ПОСАДИ ВРТ ЗА ЛЕПОТУ


Зачинско и лековито биље, 26.11.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Део биља које користимо за израду козметике можемо и сами узгојити. То је посебно практично за биљке попут алоја вере које се најчешће употребљавају сасвим свеже и без конзерванса имају врло кратак рок трајања. Ипак нису мале користи и од узгоја других биљака, чак и оних које лако можемо купити у оближњем дућану.


Када уберемо своју властиту биљку знамо одакле је дошла, од чега је саткана, на који начин је узгојена. Можемо се потрудити да добијемо врхунски састојак за своју козметику. Кад једном осушите властити
матичњак и пробате од њега припремљен чај, осетићете колико је онај који сте куповали безукусан, празан.


Суво биље у дућанима често је произведено далеко одавде, пуно пестицида, узгојено на минералним ђубривима, сушено на брзину у сушарама на превисоким температурама. Лековитост таквог биља је под знаком питања. Дивље убрано биље или биље узгојено без вештачких додатака не само да мирише боље и има бољи укус, оно је ефикасније у својим лековитим својствима.


Ако имамо башту, у гредице или уз руб можемо посадити нпр. лаванду, невен, нану, слез, матичњак, камилицу, гавез... Ако имамо макар балкон или симс прозора, у саксијама можемо узгојити неколико биљчица нане или матичњака, грмић рузмарина или стевије. Ако је све што имамо само светли простор у стану ипак можемо узгојити властиту алоја веру.


Када сам посадила своју алоју, веселила сам се домаћем гелу, али ускоро су ми постале попут кућних љубимаца и нисам се могла натерати да због једне ранице или кремице одрежем цели лист и гледам како већина гела брзо пропада. Копромис је резати их што ређе, а гел сачувати на следећи начин:

• тек након друге, треће године живота гел биљке садржи неку знатнију количину активних материја, па до тада пустите своју алојицу на миру

• увек режемо спољне листове - они су најстарији, имају највише гела с највише активних материја и биљка ће најлакше преживети њихово укљањање

• увек све састојке припремите унапред јер гел брзо пропада на ваздуху. Осим алоје требаће нам: витамин
C, витамин Е, блендер или штапни миксер, газа



• када одрежемо лист(ове) добро их је на десетак минута ставити у неку посуду у лагано нагнут положај
с одрезаним делом према доле. Тако ће исцурети алојин сок који се налази у кори. горак је и иритантан, за разлику од гела који се налази у центру биљке, који је без укуса и смирује.

• након тога одрежемо врх и оштре рубове биљке. Остатак преполовимо ножем и пажљиво кашиком састружемо гел који се налази у средини у шољицу. Притом пазимо да кашиком не састружемо зелену кору или жућкасти слој изнад ње , треба нам само прозирни геласти део.

• гелу додајемо витамин C (може се купити у праху, на пола шољице гела додамо 1000 mg) и витамин E (800
IU - две просечне капсуле).

• добијену смесу миксамо и процедимо кроз двоструку газу, па одмах спремимо у тамну теглу и у фрижидер, где може стајати пар месеци. Овако припремљен гел можете користити сам као прву помоћ код раница, убода и осипа или умешати у кремице и сличне приправке.


Ако немамо ништа од наведеног, па ни времена посветити се узгоју биља, понекад можемо одвојити сат времена за шетњу по ливади. Тамо можемо убрати читаво богатство биља корисног за кожу: разне нане, пољске љубичице, камилицу, кантарион, хајдучку траву, коприву ..., а затим убрано благо однети у кухињу и препустити се машти.


Срећно мућкање!





Ивана Ловрић



Текст преузет из књиге "ЗЕЛЕНИ АЛАТИ: ПРИРОДНА КОЗМЕТИКА ИЗ ВЛАСТИТЕ КУХИЊЕ"


Bookmark and Share