ЗОВА И РЕЦЕПТИ ОД ЗОВЕ


Зачинско и лековито биље, 04.05.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


У једној дивној бајци коју је написао генијални Андерсен, болесном дечаку који лежи у постељи учинило се да је из чајника изашао дух једне симпатичне и доброћудне бакице коју је Андерсен назвао Базгова мајчица. Она је умирила и забављала дечака својим занимљивим причама које су га одвеле у сан. Када се сутра пробудио дечак више није био болестан. За разлику од неких других бајки ову можете схватити и прилично буквално. Болесна деца која услед прехлада или грипа имају високу температуру и грозницу, често се дешава да бунцају да су у чудном полусвесном стању, а топли чај од зове или базге као се ова биљка још назива снижава температуру и помаже нам да лакше савладамо болест. Овом малом дрвету или већем жбуну, како желите, одувек су приписивана чудесна магичан својства. У његовим крошњама живеле су шумске виле, па сељаци нипокоју цену нису желели да запале зелено дрво зове. Распрострањено је и веровање да није паментно заспати под овим дрветом.


Изгледа да антивирусна једињења зове добро делују на вирусе, првенствено херпеса и да могу помоћи онима који пате од Епштај-Баровог синдрома. Ако имате упалу крајника обавезно попијте две до три шоље чаја од цвета зове, листа купине и петровца.

Зова делује и диуретично, па се препоручује особама које имају вишак мокраћне киселине у крви. Цвет зове често се налази у мешавинама за чишћење организма и детоксификацију.

Противупално дејство зове оправдава употребљавање ове биљке за неговање иритиране и упаљење коже. Удружена са першуном и невеном зова улања тамне флеке на лицу.

Помешана са врбовом кором, суручицом и рузмарином ова биљка се препоручује онима који пате од артритиса и реуматизма. Уз ову чајну мешавину болни делови се масирају лосионом од есенцијалних уља рузмарина, еукалиптуса и клеке.


Зова или базга расте као грм или дрво високо 3 до 10 метара. На доњем делу стабла кора је светло смеђа, а у горњем делу сиво-бела, помало избраздана и брадавичаста. Већ у близини земље избијају постране крхке и лако ломљиве гране. Дрво окружује плутаста,бела и веома лагана срж . Насупротни листови неправилно су перасти с јајастим, зашиљеним, тамнозеленим лискама, које су по рубу пиласто назубљене. Цветови су сакупљени у пљоснати штит, а боја им је бела до жућкасто-бела. Из цветова се развијају бобице, у почетку зелене, затим црвено-смеђе и напослетку сјајне. Бобице су мале и сочне.


Цветови зове, који се највише и користе, садрже етерично уље које има око 40 материја: флавоноиде, гликозиде, хлорогенску киселину, танине, пектине... У плоду су присутни гликозиди, танини, мало етеричног уља, шећер, воћне киселине, витамин C. Сличног састава су и листови. Сви делови су богати гвожђем, натријумом и калијумом.



Зрели плодови зове су, такође, врло корисни. Поред многих других за здравље важних материја, ове бобице, када су потпуно зреле, имају више витамина B него иједна позната намирница. Пошто се не једу свеже, плодови зове се кувају било као компот или као џем. Лековито делују против несанице. Сок од свежих бобица користи се у лечењу неуралгије тригеминуса (неуралгија нерва лица), за јачање, за благо регулисање столице, чишћење крви, умирење трбушних грчева, за побољшане апетита и циркулације.


Зова цвета од маја до јула. Лишће, кора и корен зове се сакупљају у пролеће, цвет у јуну, док се још сасвим не расцвета, а бобице се беру када потпуно сазру, пред крај лета.




Рецепти:


Пржени цветови:

Цветови зове су јестиви. Пробајте да свеже цветове умочите у тесто за палачинке (мало ређе) и испржите у дубоком уљу. Када је готово извадите из шерпе, оставите да се оцеди вишак масноће и поспите прах шећером. Ово је рецепт који датира још из старога Рима.


Сируп:

Сируп од цветова зове такође је веома популаран у нашим крајевима. Наберу се свежи цветови зове, откину се петељке и цветови се потопе у воду. На 5 l прокуване и охлађене воде стави се 40 цветова, 3 kg шећера и три лимунтуса. То се остави 24 сата. Процеди се кроз крпе и сипа у флаше. Може да стоји веома дуго у чистим, стерилним флашама…и до годину дана. Пије се разблажен са водом, требало би да има оштар мирис зове, ако су цветови убрани у рано време цватње сируп је квалитетнији.



