju se na prve dve karakteristike: biološki život zemljišta i strukturu. Mi koristimo termin “bio-strukturna” da bi smo opisali ovaj pristup. Hranljive materije u zemlji je teško izmeriti bez upotrebe laboratorije, tako da je potrebno sakupiti uzorke zemljišta, odneti ih u laboratoriju i izmeriti/odrediti balans hraniva u ispitivanom uzorku. Međutim, ako prihranjujete vaše zemljište propisno, obratite pažnju na biološki život zemljišta i uverite se da je struktura dobra, što će vašim biljkama omugućiti prihranjivanje sve dok se ne desi deficit nekog od minerala.

Dobra zemlja ima bogat biološki život zbog prisustva više od milion „stvari“ koje golim okom ne mogu da se vide, kao što su bakterije i gljive i „velike“ stvari kao što su crvi i bube. U našim testovima mi koristimo jednu meru koja se odnosi na zemljišne crve, koje je lako uhvatiti i izbrojati. Oni su kao zamena za sve druge biološke organizme u zemljištu. Biološki život u vašem zemljištu stvara se kroz digestivnu aktivnost i vezivanje zemljišta. Bez obzora koji tip zemljišta imate, unapređenje biološkog života dopirnosi unapređenju celokupnog zemljišta, tako da u peskovitom zemljištu, biloški život će biti povezan sa unapređenjem vodnog kapaciteta, i čuvanju hraniva u zemljištu. U glinovitom zemljištu, biološka aktivnost zemljišta će zemljište razbiti na grudvice i osloboditi hraniva za biljke.

Dobra zemlja ima brojne strukturne karakteristike; kada je kišno vreme zemljište propušta vodu, dok pri suvom vremenu zadržava vodu; zatim, sadrži mnogobrojne male, slabo vezane mrvice zemljišta koje „puštaju“ korenov sistem da prolazi između njih, pri čemu se koren zateže, što je sasvim dovoljno da bi se korenov sistem ekstezivno razvijao, tako da je erozija vodom i vetrom umanjena. Permakulturna Asocijacija putem testova zemljišta meri/određuje sve ove aspekte vašeg zemljišta. U ovom priručniku, mi objašnjavamo zašto je svaka karakteristika važna, i predlažemo neke od ideja za unapređenje vaše zemlje jednom kada se njene karateristike utvrde kroz testiranje.


PRELIMINARNI TEST


Miris
Zašto je miris zemlje bitan?

- Miris zemlje može identifikovati da li zemlji nedostaje kiseonik (anaerobni uslovi)
- Ako zemlja ima miris truleži ili kiseo miris to ukazuje na nezdrave anaerobne uslove u kojim bakterije de-nitrifikatori proizvode taj miris.
- Ako zemlja miriše slatko, zemljasto i sveže to ukazuje da je bogato humusom i zdravom mikrobiološkom zajednicom u aerobnim uslovima (bogatim kiseonikom).



Vlažnost/humidnost
Zašto je vlažnost zemljišta bitna?

- Prevlažena zemlja će ugušiti crve i koren i postati anaerobna
- Permananetno suva zemlja će uništiti zemljišni ekosistem i biljke se neće razvijati
- dobra zemlja zadržava istu količinu vlage tokom godine i nikada ne postaje prevlažena ili potpuno suva



Kako unaprediti miris zemljišta i vlažnost

Trajno prevlažena zemljišta zahtevaju veliki posao. Ovde je nekoliko mogućnosti:

- identifikovati izvor vode; rovovima ili odvodima izvor vode može biti blokiran ili presečen ili se može preusmeriti u drugom pravcu
- izgraditi kanal koji će vodu akumulirati u obližnjem potoku ili jezero
- kosim rovom udaljiti vodu sa proizvodne površine i punjenjem istog izlomljenim šutom
- izgraditi jarak ili bank preko padine iznad prevlažene površine
- izgrdati na najnižoj tački duboku rupu i ispuniti je lomnjenim šutom/krš
- izgraditi uzdignute bankove iznad poplavljenog zemljišta
- pretvotiri deo prevlažene površine u malo jezero ili potok
- posaditi drveće čiji korenov sistem ima velike potrebe za vodom, kao što je vrba
- izgraditi drenažu; veći deo ovog posla zahteva stručno znanje



