Dobrobit životinja čiji opstanak zavisi od čoveka zasniva se na konceptu Pet sloboda (Webster, 2001). To su:


1.Sloboda od gladi i žeđi - obezbeđivanjem stalno dostupne sveže vode i hrane koja će održati životinju zdravom i snažnom.



2 Sloboda od bola, povreda i bolesti – obezbeđivanjem staništa u kojem ne može da povredi sebe ili druge životinje, prevencijom i pravovremenom dijagnostikom i lečenjem.

3.Sloboda od straha i stresa – zabranom fizičkog ili psihičkog zlostavljanja od strane čoveka, ili drugih životinja.

4.Sloboda od neudobnosti - obezbeđivanjem dovoljno prostora za normalne stavove tela, za ishranu i za odmor.

5.Sloboda na ispoljavanje prirodnog ponašanja – dovoljno prostora za kretanje, za kontakt sa drugim pripadnicima sopstvene vrste i stimulativna sredina da bi se sprečila dosada.


Neophodno je istaći da se "Pet sloboda" odnose na SVE životinje i da važe u SVIM situacijama. Pet sloboda su specifične za svaku vrstu te treba razumeti svaku životinju i njene potrebe.Životinje imaju sposobnost da reaguju na promene spoljašnje sredine (tzv. stresore). Ako životinja nema mogućnost da se adaptira na nastale promene nastupiće stres. Stres obično ima negativan uticaj na životinje. On može da se izmeri promenama u krvnoj slici, hormonalnom statusu i ponašanju. Produženi stres dovodi do patnje.


Ljudi mogu izazvati patnju životinja uglavnom na dva načina: činjenjem namernih okrutnih radnji ili "činjenjem nečega što ne bi trebalo činiti" i zanemarivanjem pravilne nege životinja ili "nečinjenjem nečega što bi trebalo činiti". Pravilo 5 sloboda, zajedno sa 3R pravilom (zaštita dobrobiti oglednih životinja), ugrađena su u sve postojeće zakone o zaštiti životinja, kako u EU i razvijenim zemljama zapada, tako i u svim drugim zemljama gde je zaštita životinja regulisana zakonom (Webster, 2005; Vučinić, 2006).



Igor Petrović