Zdrava Srbija Instagram

"Waxy" - voštani kukuruz


Ratarstvo, 30.10.2015.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Voštani ili "Waxy" kukuruz potiče iz Kine , a otkriven je još davne 1909. godine. Od običnog kukuruza se razlikuje u sastavu visokomolekularnih ugljenih hidrata skroba pa se tako Waxy kukuruz sastoji od 99% amilopektina , dok običan kukuruz u svom sastavu ima amilozu (25%) i amilopektin (75%) koji su istog hemijskog sastava, ali različite građe. Amilopektin je, za razliku od ravnolančane amiloze, razgranati polimer. Hemijska i fizička svojstva ovog kukuruza potiču od takozvane voštane mutacije, tj. recesivnog VKS gena na devetom hromozomu.

Do drugog svetskog rata, glavni izvor skroba u SAD-u bila je tapioka, ali kada su se trgovinski odnosi među zemljama pooštrili, Amerikanci su bili prisiljeni okrenuti se uzgoju voštanog kukuruza, a pritom su otkrili i mnoge njegove prednosti. Iz SAD -a, voštani kukuruz se proširio po svetu.

Kada je otkriveno da voštani kukuruz, zahvaljujući amilopektinu, ima veću hranljivu vrednost od običnog, interes za njim iznenada je porastao. U Kini ga danas uzgajaju u različitim varijetetima, zavisno o potrebama industrije, posebno one zdrave hrane zbog njegovih izuzetnih svojstava. Organski sadržaj selena u nekim je varijetetima i do 10 puta je veći nego u običnom kukuruzu, a ima i antikancerogeni efekat.

Amilopektin ili voštani skrob se danas koristi uglavnom u prehrambenoj , ali i tekstilnoj i industriji papira i lepka kao zgušnjivač i stabilizator. Kartonske kutije i lepak na kovertama često sadrže lepak proizvedeno od ovog kukuruza.

Skrob dobijen od eko Waxy kukuruza se isključivo koristi u proizvodnji eko hrane , i to na prvom mestu hrane za bebe, dok se obična verzija koristi kao stočna hrana zbog efikasnosti hranjenja i povećane mlečnosti .





Voštani kukuruz je uopšteno lakši od običnog, a nalivanje zrna je relativno kratko. Period berbe sledi obično 22-28 dana nakon oprašivanja. Nadalje, valja istaći i racionalno korišćenje njegove stabljike čime se poboljšava njegova ekonomska efikasnost.

Prinos Waxy kukuruza je za oko 3,5% manji od prinosa običnog kukuruza. Da bi se proizveo Waxy kukuruz sa najmanje 96% čistoće , potrebno ga je posejati na udaljenosti barem 200 m od običnog kukuruza kako ne bi došlo do ukrštanja prilikom oplodnje. Kako je gen koji određuje njegovo najvažnije svojstvo (sadržaj amilopektina) recesivan , prilikom ukrštanja će se razviti obični kukuruz. Takođe je bitno razdvojiti ih i kod skladištenja .

Uzgoj ovakvog kukuruza je za američke farmere dobra odluka. Na tržištu ga nema puno, a otkupna cena je nešto veća od one običnog kukuruza. Tržišta ne nedostaje. Prihod od prinosa od pola hektara Waxy kukuruza u poređenju sa istom količinom običnog kukuruza, veći je i za 100 $. Obično se uzgaja konvencionalno, ne-GMO seme Waxy kukuruza, a niža cena semena pomaže farmerima pri isplativosti proizvodnje.

Pa zašto stoga svi ne uzgajaju 100% Waxy kukuruz? Jer je količina Waxy kukuruza potrebnog na tržištu ograničena i obično ugovorena s otkupljivačem, zavisno o potrebama industrije. Upravo zato se manje površine dogovaraju kod različitih proizvođača jer bi jedna velika površina pod ovim kukuruzom bila podložna rizicima od bolesti, zaraza i na kraju, propasti. U SAD-u se novim hibridima Waxy kukuruza postižu prinosi koji su visoki približno kao i kod običnog kukuruza.


Ivana Nađ




Tekst preuzet sa http://www.agroklub.ba/



Bookmark and Share

Mala Pijaca