Ким, зачин који можете узгојити у властитом врту


Зачинско и лековито биље, 31.10.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Ким је двогодишња зељаста биљка која прве године формира розету, а тек друге године цветоносну стабљику. Данас се узгајају одабране, једногодишње врсте. Стабљика је равна, висине 0,5 – 1,0 m, обрасла кратким длачицама и у горњем делу разграната. Листови су двоструко и троструко пернати, јако усечени и у горњем делу линеарно ланцетасти. Цветови су ситни, беле или светлоружичасте боје. Формирају цват у облику штита који се састоји од 8 до 12 грана, а свака од њих од 4 до 6 цветова. Корен је вретенаст, дужине 15-20 cm. Плод се састоји од две семенке које се након дозревања лако раздвајају. Смеђе је боје и овалног облика. Дуг је 4-6 mm, а широк 1-1,2 mm. Маса 1000 зрна је 2 – 3,5 g. Семе је релативно добре клијавости. Одмах након бербе клијавост је 85 – 90 %, али се брзо губи. Већ након три године семе може потпуно изгубити клијавост. Семе кима ниче за 12 – 18 дана, а за настајање првих листића треба 15-20 дана. У првој години биљка формира розету с 10 – 15 листова и у том облику презимљава. Вегетација почиње друге године у рано пролеће. Зависно од године, цветање почиње почетком маја и траје до краја истог месеца. Семе дозрева крајем јуна, када се обавља и жетва.


Ким се узгаја због плода који садржи 4 – 6 % етеричног уља. Употребљава се у производњи хране. У лековите се сврхе користи као средство против надимања, за побољшање пробаве и против грчева код мале деце. Етерично уље се употребљава у индустрији ликера и парфема као и у медицини. Етерично уље је безбојно или светложуте боје, карактеристичног мириса. Главни састојак уља је карвон, 53 – 65 %. Осим етеричног уља, плодови садрже и 10 – 16 % масног уља и 18 – 20 % беланчевина.


Ким успева у различитим климатским условима. Узгаја се готово свуда, а посебно на северу Европе јер није осетљив на ниске температуре. Суви и хладни ветрови лоше утичу на оплодњу, а јаки ветрови у доба сазревања отресају тек дозреле плодове и тиме смањују принос. Добри се резултати постижу и узгојем на већим надморским висинама. Ким расте готово на свим типовима тла, али најбоље на дубоким, растреситим и хумусом богатим земљиштима. Добро успева и на вапненастим земљиштима. Тешка и непропусна тла на којима се током године задржава вода нису погодна на узгој.



Плодоред

Ким не подноси узастопни узгој на истим површинама. При узгоју у монокултури постоји опасност од развоја великог броја штеточина које могу угрозити опстанак културе. Плодоред треба планирати тако да се на истој површини узгаја тек након 4 године. Од предкултура најбоље му одговарају врсте које раније напуштају земљиште.



Обрада тла

Припрему тла за сетву треба почети одмах након скидања претходне културе. Тло треба ујесен поорати, или ако је то могуће, још током лета. Поорано земљиште остави се да презими, а у пролеће се обавља површинска обрада. Уколико се сетва обавља крајем лета, тада површинску припрему тла треба обавити одмах, тј. непосредно након орања.



Ђубрење

У конвенционалној производњи добри приноси постижу се применом минералних NPК ђубрива. Правилном се применом ђубрива убрзава сазревање семена и повећава садржај етеричног уља у њему. За просечно плодно тло довољно је у првој години применити око 70 kg/hа азота, 50 kg/hа фосфора и око 90 kg/hа калијума. Фосфорна и калијумова ђубрива најбољи учинак имају ако се у тло унесу тањирањем у предсетвеној припреми. Азот се додаје у два оброка, део у предсетвеној обради тла, а део кроз прихрањивање. У другој је години повећана потреба за азотом па у пролеће следеће године треба применити 60 – 80 kg N/hа.



