Zdrava Srbija Instagram

Држава без слуха за органску пољопривреду


Здрава Србија, 08.10.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


У органској пољопривреди, произвођаче који су тај посао и започели полако замењују млађе генерације. То је добар сигнал, оцењују стручњаци. Међутим, упозоравају и да, упркос несумњивим економским и природним потенцијалима за ту производњу, држава недовољно значаја придаје органској производњи хране.


Органска производња има будућност. Доказује то и својеврсна смена генерација произвођача. Посао све више преузимају млади, неретко са завршеним факултетима у тој области, каже зачетница те производње код нас професорка Бранка Лазић.


"Могу казати да је органска производња сада у периоду када старе произвођаче замењују млади. Дивно је видети младе људе који завршавају факултет, без обзира на то да ли је реч о смеру органске пољопривредне производње или неком другом смеру, посвећују се, остају на органским пољима. То је врло добро и уствари будућност органске производње“, истиче професорка Лазић.


Коментаришући резултате 8. "Форума о органској производњи“, недавно одржаног у Селенчи, професорка Лазић оцењује да држава недоволљно потенцира тај сегмент аграра.


"Надам се мерама државе. Доста се обећава, али дај боже да буде нешто од тога. Држава мора најпре да јасно и гласно каже да је за органску пољопривреду. Ја нисам чула то. Колико год да се стање променило, ми смо највише урадили 2010. године, али ја нисам чула да је неко децидно рекао да је за органску пољопривреду. Испред нас мора бити држава, која ће казати: мој програм развоја јесте органска пољопривреда!“, нагласила је Лазићева.



Да имамо економски и сваки други потенцијал у органској пољопривреди, потврђује и професор Радован Пејановић.


"Шанса је и због тога што у нашој аграрној структури доминира мали сектор до 2 хектара према попису из 2012. године. Таквих газдинстава је укупно 47 одсто. Готово пола наших обрадивих површина припада малом поседу. То јесте с аспекта комерцијалне производње ограничавајући фактор, али је с аспекта органске производње предност. Зато, пошто не успевамо да укрупнимо производњу, хајде онда то да искористимо за органску производњу. Шансе су огромне: имамо људске потенцијале за то, имамо смерове у средњим школама специјализоване за органску производњу, на Пољопривредном факултету у Новом Саду ми смо отворили смер Органске производње хране, па је штета не искористити постојеће ресурсе", закључује Пејановић.


Многи произвођачи органске хране тврде да код њих "мотика није изашла из моде". Дакле, тражи се много живог рада, што је шанса за запошљавање на селу. Уз то, 45 одсто произвођача у тој области су жене, па је тиме та област још значајнија за смањење броја незапослених.




Стеван Давидовић


Текст преузет са http://www.rtv.rs/


Bookmark and Share

Mala Pijaca