Permanentno suva zemljišta takođe zahtevaju dosta posla. Ideje za rešenje tog problema podrazumeva:

- navodnjavanje sa drugog dela farme ili iz rezervoara
- uneti dosta organske materije da bi se unapredio kapacitet zadržavanja vode
- preusmeriti potoke ili odvode u pravcu aridne zone na farmi
- ukloniti kamenje i stene sa suvog zemljišta
- izgraditi bankove neposredno ispod aridne zone
- posaditi drveće ili travu u aridnoj zoni kako bi se unparedili sušni uslovi
- napraviti senku sadnjom drveća ili širokolisnih biljaka
- mulčovati zemljište kako bi se evaporacija redukovala
- dopremati vodu iz creva ili kofe tokom sušnog perioda



1- DRENAŽA

Zašto je drenaža zemljišta važna?

- Drenaža zemljišta utiče na nivo vlažnosti u zemljištu tokom cele godine
- Slaba drenaža može redukovati dostupnost kiseonika za biljke i za zemljišni ekosistem
- Prekomerna drenaža (po principu oticanja) može uzrokovati gubitak zemljišta i hraniva putem erozije
- Biljke zahtevaju permanentan pristup valažnosti u zemljištu
- Postizanje optimalnog balansa između drenaže i zadražavanja vode i kritično za dobar i siguran prinos
- “Brza” drenaža (brzo odvoeđenje vode) zemljišta će uticati na smanjenje biljnih hraniva


Kako da unapredite drenažu zemljišta

- Povećanje količine organske materije u zemljištu može unaprediti drenažu bez obzira na vrstu zemljišne strukture, tako da svake godine treba dodati sloj od 5cm dobrog komposta ili dobro zgorelog stajnjaka
- Malč treba korisiti redovno ako je moguće prirodni malč kao što je trava; najbolje malč od listova kartona ili živi malč kao što je bela detelina ispod voćaka. Malč je najbolje primeniti u proleće kada je zemljište vlažno
- Redovno zalivati zemljište u sušnom periodu iz kofe ili creva
- Unapredite zemljište dubokim kopanjem
- Razmotrite opciju podizanja bankova. Ovo će vam omogućiti veću kontrolu nad svakim tipom zemljišta, a bankovi su idealni za poboljšanje drenaže, s tim što na suvoj, vetrovitoj strani zemljište će se brzo osušiti brzo
- Pogledajte i savete za prevlažena ili permanentno suva zemljišta na strani 2


2- GLISTE

Napominjemo da testiranje glista nije pogodno za sve delove sveta. Na nekim lokacijama, na primer, termiti mogu imati ključnu ulogu u strvaranju zemljišta.

Zašto su gliste važne?
- One bušenjem zemljišta poboljšavaju aeraciju i strukturu istog
- Njihovi ekskrementi poboljšavaju mrvičastu strukturu zemljišta
- Oni razlažu organsku materiju koju mikroorganizmi dalje pretvaraju u humus
- Oni mešaju organsku materiju u zemljištu
- Oni prevrću i mešaju zemljište dok prolaze kroz njega
- Oni podstiču prisustvo pozitinih bakterija i gljiva u zemljištu


Kako unaprediti populacije glista u vašem zemljištu:

