Органска производња у служби биодиверзитета и здравља


Здрава Србија, 04.11.2013.
Бојан Војнов

Bookmark and Share


Добро дошли у време сурове стварности,добро дошли у време неизвесне будућности,добро дошли у доба брзог живота,програмираности и аутоматизованости.Да ли смо се некада запитали где заиста журимо?Ако би и неко дао одговор на то питање,онда би одговор сигурно био: „Журимо да би смо више зарадили“ или „Журимо да би смо сустигли време“.У свој тој журби,принуђени смо и да свакако нездраво живимо. Дан за даном постајемо временске машине.Где ли се сакрила она сеоска разгледница наших предака када су села била пуна,шпајзеви и оставе прошарани ђаконијама ,ливаде и пашњаци покошени,а домаћа стока намирена.Где ли се сакрила она пословица да „Здравље на уста улази“?Ту хармонију данас је нарушило време,време нових трендова,нових стилова и илузија о лагодном животу у урбаним срединама.


Идустријски развој, интензивираност пољопривредне производње довели су до нарушавања биолошке разноликости,али и самог квалитета ваздуха,воде и земљишта.Суочени са том чињеницом,време је да се заузме чврст став,а природи врати оно што је њено.Данашњи биодиверзитет или биолошка разноликост су смањени што доводи у питање и опстанак саме планете.То оправдавају подаци да је више од 770 животињских врста пред истребљењем – 15 врста гмизаваца; 217 врста птица; 131 сисара; 408 водоземаца; 21% раса домаћих животиња и угрожено је више од 74% биљних врста.Поставља се питање,како и на који начин решити проблем ерозије данашњег времена и како повратити нарушену лепоту природе,како очувати животну средину и биолошку разноврсност наших екосистема и како решити незапосленост младих.Један од начина управо може бити органска пољопривреда.



Органска пољопривреда предстваља систем одрживе пољопривредне производње,сконцентрисане на принципима одрживог и мултифункционалног система. То је систем производње,без примене синтетичких ђубрива, пестицида и других хемијских средстава,систем који директно асоцира на успостављање чврсте карике са природом,кроз кружење материје у самом агроекосистему.У таквим условима пољопривредно земљиште на коме се производња спроводи,поприма нови изглед,а у раскошју различитих културних биљака,своје уточисте и опстанак проналазе од најситнијих организама у земљишту, преко различитих корисних инсеката (полинатора) до птица и мањих сисара.Успостављањем таквих услова донекле се обезбеђује саморегулација од прекомерног напада штеточина,болести и присуства коровских биљака.Оно што треба нагласити,јесте да своје почасно место у производњи имају домаће аутохтоне сорте и расе,које су добро адаптиране и прилагођене условима у којима се гаје,а такође су и толерантније на болести и штеточине. Стога поштовање агротехничких мера,попут плодореда, обраде, ђубрења, искључиво органским ђубривима (стајњак, компост, зеленишно ђубриво),неге усева уз примену интегралних мера заштите (биолошке,механичке и физичке мере),као и обавезно спровођење просторне изолације,попут екокоридора или цветних појасева јесу једни од предуслова успешне органске производње. Јасно, човек себи треба дати до знања да он није владар земље,већ слуга,који треба служити земљу и прилагођавати се законима природе. Такође, треба нагласити да свака биљка,инсект,или неки други живи организам,не постоје узалуд,већ је њихово присуство оправдано,а њихова бројност,повећана или смањена,може бити само зато што је човек умешао своје прсте.Доказано је да постоји пријатељство између биљака и да гајењем биљака у здруженом систему се ипак може очувати њихова кондиција и на крају убрати квалитетан плод.Нрп: Гајењем лука и мркве долази до узајамне користи за ове две повртарске културе,јер лук штити мркву од напада мрквине муве,а мрква лук од лукове муве.Постоји још мноштво примера који указују на то да се само добрим распоредом култура може утицати на опстанак и постизање одређених приноса. Што се тиче репродуктивног материјала у биљној производњи,мана на нашем тржишту јесте непостојање декларисаног сертификованог семена органског порекла у оној мери у којој би оно било потребно,односно семена произведеног по систему органске производње.Међутим,у случају недостатка семена,у складу са законом о органској производњи Републике Србије,за сетву се може користити и конвенционално не третирано семе.Тако се данас све више органских произвођача опредељује за сетву и гајење неких аутохтоних сорти,или сорти из локалних популација.

Често се данас на тржишту могу јавити производи са терминима попут „Традиционална производња“, „Производ са села“, „Здрава храна“ итд.Међутим,потрошач не сме одмах бити асоциран да су то органски производи.Органски производ треба да је јасно обележен државним знаком,тј. логом који означава да се искључиво ради о здравствено безбедном производу,органског порекла.Поред тога неопходно је и присуство знака сертификационе куће која је дужна да прати и контролише сам процес производње од момента потписивања уговора са будућим произвођачем,преко периода конверзије који може трајати од 2 до 3 године,па све до добијања сертификата,када се контрола и праћење даље сертификоване производње наставља.Право сваког потрошача јесте да има доказ да производ који се налази у понуди на пијаци или у продавници ,буде јасно обележен.



Са економског и социјалног аспекта органска пољопривреда представља могућност развоја и мањих газдинстава у Србији,где учешће у производњи могу имати сви чланови породице на површинама мањим од 5 хектара. У конвенционалној производњи ,произвођач је базиран на рентабилне индустријске културе,при чему мало газдинство никада не може бити конкурентно и тада једноставно долази до неостваривања довољних финансијских средстава,односно прихода од конвенционалне производње.Због тога,права финансијска ињекција се може остварити управо од органске производње,где ће се на мањим површинама спроводити гајење неких алтернативних култура над којима постоји могућност прераде и постизања додатне вредности или у крајњем случају своје производе са њиве,баште,воћњака итд,понудити кроз сеоски туризам.Ту се затвара круг,а мало сеоско домаћинство постаје донекле независно,јер се потребна средства и материјал већ налазе на газдинству ,а профит кроз мултифункционални систем бива увећан.

Србија,као земља међу шљивама,плодним ораницама са још не загађеним пределима и уситњеним поседима предстваља земљу у којој још није касно да се произведе здравље,а да традиција наших предака поносно буде сачувана. С тога ову могућност треба паметно искористити,а земљиште,своју родну груду,сачувати за неке нове генерације.

Текст и фото:
Бојан Војнов
студент органске пољопривреде


Bookmark and Share