ЧУВАЊЕ ХРАНЕ У ОСТАВИ


Зимница:Слано, 24.10.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Чишћењем и хладноћом уништити штеточине


Оставе се пуне разноврсном храном која ће се трошити током зиме. У остави се нађу заједно, осим уобичајене зимнице, веће количине брашна, пшенице у зрну, кукурузно брашно, суве шљиве, ораси, гриз, пиринач, пасуљ...Ова храна укусна је великом броју штеточина. Инсекти који живе у оставама у повољним условима брзо се множе. Једна женка, у зависности од врсте, током живота положи и до хиљаду јаја.



Прождрљивци са сурлом


Све ове инсекте грубо можемо поделити у три групе: жижци, брашнари и мољци. Жижци су тамномрки до црни, дуги до 45 mm. Глава им је продужена у сурлу и по томе се лако препознају. Брзи су и могу да лете. Не подносе светлост и брзо се увлаче у ускладиштене производе, па се теже откривају. Најштетнији су житни и пасуљев жижак. Зрна пшенице које је напао житни жижак су лака, избушена, празна, од најчешће остаје само љуска. Од таквих зрна се добија неквалитетно брашно, а нису погодна ни за исхрану у било ком облику. Занимљиво је да одрасли житни жижак подноси дуготрајно гладовање. Утврђено је да преживи и када 65 дана не једе

Пасуљев жижак је ситнији, сивкастомрк, обрастао сивим длачицама. Налази се у зрну или између зрна, али и на скривеним местима у остави. Угине једино на температури испод -10°С, али ова хладноћа је ретка у остави. Веома заражен пасуљ се не сме користити у исхрани људи и стоке, јер може изазвати опасно желудачно и цревно обољење.



Брашнари воле друштво мољаца


Брашнари су ситни, пљоснати инсекти, дуги до пола центиметра, мрке боје. Попут жишка, веома су брзи. Живе најчешће у млевеним производима, у пшеничном и кукурузном брашну, али и разним прерађевинама: кексу, двопеку, овсеним пахуљицама. У брашну се обично налазе заплетени у паучини заједно са гусеницама мољца. Хранећи се уништавају и загађују брашно. Брашно које су населили ови инсекти има оштар, киселкаст мирис који надражује слузокожу и очи.

Кукурузни мољац налази се у кукурузном брашну, сувом грожђу, смоквама, кикирикију, лешнику, чоколади... Може се развијати у скоро свим производима који се током зиме чувају у оставама. Откривају га паучина и згрудвани делови хране, који висе на паучини. Гусеница овог прождрљивца је бледоружичаста до прљавобела, с црним тачкама и длачицама по телу, тамне главе. Лептир не достиже ни центиметар, а боје је тамномрке до сиве.



Како заштитити храну


Основно правило је да се здрава храна уноси у чисту оставу. Пре уношеља зимнице све полице треба очистити и опрати, просторију опајати, проветрити и осветлити, а по могућству сваке јесени и окречити. За сву храну која се набавља у продавницама треба проверити датум производње. Што је намирница старија, већа је опасност да је заражена. Све вреће и гајбе у којима се чува храна у складишту треба очистити и опрати. Најбоље је ако се користи нова амбалажа.

Ако се заражена храна открије тек у складишту, не мора се одмах уништити. Прво се провери у којој је мери заражена. Све се прегледа и ако нема пуно штеточина, одвоји се незаражена храна, стави у нове вреће и неколико дана држи у замрзивачу. Брашно се неколико пута просеје. Ниска температура ће сигурно уништити све развојне стадијуме штеточина. Али ако се таква храна поново унесе у загађено складиште, штеточине које су у њему остале, поново ће је напасти. То значи да пре чишћења оставе, храну из замрзивача не треба уносити.

Иако има пуно хемијских препарата који делују на ове штеточине, није препоручљиво да се сви користе за заштиту празних остава. Најбољњ је сву нову храну, пре уношења у складиште, неколико дана оставити у замрзивачу. Тако се неће догодити да се са сваком новом врећиом унесе и нека штеточина, која ће за кратко време дати потомство.



Ерић Иван, дипл. инж. ратарства


Bookmark and Share