Pergole se kod nas nazivaju i hladnjaci, vinjage, venjaci, osmanluci, senice i odrine. Osnovna karakteristika ovog uzgojnog oblika, koji ima brojne modifikacije, jeste visoko stablo koje se na određenoj visini grana u dva, tri ili vise dugačkih ili kraćih krakova kordunice. Na njima se primenjuju razni oblici rezidbe, u zavisnosti od sorte.


Na primeru kalifornijske pergole objasnićemo kako se ovaj uzgojni oblik formira. U prvoj godini gaji se samo jedan lastar, koji se u jesen orezuje na jedno do dva okca. Druge godine na čokotu se, uz kolac gaje jedan ili dva lastara, radi postizanja što veće dužine i debljine. U proleće treće godine lastari se srezuju do visine krova pergole, koja je kod kalifornijske pergole na 130 do 140 cm. Na toj visini je za stub učvršćena kosa prečka i tu se nalazi i žica. Kada lastari na stubu dostignu od 3 do 6 cm, odstrane se svi osim 3-4 na vrhu.


U proleće četvrte godine dva najviša lastara na stablu orežu se na 2-3 okca, a dva donja se potpuno odstrane. U petoj godini se iz prošlogodišnjih kondira dobijaju četiri dobro razvijena lastara. Četiri pravilno raspoređena lastara na glavi čokota treba orezati na 2-3 okca. Time je stvorena osnova za četiri kratka kraka kordunice, na kojima će se ubuduće primenjivati mešovita ili duga rezidba.



Najčešći uzgojni oblik vinove loze u južnoj Italiji (može se videti u Hercegovini i Makedoniji) je pergola tendona (zavesa). Krovnu konstrukciju ovog uzgojnog sistema čini mreža žica razapetih u kvadrat. Čokoti se sade na 2.5 do 4 m međurednog razmaka i isto toliko u redu. Najveća prednost ovog uzgojnog sistema u odnosu na druge u tome je što je ispod krova pergole moguća mehanizovana obrada u svim pravcima. U špalirnom uzgojnom sistemu obrada u redu nije moguća. Visina stabla pergole tendone je od 1.8 do 2.3 m. Način formiranja ovog uzgojnog oblika sličan je kalifornijskoj pergoli – za stabla se moraju obezbediti dugi lastari.


Uzgojni oblici vinove loze visokog stabla (pergole ponekad dostižu i 250 cm, a na okućnicama i više), osetljivi su na niske zimske i prolećne temperature. U severnijim krajevima mogu se delimično zaštititi ostavljanjem kondira pri dnu čokota, koji u jesen treba zagrnuti. U slučaju izmrzavanja kordunica, čak i stablo, kondir će poslužiti za zamenu.



Vinova loza spada u biljke prilično otporne na mraz – zrela jednogodišnja loza izmrzava na -25, a zimska okca na -16 stepeni. Ipak, lozi najveća opasnost preti u proleće, kada nabubreli pupoljci stradaju već na -4 stepena, a zeleni lastari na -2.5.


Iz ovih podataka je jasno da visoki uzgojni oblici vinovoj lozi odgovaraju uglavnom u južnijim krajevima (pergola je najzastupljenija u Hercegovini i Makedoniji), ali i na okućnici, uz dobru negu i zaštitu, i u severnijim područjima. Iskustvo pokazuje da ovako gajena može dati zadovoljavajući i kvalitetan rod i u Vojvodini.



Mimica Kostić-Đorđević dipl.ing.