Košenje


Voćarstvo, 04.11.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Danas je tehnologija ručnog košenja praktično izgubljena i to ne samo zato što je čovek danas previše komotan da bi se sa tim zamarao, već i zbog toga što ljudi više ne znaju pripremiti kosu za košenje. Ni nekada kad se mnogo ručno kosilo, dok nije bilo rotacionih kosilica, a pogotovo ne trimera, nisu svi ljudi znali pravilno ni učvrstiti kosu na dršku, niti iskovati kosu. Danas je prava retkost da to neko zna uraditi. Mnogo je jednostavnije kupiti motornu kosilicu i ne boriti se sa raznim, već napuštenim veštinama. To što bregovima sve zuji i ronda od raznih kosilica, prskalica i motornih testera nikoga previše ne zabrinjava. Pa ne živimo više u kamenom dobu! Danas se sve veća pažnja posvećuje buci u gradovima i nastoji se smanjiti je što je više moguće, ali u prirodi možete raditi šta god hoćete. Buka je samo jedan od vidova zagađenja okoline i to dosta ozbiljan. To najbolje znaju zaposleni u industriji i oni koji bi za vikend negde na nekom bregu posle ručka malo odremali. Za prave ljubitelje prirode i svrsishodne rekreacije, sledi par osnovnih saveta kako savladati veštinu ručnog košenja.



Kraća kosa na slici služi za košenje vinograda. Njena dužina ne bi trebala prelaziti 50 cm jer između redova baš nema previše mesta. U vinogradu je razmak redova 2 m i sa jednom ovakvom malom kosom (ima ih i manjih i one su dobre) može se bez brige kositi. Treba napomenuti da uz kratku kosu za košenje vinograda treba i prikladna držalja, ali nikako ne prekratka, što je česta greška. Prekratka držalja će vas naterati da se saginjete, a to si ne smete dozvoliti jer u tom slučaju košenje postaje muka, a ne rekreacija.


Držalja i kosa moraju biti tako usklađeni da možete kositi u uspravnom položaju. Kada kupujete držalju nemojte kupiti bilo koju, misleći da oni koji ih prave moraju znati kakva treba da bude. Morate pažljivo izabrati, nemojte kupiti u prvoj radnji jer nemate vremena. Ako se ispostavi da ste kupili loše, bolje je baciti je i kupiti drugu, nego se patiti sa košenjem. Kada stojite uspravno i u ispruženim rukama držite držalju za ručke kao da kosite, onaj deo držalje gde se učvršćuje kosa mora biti sasvim blizu zemlje. Većina držalja taj uslov ne ispunjava.



Kod kupovine kose teško je prepoznati da li će u potpunosti odgovarati uz držalju pa tu baš i nemamo šta puno mudrovati, već se moramo pouzdati u to da će mo je posle, ako bude potrebno, korigovati. Na sledećoj slici je strelicom pokazano mesto gde ćemo u slučaju ako bude trebalo, korigovati položaj kose u odnosu na držalju, usijati je i saviti u potrebnom smeru. Ovu operaciju grejanja i savijanja moramo obaviti na kosi dok nije montirana pa nećemo biti sigurni da li smo uspeli pogoditi baš kako treba dok je ponovo ne montiramo. Ako nismo uspeli od prve možda će u sledećem pokušaju biti bolje. Ovde nema mesta žurbi, nikako nemojte prisilno hladiti užarenu kosu (npr. vodom) jer će zbog visokog procenta ugljenika u čeliku doći do prevelikog stvrdnjavanja i enormne krtosti – pucaće kao staklo. Posle grejanja i oblikovanja, kosu treba pustiti da se ohladi polako na vazduhu. Ovaj visoki procenat ugljenika u čeliku od kog je napravljena kosa daje jedan vrlo dobar efekat stvrdnjavanja kod hladne deformacije – kovanja. Osim što se ovim postupkom oštrica stanjuje, ona i stvrdnjava.

Na sledećim slikama prikazano je kako bi košenje trebalo funkcionisati i kakav međusobni položaj kose i držalje treba postići. Ovakvo kretanje kose treba postići sa uspravnim leđima i ispruženim rukama. Ruke se zajedno sa telom njišu bez ikakvih usiljenih (napornih ) pokreta. Vidi se koliki otprilike zahvat u jednom zamahu kosa treba odrezati.

















Slika prikazuje kako kosa treba ležati na zemlji. Dobro se vidi da vrh kose mora biti lagano uzdignut kako se ne bi zabijao u zemlju. Kosa mora kliziti po zemlji kao sanke, u oba smera (levo – radni, desno – povratni). Na sledećoj slici (crtežu) se vidi kakav oblik oštrica mora dobiti iskivanjem.