Сетва

Ким се размножава директном сетвом семена у поље. Ким као двогодишња биљка прве године ствара само розету, а друге цвета и даје плод. Како би се што боље искористиле производне површине, ким се може посејати у неко жито, као заштитни (покровни) усев. Сматра се да је пивски јечам најбољи и најпогоднији покровни усев за ким, али треба пазити да не буде превише густ јер може доћи до гушења тек изниклих биљака кима. У нашим се крајевима сетва кима обавља почетком или најкасније средином марта. Најпре се у нешто ређем склопу посеје заштитни усев, а потом се попреко сеје ким на размаку између редова 35 40 cm.

Ким се може сeјати и као чиста култура. Овај је начин једноставнији, али прве године не даје принос. Време сетве, количина семена и размак између редова исти су као и код претходно описаног начина узгоја. Последњих се година практикује сетва крајем лета и почетком јесени. Ким посејан у ово доба може развити розету која презимљује и друге године даје плод.

За сетву 1 hа потребно је 10 – 12 kg семена, ако се сeје на размаку између редова 35 – 40 cm. Уколико се сeје на 20 – 25 cm, потребно је око 15 kg/hа семена. При сетви треба настојати да по m2 у реду падне 100 – 150 семенки. За клијање је потребна светлост па треба пазити да семе остане на површини тла. Након сетве површину треба одмах поваљати лаким глатким ваљком како би се поспешило влажење семена.



Нега

Нега обухвата окопавање, прашење, плевљење и прихрањивање. Ако се ким узгаја као чиста култура, онда са негом треба започети одмах након формирања првих редова. Циљ првог окопавања је разбити покорицу и уништити тек изникли коров. Друго се окопавање обавља 2-3 недеље након првог, зависно о закоровљености и покорици. Обично се пре другог окопавања додаје 120 150 kg/hа азотног ђубрива (КАN) чиме се поспешује развој биљака. Јако је важно да је пре зиме добро развијена розета јер ће само у том случају биљке следеће године имати јаку цветоносну стабљику с пуно плодова.

У другој се години засад окопава чим почне вегетација. Пре окопавања треба применити 200 – 250 kg/hа азотног ђубрива (КАN). Друго окопавање понекад и није потребно, већ је довољно само плевити. Током дозревања плодова не треба улазити у поље јер се семе лако осипа.

Ако је ким посејан у заштитни усев, негу треба започети тек након уклањања заштитног усева. Након жетве површину треба одмах окопати. Најбоље је пре окопавања применити 150 – 200 kg/hа азотног ђубрива (КАN). Биљке кима након уклањања покровног усева обично су танке и бледе. Да би се опоравиле, потребно их је добро ђубрити, а по потреби једном или два пута окопати. До јесени биљке формирају јак вретенаст корен и розету с нормалним бројем листова. Данас постоје култивари (сорте) кима који се узгајају као једногодишњи. Ове сорте дају плод у првој години. Плодови једногодишњег кима имају мање етеричног уља. Нове сорте једногодишњег кима, које су селекционисане у Немачкој, по количини и квалитету уља приближиле су се двогодишњим сортама кима.



Берба

Семе кима не сазрева истовремено и због тога је тешко одредити прави тренутак жетве. Сазрева крајем јуна и лако опада па не треба чекати да цело семе потпуно сазри већ се жање кад поприми карактеристичну тамносмеђу боју. Прерана жетва није добра јер је семе увело и неквалитетно. Ако током жетве дувају јаки ветрови праћени кишом, принос може бити знатно смањен, понекад и за 50 %.

Жетва се обавља косилицом или комбајном за жито, рано, док има росе, да би се смањило расипање. Након жетве материјал остаје на површини 2-3 дана како би дозрели плодови на стабљици. Вршидба се обавља комбајном за жито, потом се семе прочишћава и, ако је суво, пакује у папирнате вреће.



Принос

Приноси су врло неуједначени. Ако се узгаја као чиста култура, принос је 1000 до 1200 kg/hа. У противном, принос јe 700 до 1000 kg/hа. У неким се европским земљама постижу приноси и до 2000 kg/hа.

Ако је производ због лоших временских прилика тoком жетве и вршидбе изгубио на квалитету, семе се може искористити за дестилацију, а како би се повећао принос етеричног уља, пре дестилације се меље. Да би се поспешило деловање водене паре током дестилације, дестилатор треба имати перфориране улошке.


Bookmark and Share