UZGOJ ORAHA


Voćarstvo, 27.09.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share




Rodnost i visina prinosa oraha zavisi od više činilaca, među kojima posebnu važnost imaju vreme cvetanja i oplodnje.




Vreme cvetanja

Cvetanje oraha se odvija od početka treće dekade aprila pa do kraja prve dekade maja, što zavisi od osobine sorte, tj. tipa oraha, nadmorske visine i temperaturnih uslova pri kraju zime, na početku proleća i u vremenu koje prethodi cvetanju.


Oprašivanje i oplodnja oraha

Oprašivanje oraha se vrši isključivo vetrom. Rese su specijlane građe, tako da ih vetar lako pokreće i iz njih istresa polen koji je podešen da ga vetar lako nosi. Radi bolje rodnosti i dobijanja visokih prinosa sigurnije je gajiti po nekoliko sorti ili tipova oraha.


Zrenje oraha

Plodovi oraha, obično, sazrevaju u toku septembra. U nekih sorti i tipova plodovi sazrevaju i ranije (krajem avgusta) ili kasnije (početkom oktobra), što zavisi od biološke osobenosti sorte.


Vek oraha

Određena starost stabala oraha do kojih mogu da rađaju nije ustanovljena ( postoje primeri i da orah starosti preko 300 godina rađa normalno ).


Prinos oraha

Orah razmnožen iz semena, počinje da rađa posle osme ili čak dvanaeste godine, mada ima primera i da mogu proroditi u petoj godini. Okalemljen orah rađa mnogo ranije, u drugoj ili trećoj godini. Prinos oraha se kreće od 40-50 i od 60-70 kg po stablu, odnosno 4.000 - 7000 kg po hektaru.





SORTE ORAHA


Orah je voćna vrsta sa relativno malim brojem sorti, svega stotinak. Kao najbolje pokazale su se sledeće sorte, svrstane u dve grupe:



1) za vinogradarsku zonu i


2) za ne vinogradarsku - kontinentalnu zonu.




Sorte za vinogradarsku zonu:

Šejn - Bugarska je sorta. Odlikuje se prilično kratkom vegetacijom. Plod je srednje krupan, prosečno 11 g, ovalnog oblika, tanke ljuske, puna i kvalitetna jezgra. Randman jezgra iznosi 54,25 %. Drvo je srednje bujno i otporno na zimske tempreature i biljne bolesti. Ako se obezbede oprašivači, rađa obilnije.


Šampion - Srpska sorta, selekcionisana od strane "Poljoprivrednog fakulteta" u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, prosecno 13 g, sa randmanom jezgra do 58%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Ova sorta zahteva oprašivače.


Rasna - Srpska sorta, selekcionisana od strane "Poljoprivrednog fakulteta" u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, prosečno 12-13 g, sa randmanom jezgra do 55%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno.


Tisa - Srpska sorta, selekcionisana od strane "Poljoprivrednog fakulteta" u Novom Sadu. Plod je krupan, prosečno 15 g, sa randmanom jezgra do 52%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Okruglog je oblika.




Sorte za nevinogradarsku - kontinentalnu zonu:


Gazenhajmski 139 - Nemačka sorta, sa relativno kratkom vegetacijom. Plod je krupan, prosečno 14 g, sa randmanom jezgra do 50%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Oblik je izduženo - ovalni, sa tankom i glatkom ljuskom, svetle boje. Kasnija vegetacija.


Gazenhajmski 251 - Nemačka sorta, kasnije vegetacije. Kasnije cveta, izbegava prolećne mrazeve. Plod je krupan, prosečno 15 g, sa randmanom jezgra do 50%.





PODIZANjE ZASADA ORAHA


U pogledu klimatskih uslova, orah ne postavlja neke posebne zahteve. Najurednije rađa na toplijim - vinogradarskim rejonima. Kritična niska temperatura za orah je od - 29° do -30°. Pozni prolećni mrazevi oštećuju mladare, rese i plodnike oraha. Stoga, sorte i tipovi oraha koji kasnije kreću, listaju i cvetaju manje su izloženi ovim oštećenjima. Za uspevanje oraha traže se osvetljena, sunčana mesta. Prema vodenim talozima orah je veoma skroman, pa se može gajiti u sušnijim rejonima.


Zemljište

Nije probirač zemljišta, ali ipak bolje rađa na dubokom, rastresitom zemljištu, mada može podneti i peskovita i kamenita zemljišta, pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva.


Priprema zemljista

Orah ostaje na jednom mestu od 50-100, pa i više godina, u zavisnosti od prirodnih uslova za njegovo uspevanje. Priprema se sastoji u čišćenju terena, zatim đubrenju zemljišta i na kraju rigolovanju i kopanju jama.


Đubrenje

Orah je voćka koja zahteva dosta fosfora i kalijuma, jer mu ova dva sastojka pojačavaju otpornost prema mrazu. Ako se rigoluje cela površina zemljišta, prvo, po 1 hektaru treba prosuti 1.000-1.800 kg kompleksnog PK đubriva čiji je odnos 0:15:30, radi povećanja plodnosti zemljista.


Rigolovanje zemljista

Po rasturanju đubriva, obavlja se rigolovanje zemljišta na 50-70 cm, u zavisnosti od njegove dubine i rastresitosti. Teža, zbijenija i plića zemljišta, se rigoluju dublje, a rastresitija i dublja rigoluju pliće.


Kopanje jama

Ukoliko se ne sadi u grupama, već pojedinačno, onda se umesto rigolovanja, praktikuje kopanje jama. Dubina jame treba biti tolika da pokrije koren sadnice (oko 50 cm ili više, po potrebi ). Potrebno je dodati 1 kg kompleksnog NPK đubriva 0:15:30, zatim ovo đubrivo pomešati sa zemljom, pa tek onda saditi orah.


