Zdrava Srbija Instagram

Србија још има здраву храну


Здрава Србија, 16.08.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Здрава храна у Србији постоји. Без задршке можемо да једемо козје и коњско месо. То су најздравије и најотпорније животиње, па се најмање третирају антибиотицима и хормонима. На листи здраве хране је и све што је органске производње. Последњих година прави хит су и приноси из биодинамичке производње, која подразумева узгој биљака и животиња као пре сто година.


У биодинамичким фармама не сме бити ничега што није природно. То значи да се приноси сеју, узгајају и убиру само са једног газдинства. Од приноса се остави семе за следећу годину, а њиве се ђубре стајњаком животиња са ових фарми.


Конвенционално произведено поврће, односно оно из индустрије, пластеника или из приватних башта може се сматрати здравим, ако прође одређено време од третмана хемикалијама. Прскано поврће, које после бербе стоји два дана, није опасно за људску употребу. То се односи на плави патлиџан, парадајз, краставце… „Ово поврће има особину да разгради све штетне материје за 48 сати“, објашњава Андрија Возар, који се бави органском производњом у Кисачу. „Отрови, међутим, увек остају у зеленој салати, спанаћу и у купусњачама.“


Органска и биодинамичка храна је далеко од индустријске производње, тек одскоро се налази на рафовима продавница, често се прави само за „затворен круг“ људи, а кошта готово дупло више од хране коју највише једемо. Стручњаци тврде да се све што није произведено на ова два начина купује – на поверење. „Храна из програма органске производње и са биодинамичких фарми је – здрава храна“, прича др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду. „Ту су и производи са породичних пољопривредних газдинстава, који праве за себе, а мале вишкове продају. Имамо и намирнице које се сакупљају у природи, на незагађеним подручјима.“



Професор Шеварлић каже да су месо, воће и поврће из органске и биодинамичке производње, потпуно природни, без хормона, стока има слободну испашу, а све на земљишту које није третирано хемијом. „Такво земљиште испитује се по неколико година, пре него што се добије сертификат за органску производњу“, објашњава професор Шеварлић. „Најздравије и најбезбедније месо имају коза и коњ, а да нису из органског узгоја. Када је реч о конвенционалној производњи, где се користе хемијски препарати, потребно је да се води рачуна о начину примене и времена од последњег прскања до употребе, да се воде дневници поља, како би храна била безбедна за употребу.“
Ако човек не загађује земљиште, јако је близу органске производње.


„Чак и поврће које није органско може да буде здраво уколико је прошло довољно времена од последњег прскања до његове употребе и ако се не третира много“, каже Возар. „Нажалост, код нас произвођачи нису довољно едуковани да би то све испоштовали. Имали смо случај да су нам вратили јабуке јер су биле превише прскане средствима за заштиту биља.“



Још скупљи, здравији и има их на свега неколико фарми у Србији, јесу биодинамички производи. Они се не налазе на пијачним тезгама и по рафовима продавница, а свега нешто више од 30 породица „ужива“ у њима.


Биодинамичка храна је најскупља на свету, јер се намирнице производе на исти начин као пре 100 година. А због специфичног приступа пољопривреди добијамо најквалитетније плодове и животиње, објашњава Зоран Петров, који се бави биодинамичком производњом на својој фарми у околини Вршца. „Немамо наше производе у продавницама, а то што нам остане вишка поделимо пријатељима“, каже Петров. Узгајам углавном аутохтоне расе, имамо буше, кокошке, патке, гуске, мангулице, морке и ћурке. У плану нам је да отворимо малу млекару за производњу сира.


„Код биодинамичке фарме не сме буквално ништа да се унесе што није створено на њој“, истиче Вивијен Шетлер, која се бави биодинамичком производњом у селу Јаловник, надомак Шапца. „Ђубриво, заштита биљака, храна, семе, све долази са наше фарме и то је затворен круг. Узгајамо 50 врста различитог поврћа, житарице, лековито и зачинско биље и животиње на потпуно природан начин. Све почиње и завршава се на фарми.“





Текст преузет са http://www.vaseljenska.com/


Bookmark and Share

Mala Pijaca