- Nemojte koristiti nikakve hemikalije u vašem zemljištu, jer mogu imati neželjeni efekat na gliste u zemljištu. Pesticidi mogu ubiti gliste ili njihovu hranu dok đubriva neće obezbediti ishranu populaciji glista
- Koristiti dosta organske materije u vašem zemljištu što će uticati na optimum vlage i temperature za gliste što je dobar izvor hrane za njih. Ova organska materija može biti u formi komposta, malča ili stajnjaka.
- Održavati pH zemljišta od 5 do 7
- Izbegavajte hodanje po vašem zemljištu, jer to može uzrokovati sabijanje zemljišta što će izazvati teško kretanje glista u zemljištu. Koristite drvene daske ili napravite staze
- Nemojte preterivati sa vodom i zalivanjem zemljišta, jer to može uzrokovati povećanje glista na površini zemljišta dok će njihovi tuneli i rupe u zemljištu biti poplavljene. Jedna od mera za prevenciju je navodnjavanje kap po kap


3 – DUBINA ZEMLjE

Zašto je dubina zemlje bitna?

- Povećanje dubine zemljišta podrazumeva povećanje volumena, koji za uzvrat povećavaju vodni kapacitet zemljišta
- Povećanje volumena zemljišta podrazumeva povećanje dostupnosti hraniva za rast biljaka
- Koren biljaka može se razvijati u dubljim slojevima zemljište; mnoge biljke će prirodno razvijati do 90 centimetara ili više ako je zemljište dovoljno duboko
- Biljke na dubokom zemljištu mogu prostorno biti bliže nego biljke koje su na plitkim zemljištima bez gubljenja prostora za koren
- Ako je zemljište veoma plitko mnoge biljke se neće razvijati, jer neće imati dovoljno adekvtanog prostora za korenov sistem
- Biljke koje rastu na plitkom zemljištu mogu biti iščupane prilikom jakog vetra
- Plitko zemljište može brzo da se ispere


Kako povećati dubinu zemljišta

- Dodati debeo sloj zgorelog stajnjaka, malč ili kompost na površinu zemljišta. Čak i sloj od 5cm, dodat svake godine može u kratkom roku značajno povećati dubinu zemljišta
- Razmislite da dodate sloj zemljišta sa drugog dela farme
- Izgradite bankove; ovo može produbiti zemljište do 60 cm
- Gajite biljke u kontejnerima ili tunelima
- Preventivno utičite na eroziju plitkih zemljišta, posebno obezbeđivanjem zaštite od poplave ili oticanja vode




4 - TEKSTURA ZEMLjE

Zašto je tekstura zemlje bitna?

- Tekstura zemljišta je odgovorna za zadržavanje vode i hraniva
- Razumevanje teksture vašeg zemljišta omogućiće vam da ga unapredite i organzujete


Razumevanja teksture zemljišta

- Peskovita zemljišta sadrže velike čestice (označene kao zrnasta). Koren biljaka lako se probija kroz ovakva zemljišta, ali brzo dolazi do uginuća, jer je peskovito zemljište deficitarno vodom i hranivima.
- Glinovita peskuša sadrži čestice srednje veličine. Ono dobro zadržava vodu, hraniva i korenov sistem biljaka. Međutim, ono može biti lako isprano ili postati zbijeno.
- Glinovito zemljište sadrži male čestice (označene kao trombociti). Ovakvo zemljište dobro zadržava vodu i hraniva, ali ona postaju teška kada su suva i jako sabijena kada su vlažna; korenov sistem i kopanje mogu probiti zemljište
- Ilovača je mešavina peska, gline i mulja i čine najbolja baštenska zemljišta: “Dobro baštensko zemljište sadrži 30 do 50% peska, 30 do 50% mulja i 20 do 30% gline i sa 5 do 10% organske materije.”- (Vreme za Mikrobe: Vodič za organsko baštovanstvo i hraniva za zemljište, Web, Lowenfels & Lewis 2010)


Kako unaprediti teksturu zemljišta?