Sadjenje oraha

Optimalno vreme za sadnju je jesen, mada se može saditi i u rano proleće. Kada se zasadi u jesen potrebno je oko svake sadnice napraviti humku ( nagrnuti sadnicu zemljom ), koja će sadnicu štititi od izmrzavanja.


Rastojanje za sađenje oraha

Sadnice proizvedene iz semena saditi na 10 h 8 m ( 123 sadnica / ha ), a sadnice proizvedene kalemljenjem 9 h 7 metara ( 158 sadnica/ha ) .


Priprema sadnica za sadnju

Pre sadnje žile treba orezati. Tom prilikom voditi računa da se što više žila sačuva. Pošto se orežu žile, ceo korenov sistem potopiti u kašastu smesu napravljenu od ilovače, goveđe balege i vode, da bi se sadnice što pre primile.





NEGA ORAHA


Nega oraha se sastoji u orezivanju i nezi krune, održavanju zemljišta, gajenju potkultura, đubrenju zemljišta i zaštiti od bolesti i štetočina.


Orezivanje i nega krune

S orezivanjem se kreće u proleće, prve godine po zasađivanju. Orezivanje se izvodi tako što se sadnica skrati na željenu visinu, pri čemu se ispod preseka ostave 4-5 dobro razvijenih pupoljaka. U toku proleća i leta iz ovih pupoljaka će se razviti mladari. Narednih godina formiranje krune se sastoji u tome, što se prema potrebi, skraćuju jače razvijene ramene grane, radi ubrzavanja rasta voditeljice.


Održavanje zemljišta

Održavanje zemljišta u vidu ledine je najnepovoljnije, zato što trave izvlače dosta vode, pa orah kržlja i sporije raste. Najpovoljnije je gajenje potkultura i to: pasulj, bob, tikve, krastavci i bostan, jagode, maline, breskva.


Đubrenje oraha

Orah povoljno reaguje na đubrenje kompleksnim đubrivima, posebno na fosfor i kalijum, zato što mu ova dva elementa pojačavaju otpornost prema mrazu. S jeseni, posle pada lišća rasturiti i zaorati po 400-480 kg po hektaru, ili 4 kg po stablu đubriva NPK, čiji je odnos 0:15:30. Rano s proleća, pre kretanja vegetacije, rasturiti i zaorati po 200-250 kg po hektaru, ili 2 kg po stablu kompleksnog djubriva NPK, čiji je odnos 20:5:5. Krajem proleća - u maju, rasturiti po 300 kg po hektaru ili 3 kg po stablu 27% KAN-a.
Ovakvim djubrenjem orah će redovno i obilno rađati svake godine.


Zaštita oraha od bolesti i štetočina

Orah, u odnosu na druge voćne vrste manje napadaju bolesti i stetočine, ali ipak postoje izvesne bolesti koji mu mogu umanjiti rodnost i plod, ukoliko se blagovremeno ne suzbiju. Sve bolesti se uspešno suzbijaju zimskim i letnjim prskanjem. Zimsko prskanje izvodi se u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. Letnje prskanje - prvo prskanje se izvodi pred sam početak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. Drugo prskanje se izvodi po završetku cvetanja oraha, i to istim preparatom kao kod prvog prskanja. Treće prskanje se izvodi u prvoj dekadi juna, i to sa 0.3% ortocida ili cineba, sa dodatkom 0.1% sistemina ili 0.2% dijazonona. Ovim prskanjima orah će se u potpunosti zaštititi od najčešćih bolesti i stetočina



Sorte bez primene pesticida

Zato se izboru sorti oraha mora pokloniti izuzetna pažnja. Preporučujemo selekcije koje su rezistentne ili bar tolerantne na izazivača sive pegavosti, zatim one koje cvetaju i resaju istovremeno, dobro i redovno rađaju i imaju visok kvalitet ploda. Korać i saradnici (1993) navode da je u periodu od 1974-1993. godine ispitivano 35 sorti i selekcija oraha bez primene pesticida. Na osnovu ovih ispitivanja izdvojene su sorte i selekcije koje se mogu koristiti u organskoj proizvodnji i kao najbolje za takvu proizvodnju pokazale su se sorte: rasna, kasni rodni, kasni grozdasti, milko kao sorta jupiter koja se koristi kao oprašivač.




BERBA ORAHA


Berba oraha se vrši kad se na većini plodova, zeleni omotač raspukne i plodovi počnu da ispadaju iz nje. Pucanje omotača ubrzavaju kiša, magla i uopšte vlaznije vreme.


Čuvanje oraha

Za čuvanje oraha najpodesnija su hladna, suva i provetrena skladišta. Manje količine se mogu čuvati u običnim skladištima, ali se moraju razastrti u tankom sloju. Pod ovakvim uslovima orah se može čuvati u dobrom stanju 7-8 meseci. Jezgre oraha se čuvaju pod istim uslovima, kao i orasi u ljusci, ali se mogu kraće vreme održati u ispravnom stanju, jer se isusuju i na njih jače deluje svetlost, vazduh i drugo. Ako su pakovane u hermetičku ambalazu, mogu se duže očuvati, jer se time sprečava isušivanje i dejstvo drugih nepoželjnih faktora. Pošto orasi lako primaju strane mirise iz spoljne sredine, ne treba ih skladištiti zajedno sa proizvodima koji odaju mirise kao što su limun, pomorandža, jabuka krompir i sl.



Bookmark and Share

Manastir Bešenovo
Pritke za baštu