Чајеви од зове:

Чај од зове се користи за лакше излучивање мокраће, накупљене течности у телу, за лечење шећерне болести као и за чишћење и побољшање крви.

Чај од цветова зове користи се у лечењу прехладе, бронхитиса, кашља, грипа, почетне упале плућа, кијавице, оспица, шарлаха, тешког дисања, астме, код почетне туберкулозе и код свих реуматских болести. Чај од зовиних цветова помоћи ће да се презнојите код било ког облика прехладе или грипа, што ће знатно олакшати болест. Суштина је у томе што се са знојем избацују све штетне материје које су довеле до болести.

Након брања, цветови зове се нижу на конопац или се стављају на папир и чувају на топлом месту да би се што пре осушили и сачували жуто-белу боју. Ако цвет промени боју, потамни и постане смеђ, треба га бацити.

Чај од кора грана и стабла користи се за отклањање потешкоће код мокрења, сметње у раду бубрега и бешике, лечи водену болест, разне едеме итд. Чајеви од коре помажу код регулације столице и олакшавају мокрење, али се мора помно и пажљиво дозирати, јер претеране количине могу да буду опасне. Спољашњи, сиви слој биљке, оструже се пре употребе и баца, користи се само унутрашњи, зелени део. Употребљава се једна мања, и то равна (никако напуњена!) кашичица за једну шољу. У току дана сме да се попије само једна кафена шољица - максимално две - и то у већим размацима, гутљај по гутљај.

Чај од зовиног лишћа. Лишће се бере кад се потпуно развије. 7-8 листића прелије се с 2 dl кључале воде и тихо кува 8 минута. Након тога се оцеди, дода мала кашика меда. То је изванредно средство за чишћење крви, осипа, болести јетре, бубрега, плућа желуца и црева.

Листови садрже отровне цијаногенетске гликозиде, па се не смеју јести!



Џем од бобица зове:

Састојци:
* 1 kg зрелог плода зове
* 1 kg шећера
* 650 ml воде
* 1 кашичица лимуновог сока
* 1 кашичица млевеног цимета

Припрема:
Плод опрати, скинути са дршке и кувати док не омекша. Пасирати. Воду и шећер прокувати, додати процеђени сок и кувати 45 минута. Када почне да се згушњава, додати лимунов сок и цимет и кратко прокувати. Одмах сипати у тегле и добро затворити.


Џем се може правити и са Џемфиксом или другим додацима за желирање према упутству са кесице.

Састојци:
* 1 kg зрелих зовиних бобица
* шећера према упутству на паковању
* 1 кесица средства за желирање
* 1 лимун

Припрема:
Бобице оперите и очистите од петељки. Ставите их у посуду за кување, додајте шећер и уз мешање кувајте око 20 минута. Желатин измешајте са шећером према упутству и умешајте у воће. Додајте сок лимуна и кувајте неколико минута. Врућим џемом пуните чисте и загрејане мање тегле, затворите, обрните их наопачке и оставите у том положају док се не охладе.



Ликер од зове:

Састојци: за 1 l ликера:
* 300 g бобица црне зове
* 300 g шећера
* 1 кашичица лимунтуса
* 3/8 l воде
* ¼ l алкохола (96%, из апотеке)

Припрема:
Помешајте црну зову са шећером и лимунтусом и оставите да одстоји 3 сата. Све заједно ставите да се крчка (не сме да проври), налијте водом и сипајте у флашу. Додајте алкохол, затворите флашу и оставите да одстоји на сунчаном месту око недељу дана. Процедите ликер од зове кроз крпу и сипајте у флашу за ликер.



Тоник за кожу

Опарак од цветова базге делује ублажујуће на осетљиву или сунцем опечену кожу. Улијте 600ml узавреле дестиловане воде преко 25g осушених цветова зове. Пустите да се охлади, процедите и нанесите на кожу комадићем вате. Лосион држите у фризидеру и употребите за 2 до 3 дана.




Текст преузет са http://zivotnaselu.blogspot.com/


Bookmark and Share