Ovde je prikazan poprečni presek kose i uvećani prikaz oštrice. Sama oštrica je lagano uzdignuta i to daje dobar efekat klizanja, bitno je da oštrica nema tendenciju struganja po zemlji, jer se rezanjem zemlje brzo istupi i gubimo nepotrebno snagu. Ovaj oblik uzdignute oštrice se ne mora postići nekim posebnim postupkom jer on nastaje usput, u samom procesu kovanja, čak se događa da ako nismo pažljivi kod kovanja ta deformacija oštrice prema gore ode previše. Sam postupak kovanja sastoji se u tome da laganim udarcima specijalnog čekića (klepca) po oštrici kose koja je polegnuta na isto tako specijalan nakovanj (babicu) stanjujemo oštricu.















Za one koji nisu do sada savladali ovu veštinu kovanja, a verujem da je to većina onih koji ovo čitaju, predlažem da krenu sa kovanjem motika i ašova jer su oni dovoljno debeli i kruti da ih nećete deformisati. Ako odmah pređete na kosu, postoji velika opasnost da će posle prvog kovanja imati oblik sinusoide. Ovaj predlog kovanja motika i ašova nije samo vežba jer one i te kako trebaju biti iskovane (tvrde i oštre). Kada uvežbate ruku da tačno pogađate gde treba udarati i dobijete osećaj za jačinu udarca, više neće biti problema. Nemojte pokušavati sve obaviti u jednom prolazu, puno je bolje da ukupno izvlačenje oštrice razdelite na više prolaza jer će na taj način biti manja deformacija kose. Nekakvo malo izvitoperenje kose će se sigurno pojaviti i nemojte odmah stvarati paniku. Kako će se oštrica trošiti, tako će se i unutrašnja naprezanja zbog plastičnih deformacija materijala smanjivati, pa će se smanjivati i deformisanost. Košenjem i brušenjem kose ona će se pomalo izravnavati (naravno ako stvarno niste preterali). Nakon iskivanja dolazi brušenje kose.


Ako pažljivo pogledate sliku sve će vam biti jasno, ipak početnicima bi trebalo skrenuti pažnju na neke detalje. Brus se drži na samom kraju tako da kod njegovog prevlačenja preko oštrice kose uvek efektivno koristimo više od njegove polovine. Naizmenično ga prevlačimo po oštrici s jedne i druge strane kose. Idealno bi bilo da dve trećine dužine brusa budu kod svakog prelaza preko kose u dodiru sa kosom. Ovakvim korišćenjem brusa, on će do kraja svog „životnog“ veka imati ispravan i upotrebljiv oblik. Ako kod brušenja koristimo samo vrh brusa on će se brzo istrošiti a sredina brusa ostati široka. Takav oblik brusa će više štetiti oštrici kose, nego je oštriti. Ovo je inače jedna od najčešćih grešaka kosača. Sledeća najčešća greška kod oštrenja je upotreba prevelike sile pritiska brusom na kosu, ali ako pravilno držimo brus samo za vrh onda je preveliku silu gotovo nemoguće postići i taj problem je rešen.


Još jedan bitan element kod oštrenja je da brus odlažete u posudu sa vodom, zataknutu za pojas, koja će ga održavati vlažnim, čistim i spremnim za sledeće oštrenje kose.



Možda sada sve zajedno izgleda komplikovano i optimizam pomalo splašnjava pa vam jednostavnije izgleda neka motorna kosilica od ove zahtevne ručne kose i „sofisticirane“ tehnologije vezane za nju. Nemojte se pokolebati. Ne bojte se da ćete se pred drugima osramotiti jer niste vešti u baratanju kosom, verovatno nisu ni oni, samo to skrivaju. Ako uspete pravilno nasaditi kosu, dobro je iskovati i naoštriti s njom može kositi svaka baba. Uglavnom ljudi ne znaju pravilno pripremiti kosu pa se onda na razne načine dovijaju kako bi sebe (svoj položaj tela) prilagodili kosi i onda se pate.


Uvek kosu prilagodite sebi, a nikako sebe kosi. Svaka kosa ima u sebi ugrađeno nešto individualno, ne postoje dve jednake, svaku je neko prilagodio sebi i u rukama drugog (zbog njegove drugačije građe) davaće drugačije efekte. Zato je najbolje da ni ne pokušavate od nekoga je pozajmiti.



Bookmark and Share