Unapređenje glinovitog zemljišta: Duboko ukopajte što više organske materije (kompost, stajnjak) što možete da razbijete čestice i unapredite strukturu zemlje; ako je zemljište suviše tvrdo i teško za obradu potrebno je razastreti sloj od nekoliko centimetara organske materije na površinu. Uradite to u jesen kada je zemljište suvo ali je još moguće na njemu raditi. Sadnja pokrovnog useva tokom narendog perioda kada se zemlja "odmara" ima slične beneficije. Nikada nemojte hodati po glinovitom zemljištu kada je vlažno, jer može izazvati sabijanje; možete koristiti daske za kretanje ili napraviti staze. Drugo rešenje su uzdignute leje koje takođe mogu unaprediti drenažu.


Unapređenje ilovače:

Razastrti i ukopati organsku materiju jednom godišnje može unaprediti/zaštiti strukturu zemljišta. U proleće ili jesen potrebno je trebalo bi naneti nekoliko centimetara organske materije na površinu zemljišta. Koristite drvene daske ili staze da bi ste izbegli sabijanje zemljišta. Pokušajte da sprečite eroziju zemljišta kroz podizanje nivoa vlažnosti ili oticanje vode.


Unapređenje peskovitog zemljišta:

Peskovita zemljišta su gladna i žedna. Ova zemljišta zahtevaju dosta organske materije da bi se čestice vezale i da bi se sprečio gubitak vode i hranljivih materija. Najbolje vreme za dodavanje organske materije je proleće ili jesen. Primenite malč u rano proleće doke je zemljište vlažno i dok može da zadrži vlažnost zemljišta. Peskovita zemljišta brzo gube hranljive materije tako da je usevi mogu biti bez hraniva; koristite tečno prihranjivanje preko lišća kao što je kompostni čaj kako bi se biljke „podigle“.


5- STRUKTURA ZEMLjE


Zašto je struktura zemlje važna?

- Dobra struktura podrazumeva dobre vazdušne i vodne karakteristike za ekosistem zemljišta i koren biljaka
- Dobra struktura zemljišta može zadržati vodu tokom sušnog perioda, ali neće dovesti do suficita vode u vlažnom periodu
- Obezbeđuje prostor za koren, seme i zemljišnu faunu
- Dobra struktura zemljišta omogućava korenu biljke da obuhvati veći volumen zemljišta, obezbeđujući biljkama više hraniva i vode
- Pomaže pri kultivaciji
- Loša struktura zemljišta podrazumeva gubitak hraniva oticanjem, erozijom i drenažom


Kako unaprediti strukturu zemlje

- Dodati organsku materiju. Ovo može biti u formi komposta ili dobro zgorelog stajnjaka. Dodavanjem organske materije mikroorganizmi u zemljištu će razložiti organsku materiju i proizvesti humus. Na glinovitom zemljištu izazvaće čvrsto pakovanje zemljišnih agregata, što će unaprediti drenažu zemljišta i omogućiti lakše prodiranje korena biljaka. Na peskovitim zemljištima humus će vezati zemljišne partikule zajedno. Takođe, može delovati kao sunđer i može usporiti drenažu. Da sumiramo: povećanje hraniva- povećanje brojnosti mikroorganizama- povećanje količine humusa- bolja struktura zemljišta.


Kako postupiti sa ne propusnim slojem.

Ukoliko imate nepropusni sloj (težak, kompaktan sloj koji se prostire horizontalno kroz zemljište) to će sprečiti koren biljaka, hraniva i vlagu da dopru do dubljih slojeva zemljišta. Ako je ne propursni sloj plitak (manje od 25cm) usev krompira duboko zasađen će verovatno probiti nepropusni sloj. Ako je nepropusni sloj dublji (više od 50 cm) takvo zemljište možete napustiti ili će te u suprotnom morati primeniti dvostruko kopanje zemlje da bi se razbio ne propusni sloj do dubine od 50 cm. Ako se nakon toga budete adekvatno odnosili prema zemljištu, nepropusni sloj se neće ponovo formirati kada ga jednom razbijete.


6 - pH NIVO ZEMLjIŠTA

Zašto je pH zemljišta bitna?

- pH utiče na tip mikrorganizama koji žive u zemljištu
- utiče na dostupnost različitih hraniva za biljke
- većina biljaka preferira pH nivo između 5,5 i 7, ali borovnica preferira pH 4, a jorgovan pH 8.
- održavanje pH od 5 do 7 podstiče populacije glista


Razumevanje pH vrednosti zemlje

pH vrednost zemljišta je mera kiselosti ili alkalnosti. pH 1 označava veoma kiselo zemljište, pH 7 označava neutralno (ni kiselo ni alkalno) i pH 14 je veoma alkalno zemljište. pH zemljišta može se rangirati od 4 do 9. pH zemljišta se razlikuje od jedne do druge lokacije iz različitih razloga. Krečnjak, na primer, stvara alkalna zemljišta. Nekadašnja upotreba zemljišta za rudnike i šume može promeniti pH vrednost zemljišta. Zemljišne bakterije proizvode kiselinu kao deo njihovog digestivnog procesa, a takođe dobro zgoreli stajnjak tokom vremena izaziva kiselost zemljišta; poljoprivredni krečnjak je često korišćen da povrati alkalnost zemljišta. pH od 6 do 7 je idealna za većinu biljaka. Ovaj nivo pH omogućuje najbolju dostupnost hraniva biljkama.


Kako unaprediti i raditi u skladu sa pH vrednosti zemlje koju imate

pH može se povećati (postati alkalna) dodavanjem kalcijuma ili krečnjaka u formi poljoprivrednog krečnjaka, ljušture školjke ili pepela drveta.
pH se može smanjiti (postati više kiselo) dodavanjem sumpora u formi aliminijum sulfata, uree, borovih iglica ili borove piljevine ili organske materije.
Ako imate pH oko 5, gajite borovnicu, krompir i ovas.
Ako imate pH oko 6, gajite kupus, grašak, pasulj, šargarepu i bundevu.
Ako imate pH oko 7,5, gajite repu, spanać, paškanat, luk i salatu.



7- KOMPAKTNOST ZEMLjE

Zašto je kompaktnost zemljišta bitna?

- Za većinu biljaka za njihov rast potrebno je meko zemljište mrvičaste strukture za olakšan razvoj korena
- Nizak nivo kompaktnosti zemljišta podstiče populacije glista
- Teško kompaktna zemljišta mogu postati prezasićena vodom i na njihovoj površini se mogu stvarati bare
- Teško kompaktna zemljišta su teška za obradu


Kako izaći na kraj sa preterano kompaktnim zemljištem

Nažalost nije moguće ublažiti sabijanje zemljišta bez značajnog fizičkog napora

- Razbacivanje organske materije: prekrijte zemljište slojem svetlog komposta debljine 7,5cm i rasprostrire ga po površini. Kada je zemljište veoma kompkatno ovaj posao je težak.
- Dvostruko kopanje: ovo je neophodno ako je zemljište veoma kompaktno. Ovaj posao je težak i može biti izveden samo na maloj površini! Dvostruko kopanje će razbiti zemljište i ukloniti kompaktnost. Ovu meru potrebno je primeniti samo jednom ako se posle toga zemljište održava i prihranjuje pravilno.
- Aerisanje jezgra zemljišta: ova mera zahteva više specijalnih uređaja i određen stepen grube sile. Razibjanjem zemljišta udarcima ono postaje aerisano i mnogo lakše za manipulisanje komposta na njemu
- Smanjite kompaktnost pre svega: izbegavajte hodanje ili vožnju po zemljištu. Ovo je posebno značajno kada je zemljište vlažno ili glinovito. Koristite drvene daske ili staze da bi ste sprečili kompaktnost.



Soil Advice Booklet
Prevela Ivana Trifković



https://www.permaculture.org.uk/sites/default/files/page/document/permaculture_association_soil_advice_booklet_v.2.pdf/